Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ћутао сам. То је било све што сам могао чинити... Кад је било на Ивањ-дан, дигнем се и ја у Св. Петку, али рано, пре сванућа, како ме нико не би стигао или сукобио...
О томе дрекавцу људи су свакојако говорили; али уопште сви су кривили Николу што је свога Зола тако рано оженио... А о Стојни су износили што већ није ни могуће! Као да је у дрекавца и заљубљена!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Док се дете утиши, престане плакати и запита бабу хоће ли га дати курјаку? „Не бој се ти, рано моја, одовори баба — ако курјак дође, ми ћемо га набости на они гвоздени ражањ што стоји за врати”.
— виче Теогнид: Бедно сиромаштво, које многим злом учиш, лажама, преварама и погибелним кавгама!” Рано ваља ранити и касно легати ко жели да му сиромаштво у кућу не дође.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи
тако мислио сам: ,Мој господин Мијушко, наопако ти било, ти си међер нас преварио те смо као тићи без перја врло рано излетили из гњизда на лапавицу.’ И ја се тек сада уверим о ономе, о чем сам често сумњао, тј.
Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!” Сутра рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у сараје, а тугови му после од цара дођу.
Кад сутра рано каваз оде, пита ме мој отац: „Знаш ли што онај каваз долази?” Кажем ја да не знам. „Послао га”, вели, „Хаџи-Муста-паша,
време дворили, рекне им Аганлија: „Е хајдете сада на конаке своје, пак сабаиле ујутру ви Турци азур коње; а ти Алекса рано сваком Србину подај по оку ракије, пак ћемо на газ преко Дрине”.
— Мој се отац врло томе обрадује, и ујутру рано покупи све старе белобраде Турке, оду Аганлији и почну молити, а он се ражљути и почне и̓ одбијати, а он и сва улема
седнем ја у један чун са Еладијом из Забрежја увече, и низа Саву поред Београда, те ноћу дођем у Земун у парлаторију. Рано сутрадан (18. фебруара 1804.
Ја одма пошљем за свакога по једнога момка, а они рано дођу, и нови кнез Пеја. Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу!
саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру дођите”.
изиђе и да иде са својима у Београд, а ми са Шапчанима у миру као пре да будемо; и тако потпишемо да прекосутра рано изиђу.
Таки наредимо троструке страже око Шапца, да не би Мус-ага дознао да је наша војска разбијена на Лешници. Сутра рано одемо на Кленак, и Мус-ага пређе из града, са своји̓ близу 300 момака, те га граничари отпратише низа Саву до Земуна,
” пак окрете се Турцима и рече: „Чујте, и дахијски и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алији: ујутру рано нека изађе на Дедино Брдо или у Врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; гардија му (копље,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда.
Тиосаву би по вољи план и пристаде. — Али сутра рано, знаш — рече Витомир кад хоћаху већ да се растану — ти кажи курјаци, а ја 'ајдуци. Ваља га најпре заплашити...
— Е добро, брате, добро! — А паре, ћир-Трпко? — Дођите ујутру, рано, попићемо по једну и даћу вам — одговори ћир Трпко и повуче да затвори прозор.
Кад дође сутра рано, али у гвожђима — срна. Приђе он ближе — девојка! Одмакне се — срна! Тако једном-два. Најпосле, вели, зажмури па, шта
— А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. — Ко? — Па чича Средоје. — Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. — Па? — Па не знам шта су разговарали... Тек тајка беше нешто развикао.
Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. Тако се сврши тај састанак зарошки. Рано на Петровдан, још пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута
пошу Мару и кућу под самим Осојем — пуну свачега, па пред кућом велику лиснату липу, под којом се беше једно јутро, рано, наместио његов синовац Вујо с некаквом дебелом иглом и концем у руци да пришије, Док се поп не пробуди, још једну
За њим оде полако и Вуја. Домаћица их допрати с лучем до чардака, па се врати. — Је ли устао поп? — упита Бошко рано сутрадан. — И отишао — одговори домаћица. — Одиста? — Богами јест! Ја сам још пре сунца поранила.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако
Је ли, бабо, да је луд?... — Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!... Ходи, вечерај, рано! — Море, мани вечеру!... Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац.
Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај! — Не могу, нано, глава ме боли... 11. ДЕВА Не беше лако Станку растати се од Јелице.
Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља. Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: — Устани, рано! — рече.
Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?... Где би мајка могла своје чедо проклети?
Где би мајка могла своје чедо проклети? Где је таква мајка која би то могла учинити!... Јело!... Рано!... И стаде се старица превијати над њом. Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања.
Она би отклањала. Казала би: није спремна... Баш да јој кажем!...” И заусти да каже, па се опет уздржа. — Рано моја, шта ћеш! Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. — Каква, мајко?
— Јело! — викну она. — Чујем, нано. — Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. — Ето ме, нано, ето. Крунија уђе у вајат и стаде се освртати. Замало дође и Јелица.
— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!... Шта је?... — Јесте, рано моја, страшно! — А шта је? Крунији беше тешко да јој каже. — Казуј, мајко! Казуј, не мучи ме!... И она склопи руке.
Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина.
Него, деде, здрави! И пружи му чутуру. Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. — Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. — Дева рече око поноћи. — А онај матори?... — Тамо је, у кући...
За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... — Станко, рано моја!... Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим. Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. Разговарали су.
Чим сам попио кафу, одмах изиђем. — Збогом! — Збогом! Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе. дошао сам у два на ручак. Она је се била откравила. Изгледала ми је необично слатка.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»’Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!« — О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа!
? Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида. — Е, није него није! Па кад грунемо: »Ујутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно...« — Но, врло лепо! Ваљда ћеш сад још приповедати твоје »штиклове«...
? — Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија. — Е, дабоме, то је увек дело једнога момента. — Нисам знала, верујте, да су карловачки
« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано? Ти си опет назебла«, а она опет у сну говори: »Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!
а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка
« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те. — Е, оздравићу ја, ’рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду...
« — »Лаку ноћ!« вичу с једне стране. »Лаку и благу!« одговарају с друге. — »Зар тако рано? А штета овако фајн ноћ!« — »Та било је разговора, па исувише.
»Јух, каже, да није само попи унангенем штогођ пасирало.« А ја кажем: Није, није, ’рано, добар је бог!« — Није, фала богу... Мени није, а ваљда ни вама није. — Тхе... како се узме... Здрави смо...
— јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур, и издао је писца врло рано. Он (тј.
Није тáта твој бездушан к’о тај господар Јова. — Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! — А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст!
— А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије...
Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му да ћу у суботу овде бити, па нек ме причека дотле. А ви затварајте рано капију, и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу. — Терај већ једаред!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
јој, као што у она времена доликоваше јединцима и наследницима богатих очева, тако и њен муж, севдишући и пијући умро рано те она усред целе, велике, чувене куће остала сама са двоје деце.
— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека буде. — А венчање? — Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра. — Ја држим да је то врло рано, јер премда наша Марта има већ доста спремљено, ал’ сам рада да још приправимо. Зато нека буде шесте недеље.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ја или она, па коју више воли. Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од ово лицно. Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега.
Африка
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.
Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен. Тада настаје друго мучење: жеђ. Рано ујутру у Ђавали пробудило ме је удаљено ударање у там–там који је долазио кампману.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано осветлило торњеве цркава.
Сердце ме боли видети те таквога! Ух! Боли ли те, рано? Боли ли те?“ Жена Петрова, међутим, стајала је пред човеком кога приведоше, широм отворених очију, бледа, а видело се
Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља. Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала.
Мати њихова једва је чекала, увече, да оду. А деца би отишла на спавање, отерана рано, и легла би, у мраку, шапћући једно другоме, жалосно. После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког.
Видела се надалеко, међу липама, које су те године биле рано процвале. Била је окречена жуто, и вирила је из башта, изнад предграђа, које су шизматици, у Будиму, назвали „Табан“.
“ Она је још једном, последњег дана, пред полазак Павлов из Будима, рано, ујутру, прошла, у кошуљи, кроз његову собу, али, изгледа, да Исакович ни то није разумео.
Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу. Исакович се, тог јутра, био пробудио, рано, боље рећи, те ноћи, уочи поласка, једва је и ока склопио, па је размишљао, шта ће и како ће.
На предњем леваку јахао је коњушар. Човек је гласно викао. Коњи су се били поплашили да их, тако рано, терају, узбрдо.
са тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро. Божич је Исаковичу понављао да се необично радује, што ће имати тако пријатног сапутника на путу.
Наметао му је, и своју жену и ћерку, а та жена је била врло лепа, а та ћерка је била узрела рано. Дед јој је – викао је Божич – богати воскар Деспот, Деспотович, члан танача, у Будиму, па ће дати мираз, какав наше
Пошто су путници били, то јутро, рано пробуђени, почео је да их хвата неки пријатни дремеж, и, кроз тај дремеж, путовали су, дуго.
Виде да пред њим стоји девојчура, која је рано сазрела, и булазни. А она није ни сањала да, у том официру, буди презир и мржњу, коју су, сви ти официри, у последње
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Арбанаси и Турци су од спореднијег значаја. Становништво Драгора и Шемнице живље је и предузимљивије од Пољана. Рано су се одали печалби и у великом броју иду у друге земље, где се баве пробитачнијим пословима него Пољани.
Све морају до јесени набавити и сложити у своје куће, јер зима рано наступа и онда снегови завеју све путеве. У селу нема ни хана ни пекарнице.
Нема великих природних погодаба за живот. Становништво је због тога врло рано упућено на зараду изван своје области: ово је један од крајева из кога се најпре почело ићи у печалбу, и иду сви и из
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И АГЕНТ: Дозволите, ко је први опазио? ПАВЛЕ: Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину – дакле, прошао сам овуда и случајно ми је пало у очи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Станика је говорила да је Веснино сељачко рано устајање везано за купљење еритроцита на свежем ваздуху, али то је лаж.
Морао је бити једини у Каранову који то није знао. Рекох му да је за прогнозе још рано: оцене ћемо примити тек у недељу на свечаној предаји сведочанстава.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле.
Донекле се тако разговарају, па онда легну. Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. Ујутру исплате бирташа и отпутују. Х Путују док не дођу у варош Н...
Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код
Свећеник девер, све је већ у реду. Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести. Јуца је рано легла и рано је устала. Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.
Свећеник девер, све је већ у реду. Сутрадан, у пет сати ујутру; Шамика доћи ће па ће је одвести. Јуца је рано легла и рано је устала. Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.
Кад се у граду дознало како је пук кажњен, обузе све живо нека луда стрепња. Затворише се то вече рано и замандалише врата, јаче још но иначе. Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха.
Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у постељу. Прекодан је виде, непрекидно, у сузама и циктању, у загрљајима и облачењу, о врату мужевљевом.
И брат га дочека невољно – остарео, измењен. Но када снаху угледа, стаде као громом поражен. То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на дојци, ни она пуна, грудата жена, коју је чуо
Одјуривши са слугама далеко испред пука, он заљуља сав мост скоком свога коња, тако да је морао да застане. Било је рано још.
ручку, у свечаној дворани команде, међу кирасирима, прилично се поднапио, а пред вече, у приватном салону ђенераловом, рано је заспао.
што му лежаху чело главе, да не би гледао за њом, онако чврстом, Исакович је у себи збуњен понављао да сутрадан ваља рано устати, ићи патријарху, дознати новости, спремити се за Беч, спасавати војнике од нове сеобе и одузимања оружја,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и страх да ће „престарити“ и остати неудате, код девојака се, под притиском патријархалне заједнице, јављају веома рано, већ у пубертету.
²² За плодност се користи И ритуално купање. У Хомољу се нероткињама саветује: „Нека рано ујутру заите воде с баре или реке, где се напио жути бик, метну у њу копитњак, по три зрна од глога и од шипка, па је
Ритуално купање врши се под потпорњем (где се плот подупире), рано изјутра (пре сунца).¹³¹ Неке биљке, осим у обредном купању, користе се и независно — у сврху терапије.
Ова демонска бића која нападају дете и породиљу настала су од душа рано умрле, некрштене деце, која су осуђена да вечито лутају.
Ако детету зуби рано изникну, оно ће брзо проговорити, а ако му касно изникну, оно ће кад одрасте бити тврдоглаво.⁶² СТРИЖБА Стрижба је
⁵ У лесковачкој Морави „кад дете не проговори ни после годину, рано се иде у цркву па је мати детиња отвори. Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном водом запоји (дете)“.
„Кад дете омудра, неће се дуго наканити да прохода“, каже народ. А уколико „рано проговори, верује се да ће закаснити са ходањем“.
На празник Цвети постоји обичај да децу рано изјутра „из шале“ шибају врбовим гранчицама и говоре: „Да растеш као врбица, а да се гојиш као Гице“, бележи Вук.
У источној Србији у пролеће, на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру.
(Вук, бр. 1754) — Што пре зрело, пре и труло. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 423) — Рано воће брзо труне. (ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр.
О судбоносном утицају који има рано детињство на читав каснији развој говори веома много изузетно лепо обликованих пословица („Младо се дрво савија“; „Из
О томе колико су важна прва искуства и рано учење говоре и пословице које истичу човекову неспособност за крупније промене када он већ зађе у године, односно када
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себарске жене рано удате, из материнског крила пренесене под камене усове страсти; за древне у њима прошлости остатке, за урочице под
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
његов лудачки сан), и шапата је било и свих осталих ритмова што излуђују једног петнаестогодишњака коме је живот тако рано доделио улогу статисте.
У рано јутро у коме се купао шљунак, у измаглици пуној сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска ф
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Дај боже! — рече поп и кренуше се сви. ИИИ Било је још доста рано, те иако доље по дубодолинама бјеше већ мрак, горе на његушком пољу, под широким зреником, према одсјеву снијегом
Онај мали Шуто Мирков, што је окретао пециво у кнеза, бјеше му синовац, сироче остало рано без родитеља. Мирко Јокашев, удовац, најличнији од свију браственика, најзадружнији, имађаше седам синова,
Сјутрадан рано главари се поново скупише у манастиру. Тога јутра потврдише законик од године 1803, у коме се понајвише потврђују
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Исувише је књига које треба прочитати, па никад није рано почети. Оно што ме је прилично зачудило и онерасположило при прегледу тих радова — оно због чега вам се у ствари и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ Штампарска вештина дошла је Србима врло рано, још крајем ху века, и то из Италије, из Млетака.
34 Доситеј Обрадовић је имао читалаца не само код Срба но и код Хрвата, Бугара и Румуна, и био је још рано превођен и на бугарски и румунски.
ПЕСНИЧКИ РАД. — Милутиновић је почео писати врло рано, још око 1810, ако не и раније.57 Али главни његов песнички рад пада у доба од 1826. до 1844.
Умро је у Београду 23. новембра 1853. године. Стејићев обилан књижевни рад почиње врло рано, од 1824. Још као ђак дао је неколико књига. У Бечу, 1826, изишао је његов допуњен превод дела немачког писца Х. В.
ЈОВАН ХАЏИЋ Родио се у Сомбору, у Бачкој, 8. септембра 1799. године. Како је остао рано без родитеља, узео га је под своје ујак, бачки владика Гедеон Петровић, и брижљиво га школовао.
70 Умро је у Београду, у дубокој старости, 1. марта 1903. Бан је почео писати рано, још око 1834, и на српском и на талијанском. Од четрдесетих година настаје његов врло жив и плодан књижеван рад.
У том све већем интересовању за књижевни егзотизам и фолклоризам још доста рано обраћена је пажња и на оригиналну и свежу српску поезију. Још 1768.
Како народ изгуби те три светине, он изгуби и своје име.« Схватајући тако народне обичаје, он их је још врло рано почео прикупљати, и то опет по савету Јернеја Копитара.
— Када је већ изишао на глас, Караџић је тврдио да се врло рано, још док је са службом био у Србији, за време устанка, почео бавити народним језиком.
Он је, у буквалном смислу речи, учио Караџићеве списе и са разлогом се називао његовим ђаком. Он је рано ушао у романтичку књижевну доктрину и свој живот удесио према свом романтичном идеалу.
уман човек који је јасно увиђао да од млађих нараштаја зависи сва будућност народа, и као несрећан отац чија су деца рано поумирала и који је своју велику родитељску љубав пренео на сву српску децу.
То су најнепосреднији, најискренији и најузбудљивији стихови у српској лирици. САТИРИЧАР. — Духовит човек, Змај се рано јавио на пољу сатире и на том месту био дуго међу првима, ако не и први.
Милићевић, Вук - Беспуће
очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ред је, дакле, дошао на Београд да га подвргне анализи и анатомском ножу свом. Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре.
Максим је имао врло леп обичај. Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио. Устао би рано, па би се прошетао по околини.
Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио. Устао би рано, па би се прошетао по околини. То му је пријало.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.
Јутрос рано пре румене зоре Гојко беле оставио дворе. До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — ВИ Кад се пробуди, још је било рано, У истоку се зора већ развила, Из њенога руменога крила, Још бели данак не беше огранô.
А ди тужна, онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на твоје, Кишом груне братско око моје, Заш ти зађе данак тако рано, Та теке је, велим, био сванô!
Ох очи, уста, груди беле, Што ћу без вас јадан? Још не иди, још је рано, Још зорица спава, Јоште сунце огрејано Крај зорице чмава, Јоште роса, још не пада, Ао моји јада!
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада!
Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу
89. Лепо вече, красно вече, Он по своју оде мому, Ал' му онде бака рече, Да не има ње на дому, Да јутроске рано оде Боној стрини у пооде. 90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара.
63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто. Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64.
Већ дан и два њега нема, Слуге с' буне, рано ране, Сва се кућа за њим спрема, Траже слуге на све стране, Сунце с' рађа, сунце крије, Све узалуд — њега није.
Опростим се, помолим се Богу, Дојам коња, па ногу пред ногу, Јер због ране мора полагано, Па сутрадан стигнем дома рано. Све ја нађем кô што књига пише. Ал' је могло јада бити више.
Сече Раман и погуби Рашка И крај њега убавога Драшка, Два близанца румена и бела, — Рано л' и је мајка пожелела; Јесенас се тели да ожене, Оста јадна мајка без одмене: Једном паша расекао чело, Другом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И брат Сава скрушено заћута, као што и приличи једном скромном и честитом лопову који има срца и душе. МАРИЈАНА У рано прољеће, кад опори жилави граб засвјетлуца првим озелењелим пуповима, ево је — однекле се звонко јави кукавица:
и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена.
Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону. — Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо. — А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне.
— Да се варакамо и данас, а? Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора ... Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад. То паде у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре
Мати ме погледа. Из тог њеног погледа видех да она све зна. — Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ. Погледах је зачуђено.
Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: — Не знам. Сад нешто рано дође.
После вечере скупи око себе девојке, па дођу и младе жене. Отац, као увек, повуче се у собу да рано спава. Само мајка с њима остане, а оне, пошто добро притворе капију, запуше рупе на њој, почну да играју и певају.
А оно му је домаћица — и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти дâ, да однесеш дома, а сад ’ајд иди — отпушта га гледајући у њу како она стоји и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га. Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва.
Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван род.
Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу. Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже
Кад буде четврти дан, анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: — Хајдете за мном да вам дам бољу храну.
Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини? Јазавац вели: — Заједно ћемо овђе чекати ловца, лијо! Ујутру рано дође ловац и види гђе држи јазавац лисицу па повиче: — Држи, јазо, соколе! Ловачку ти вјеру дајем, тебе ћу ослободити!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Немој, Љубо, благодарим. ЉУБА: Зашто? ПИЈАДА: Не Могу богами, оцу да идем. ЉУБА: Та јошт је рано. ПИЈАДА: Цекаће ме тетка. ВУЧКО: Па? да донесм, да не донесм? ПИЈАДА: Немој, Вуцко, немој.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити. ТРИФИЋ (Персиди): Је ли обућена? СТЕВАН: О, и извезла се већ. ТРИФИЋ: Тако рано? ПЕРСИДА: Гледајте, милостиви господине, сама се обукла. ТРИФИЋ: А гди си ти била?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце држе; Сад пуштају их
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да ми је само знати куда ли је наумила? Где ли ће и с ким ли ће? Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано! А, теби у њеним годинама није било рано, а? Оде! Замаче иза ћошка... Требало је да понесе џемпер!
Где ли ће и с ким ли ће? Има ли кога? Има да ти не кажем шта... Још је рано! А, теби у њеним годинама није било рано, а? Оде! Замаче иза ћошка... Требало је да понесе џемпер! Наћи ће она већ неког да је загреје... Језик прегризо!
матори се још увек зеза, јури лево-десно, шверцује бугарске цигарете „Арда“, док мојој маман пуне главу тиме да је још рано да одсече кике. За то време старци деле свет. Нешто мазне један, нешто други, а нешто остане фифти-фифти.
Када смо још заједнички одлазили на летовање, ма како то рано изјутра било, он би допола извирио испод обешених новина и добацио ми унапред припремљен пакет стрипова и кримића,
— рече одводећи ме у купатило. — Нисам још удата за вас: рано је за брачне сцене… Тада он дршћућим гласом, онако маскиран и никакав, исприча да је преко неке везе упао у ово
) — А ти, мали, бриши напоље и тапкај карте за биоскоп да бар неко од тебе види неку Вајду! Рано си ми нешто, мy сон, почео с конференцијама! (Пауза — Кокан напушта разред, а госн Суле поново закључава за њим врата.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Грашке зноја цвјетају. Проточила одјећа: лажигаће, кошуље. Пили бисмо сирћета, пили топлу јомужу, кад се рано с пролећа пјени преко ведрице.
(Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње! Морамо се прокрасти: да не чују ỳ школи да сте били ỳ цркви.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано. Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева,
Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.“ Кад стигли кући, паника права, у соби дивна цурица спава, а кућа мала, сређена, чиста, сија ко роса с
Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук.
У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још
Рибе су јутрос, дао бих главу, изишле рано да пасу траву.“ Делија мачак на ноге скочи, заврти репом, заигра брком, на врата ђипи, а за њим Жућа из петних
Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила.
(1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла, бако, три војника!“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Никога не познајем. Мислим да преноћим у гостионици, ако је има, и да потражим некога ко би ме превезао ујутру рано у Ескалону. — Ја почињем рад у седам.
Хоћете ли да видите замак? — Не верујем. Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје.
Биће вам врло тешко водити тај рат. — Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало Острво. Тамо ћемо их чекати да дођу.
— Добру ноћ, пријатељу. — О, добру ноћ! Остајете ли дуже код нас, господине? — Одлазим рано ујутру. — Пријатан пут онда, господине. — Хвала, стари пријатељу. И упутих се лагано низ обалу.
Идем да легнем: сутра треба рано устати. Имам ипак неколико сати за спавање. Покаткад се, и само за један сат, човек одмори као за целу ноћ.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У рано пролеће тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкин
(Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда? Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром камену под окриље дуге, раменима да подупремо тужне нам брегове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Него, остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај. Сутра ти ваља рано устати. Упаковао сам што ми је најпотребније и легао. Мајка је остала да ми у току ноћи спреми за јело.
Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме.
— из далека — велим јој ја и прилазим све ближе. — А, овај... је л ти се свиђамо, онако на око? — „Јашта, рано, не фали ви ништа“ — каже она и намигну. Гле... помислих, чекај да „профитирам“ нешто, док није наишао командант.
Али ипак увече на одмору, изврдавао сам између коња и топова да се не сретнем са командантом. Сутрадан рано, зором, настављен је марш... После подне стигосмо у Младеновац.
А наше патроле кренуле су јутрос рано. Силазили смо кроз шуму, где се осећао мирис већ свенулог лишћа и влажне маховине.
Већ је дан на заходу... Преноћисмо насред друма, приправни свакога момента за дејство. Сутрадан полазимо рано. Већ око подне сустигосмо их. Борба је била очајна. Око једнога ћувика тукло се на живот и смрт.
И тако на домаку бајонета, уз прасак бомби, гинући на обема странама, проведоше дугу ноћ... Рано зором наши кидисаше на бајонет и овладаше.
„Стигао глас“ — говорило се. Пресамићене и подбрађене застајале би кад виде војника и кукале наглас: „Сине... Рано мајчина... Ко ми те узе!
Али треба наново бранити земљу и они полазе у сусрет смрти промишљено. Без песме и ратних поклича. Рано изјутра изјахали су команданти и командири батерија.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица пође за њим. — Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац? Да пустимо деду рано, па да идемо. Гојко се изненади ; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.
Напротив! то ти је дужност. Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу. Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.
Напољу се смрачило, и ако је још доста рано. Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и
Старала се да више не мисли, док је не превари сан... Изјутра усташе обе рано. Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па
Срећом, данас се ништа не догоди. Увече се договори са Стојаном да сутра рано позову Вељу. Изређаше се толики догађаји а њега још нема. А Љубица лежи, или седи по цео дан.
— цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...
Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао. После стаде мислити о Гојковој болести...
А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!... Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим
“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју русу косу.“ 83.
Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан устајала; Ја сам лице ђулсом умивала, Отирала лијером цвијећем.
122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати. Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има.
129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара. Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити. Отићи ћу у ђул башту, Отченућу струк босиљка,
163. Рано рани Јагода на воду, За Јагодом Радоња на коњу, За Родоњом Јагодина мајка. И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде,
“ 173. Ја урани јутрос рано, рано пред зору, Сусрео сам девојчицу, брегом шеташе, Ја јој реко: “Добро јутро, добра девојко!
“ 173. Ја урани јутрос рано, рано пред зору, Сусрео сам девојчицу, брегом шеташе, Ја јој реко: “Добро јутро, добра девојко!
192. Достано, Достано, ћери мајкина, Леле, мајкина: “Чија је оно девојка, Што рано рани на вода, И носи вода стуена?“ “Оно је Стојна попова, Што носи перо на еро, Што носи дукат на чело!“ 193.
“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247. Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке,
“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247. Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој, А ти коке кокорајко, А
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
На празној сцени, сасвим лево, види се путоказ: КОСЈЕРИЋ 22 км. ПОЖЕГА 21 км. ВАЉЕВО 69 км. Рано пре подне. Глумци су застали да се одморе. Имају велики пртљаг: сандуке, картонске, платнене и плетене кофере.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да није најлепше љубав, већ за грумен Сунца убијати и рано умирати. СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка.
Његов средњи син, Лаза, учио је школе католичких фратара у Мађарској, а био је леп, чувен говорник, и умро је рано. У детињству имао сам неколико његових рукописа. То ме је подстицало да и ја пишем.
Моја мати, Марина, била је девојка крупних очију, косе до колена, и кад је била седа. Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад стоји, морала да пере камените степенице,
Ријеци, читао, углавном, само талијанске књиге, читао сам, са уживањем, и једног нашег прозаисту, Ластавицу, који је рано умро.
Да се све тако добро свршило. Модерниста сам постао врло рано. Међутим, кад је дошло до уписивања на Експортну академију, према жељи мог ујака, ја сам се још једном побунио.
Сад би требало да се упустим у метричке дискусије. Међутим, за то је, прво, још рано, а, друго, ја нисам никад био толико савестан као неки Малербов ђак.
Не, немојте мислити да се шалим. Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно. Рано после подне стајале су пред позориштем чичице и девојке са наочарима, чекајући и хранећи врапце.
Пут ме је уморио, и ова јела, из којих цури уље. А ова звона, која зазвоне чим падне вече, лупају ме у груди. И тако рано, тако брзо, овде, пада мрак. Висока кола, на два точка, дошла су по мене. Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве.
Никад веселијег, луђег, снажнијег кола није било. Да би човек био сретан у животу, треба умрети рано. Међутим, било је нешто што је мене, из Београда, у Париз, и отерало.
Вели, добро је било. Добро сам отворио ватру, рано сам непријатеља јавио, а нацртао сам врло добру скицу. Пред вече, батаљон силази у Мостар, кроз главну улицу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела
Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге. Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам. Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још. Док не средимо половину, 'оћу да је свако како треба, виче домаћин. Отпоче бардак да путује унаоколо.
Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере? — Ја, господине. — Куд ћеш тако рано? — У Мојковиће. — Диван пут, господине! Ако хоћете да се науживате — извол'те.
Потера је свршена; људи се разилазе... ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века
Тако се у великом узбуђењу разиђосмо кућама, а сутра-дан, рано из јутра, бесмо сви пред кафаном, те видесмо кад прођоше поштанска двоколица и однесоше предмет наше жудње и очекивања.
Шта је горе, него кад ти светац молитву не прима! Да би бар избацио из главе мисли о кући и селу, чича Пера се рано крену из манастира, те да бар код куће може који часак посветити усамљеном размишљању о овоме случају.
УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ Легох рано, и, чини ми се, брзо заспах. Наједаред ми јака светлост продре до очију, отворих очи и занемих од чуда.
већ двапут досад била у ч’а Глишиној кући и искала Кају за добре прилике, но снаша Јула обично је говорила да је још рано за то, да јој је дете још младо а није ни спремно, а што се тиче момка нема му мане, и тако је она двапут баба Соку
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Да се испече, јест', ал' дела га умеси ако си мајстор. А знаш ли ти: како се меси јавно мнење? Још ујутру рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи
Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда. Смедеревско грожђе Тамно као гвожђе Дуњо моја, рано моја, Јесен дође.
А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато! Јесте, рано у пролеће, нађе се и полена, А у јесен, печурака, испод трулог пања.
ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама дуж пута, да се, опет из досаде, често и потучемо. Рано сам почео мислити на бекство од куће, утолико пре што сам се за време оног првог боравка, године 1950, у Београду,
Песме и прозне саставе почео сам писати врло рано, али томе нисам придавао већи значај. Надахнут мазохистичком скромношћу, помишљао сам да постанем новинар.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ишли смо право на Саргаско Море, у близину кога смо стигли петога дана, доста рано изјутра. Вредно је поменути да смо се, на путу између Азорских острва и тога мора сусрели са »пловном метеролошком
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако редом, тако сваког часа, Ми млади старци најновијег доба, Падамо, рано изнурена раса И умрећемо сасвим, јоше пре гроба...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате!
е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Које доба беше јутрос када он дође? А? — Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. Он већ не би могао да издржи.
Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази | својим колима и
јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и
Он је био и писмен. Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир да учи. Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило
бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму: — Славуј пиле море, не пој рано, Не буди ми, море, господара! — Ох, не пој рано! И само то, ништа више.
— Ох, не пој рано! И само то, ништа више. Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се
Тако би било цео дан, а у вече легало се рано. И онда је човек могао, онако сам, у дугој | ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у
Све је још мирно, тихо и свечàно. Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о.
Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће; Али увек хладно, неумитно, јасно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Онолико човјек ваља колико и како уради. — Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби. — Леност је највеће бреме.
— Ништа се не може од вредна човека отети. — Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби. — Леност је највеће бреме. — Леност је сваког зла почетак. — Беспослица, вражија узглавица.
— Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече? — Не знам почисто ко је, али ће бити наш, јер ваш онако не умије.
С ГРАБОМ И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову гранчицу па једна од оне двије запита ону трећу):
8. Куповање од најмањега до највећега Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке,
8. Куповање од најмањега до највећега Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле питето!
Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих патку за динар: Ој ти патко, шиго-миго!
Рано пођох на пазар, Купих патку за динар: Ој ти патко, шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар: Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар: Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго! А ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад буде четврти дан, анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: „Хајдете за мном да вам дам бољу храну.” Они пођу за њим без речи.
” Кад се ујутро царев син пробуди, обрадује се и како му је рекла она жена тако и учини. Подрани рано те са слугама у лов крене.
Сјутра дан опет дође царев син да своју заручницу нађе, али му свасти одговоре да је сама јутрос рано некуд побјегла и да ништа не знаду куда се стрвила, и почну као плакати и жалити је пред њим.
у та час напише књигу посланицу те је пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у ју | тро рано крадом до ње дође, и да инако не учини ако жели да њу узме за жену.
Деца то чују опет, па кад ујутру рано устану, не нашавши пепела накупе мекиња у џепове, па кад их отац опет поведе у планину, они стану помало просипати
„Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.” Сутрадан рано полазећи ала девојци заповеди да нахрани њену живину и да скува вечеру. Девојка стане мамити живину, кад ал Боже!
ако си рада знати, порани побоље па ћеш видети.“ Друго јутро царева кћи урани врло рано, и стане да гледа у башчу нејављајући ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и
Дијете само а зар и гладно, стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно
и надлети се над онај град и све види, како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече, | да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.
39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО. Изишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и | не мисле да цвате, па помисли да ће
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СКИТНИЦА: Ишо сам лане, али се нико не сећа. ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили! И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан. А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође...
Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
неки Карловчанин, враћајући се с празни[х] кочија дома, довезе нас за неколико грошића у Карловце, гди преноћимо и рано ујутру почнемо путовати по пожељеној Фрушкој Гори.
Ја би[х] га питао како он то зна. А он би ми одговорио: „Прво, што си одвећ рано почео, пак чрез дуго време ће ти се омразити, а друго, из твога склоњенија к читању.
Дам му нешто новаца те оде у Ириг и купи ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано, нимало не оклевајући, ’ајде с њим заједно преко раковачке планине.
Девети дан дођемо у пристаниште града Патраса у Мореји. Недеља и рано. Пођем с неки корабљеници на службу у церков светога апостола Андреја Првозванаго.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Лево! Лево! Запамтиће ово Бадње вече и овај Божић, последњи у Прерову, сутра ће се вратити, рано, вечерас се мора све свршити. Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник. Гледа у кочијашева леђа.
Нису оне ни здраве. И срце и памет се покваре у њима“, рекао је отад убеђено и претећи. А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића.
Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре. Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он
Увек је касно легао, а рано устајао. „Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет.
Само је куче Лиско липсало.“ — Иди спавај, треба рано да устанеш — строго рече Ђорђе. — Чекај, па данас ти се родио наследник. Може и Мијат да не спава.
— Чекај, па данас ти се родио наследник. Може и Мијат да не спава. И онда си ме терао да спавам. Кажеш: „Сутра рано на орање.“ Аја бих се смејао, али опет ти лепо кажем: „Да си ти жив, одавно смо ми поорали.“ — Остави ме! Иди!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, стан
»Сигурно ме је преварио, па још и тањир узео!« помисли дечак и у истом часу зачу патуљков глас: — Рано си посумњао, дечко, али свеједно!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или само тако изгледа. Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају
Кад је први пут сусрео ово искушавање, готово чикање, опет је, у рано јутро и у рану јесен, био у Београду, и опет на дунавском пристаништу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
(сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тема за разговор беше у изобиљу. Они се при крају тог разговора споразумеше да се трубе папироса пошљу сутра рано у стан Архимедов.
ОТО ГЕРИКЕ То беше рано изјутра, 20 маја 1631. Млади већник вароши Магдебурга, Ото племенити Герике, пробуђен из сна, јурио је трчећим
Што сам наумио, то сам учинио. Трећег маја, лепог пролетњег дана године 1789. рано ујутро, појавих се у Паризу, савремено одевен, у црном оделу, са кратким чакширама, високим чарапама, плитким
„8 маја, рано изјутра, одведени су оптужени у једну просторију која се налазила поред главне суднице Револуционарног трибунала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Отац ништа није приметио, рано је легао, мајка и остали испратили су је на станицу, стигла је у последњем моменту, путовала без непријатности.
Како ја то никад нисам био, радо сачеках крај овог концерта у Добрим заклонима резерве, а сутра рано, пре сванућа, пошто терен беше откривен и непријатељ близу, упутих се Николи.
и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти главу. Још је било врло рано и светлост је кроз сасвим мали и четвртаст прозор, који је личио на апсански, улазила бојажљиво у земуницу, као да
Нећемо га тамо наћи. — Како? зашто? — Не иде он тако рано кући, господине. Његова кућа је „Лаф“. — Шта кажеш? — Много се пропио — одговори носач — мно-го.
Ни помислити нисам смео да изађем за сељанком. И тако прође ноћ у највећим мукама. А сутрадан, рано, позва ме командант: — Наредник Стеване! — Извол’те, господине пуковниче. — Марш у другу батерију.
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а
Деца и стари уживали су што је ту, пред њиховим очима, ново заменило старо. Рано пролећњега јутра, кад је сунце бљеснуло у прозоре и затреперило по крововима кућа, на новој грађевини зачула се песма.
молим те, тих твојих маневри, знам ја њих добро; него пусти ме да се к'о послован човек одморим и издувам, па да сутра рано заогрнем рукаве и зарадицу своју, од које живимо и животаримо, одрадим.
Био сам и сувише нервозан и дрхтао сам кад угледах свога клијента, који је и сам био дошао врло рано и који ме већ по стоти пут опомену: да на заклетву никако не пристанем.
Врло чудан човек! У Куршумлији сам се растао с мојим сапутником и сутрадан рано пошао уз Кочаничку реку, на Мердаре. Тамо се већ три дана бију.
Па после, кад завршим, ћаскаћемо колико ти драго о томе: је ли боље овако или онако, умрети рано или живети дуго. Не могу да кажем: рањава ме ова успомена, тешко ми је да је обнављам, јер не волим много да се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
оштрицу из њеног претворно безазленог трсковог скровишта, него је подигао трсковачу увис и навукао боље завјесу, да ме рано сунце не пробуди.
Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти. Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво.
X Слутња ме није преварила: освануо је ведар дан. Јутрос је рано упао к мени у собу млади доктор, свјежа, насмијана лица. За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама.
Диван материјал за читав низ ленбаховских портрета! Али ја као да сам доста рано наслутио једну резонантну празнину иза тих карактерних чела.
наочари, у оном старачком мрмољењу, у оним самотничким солилоквијима (који су узгред речено код мене почели доста рано, још прије педесете), изненади ме мој властити глас, који је одједном изговорио: Цонцерт цхампêтре, или: „Зашто је
Вратили смо се рано послије подне, још за висока сунца, запрашене обуће и с чичцима на ногавицама, малко препланули у лицу, с умором у
Одувијек си имао ту кокетерију наивности! Растали смо се пред улазом у свратиште. Морао је да устане рано, ради цијепљења, а у подне је путовао даље. Сутрадан ме упитао Иван: — Куд сте отишли синоћ кад сте устали од нас?
Испратиле су је и жене из мјеста. Покопали смо је у рано поподне. Кад је посљедња лопата земље стављена на хумак, окренуо сам се и отишао.
Него: оно ме обасјава радошћу. Онако као што рано сунце осијава хладни камен топлином. Испитујем га с невјерицом. Јер се чисто побојавам да се то не промијени,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. Једне недеље дође му Ђурица рано у походе. Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе?
— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.
ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.
— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. — Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. — Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.
« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници.
Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега... Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род.
но рече: — 3аповиједам да скупите велику војску, какву ова земља није још никад упамтила ни видјела, и да буде сјутра рано на брду више Стамбола. Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га. Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва.
Сјутридан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва. Удри једном, а залеће јој се сјекира па сва упаде у биљу: окрени, обрни, не
А мој ти јарац бјежи! КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО Изишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме, угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и не мисле да цвате, па помисли да ће дријен
Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини? Јазавац вели: — Заједно ћемо овђе чекати ловца, лијо! Ујутру рано дође ловац, и види ђе држи јазавац лисицу, па повиче: — Држи, јазо соколе! Ловачку ти вјеру дајем, тебе ћу ослободити!
Кад буде џигерица, биће и јагње. ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ Некакав ага шиљао свога чипчију у јутро рано у дрва са својом сејсаном, па при кретању упита чипчија агу: — Кажи ми, мој златни ага, бих ли смио узјахат мало на
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.
Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Сходно томе договорена је посета овога угледног човека. Почели смо да чистимо и полирамо рано ујутру. Сви смо се уредили, ја сам навукао рукавице и када је Функе дошао са својом пратњом, био је церемонијално
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Судбина ми је, међутим, одредила други ток. Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872.
Четрнаестог дана, рано изјутра, указала се ниска обала Лонг Ајленда. У шареној гомили узбуђених исељеника вероватно није било срећнијег
тлу, дубоко је продрло у моју свест и заспао сам дубоким сном здраве младости, премда ми је кревет био голи под. Рано ујутру био сам на доручку и уживао у огромној шољи беле кафе и комаду хлеба са мало путера.
у просторијује ушао један од радника, Швајцарац, да би ми рекао да је време спавању и да ме обавести да ће ме рано изјутра пробудити и и одвести у коњушницу где сам распоређен на посао. Тако је и било.
Брод из Часаника довео ме је до Балтимора у рано јутро једне недеље, а дочекали су ме складни звуци црквених звона. Рекли су ми да је Балтимор католички град и да
За сваки конкурс који се појављивао у новинама, пријављивало се на стотине кандидата и, без обзира колико рано би се појавио на одређеном месту, увек сам затицао масу света.
Идућег дана, у ведром расположењу, кренули смо рано његовој кући. Кристијан ми је тада предложио да обојимо и обложимо тапетама неколико соба.
Радост живота осећао сам дању на пољима пуним свежине у рано пролеће, али увече све је било покварено верским проповедима г.
Мени се чинило да су га Џимови назори исто толико занимали колико и рад у ложионици. Једног јутра, врло рано, пре него се фабричка сирена огласила и машина почела свој свакидашњи рад, упаде он у радионицу и ту затече мене
О томе говори и ово искуство које ћу сада изнети. Воз Лондон-Луцерн прешао је француско-швајцарску границу рано ујутру у близини Нојшатела.
Следећег дана устао сам врло рано. Осећао сам се као ”човек пун снаге и оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену,
оран за трку”, слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се пробудио рано ујутро и журио да бацим први поглед на велику америчку метрополу.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Студено је”, рече тресући се. Али он, затворивши врата, пожури мимо њу да чим прво на пароброд стигне што је рано долазио, у страху да га други носач не претекне.
Прво што запази сунце је, што непримјетљиво, поступице осваја комад по комад голети западне стране. Оно се рано родило тамо откуда је она дошла, на висима Црне Горе, али до доље још није допрло, иако је већ ручано доба; пријече му
Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се најпослије, не гледајући у њ. —Зима ће, да! — једва дочека Марко.
Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи. Устао би рано, цик у зору. Понио би у џеповима шећера и каве, а уз пост и потопљени бакаларић.
Па још је и рано: тек се чврци буде, и дубрава још вином не мирише. Долази и жупник, тежак, задихао се, таре зној са чела и унилази
Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури. Ове, што је рано долазила, силно се плашио. Пре освитка морао се дићи да служи свету мису.
Тако у тешкој радњи сачекаше славу постављања темељнога камена. У недељу рано обишла је глазба главне градске улице, а ограду окитише сваковрсним заставама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Занимљиво је, пре свега, то што се Матић, који је рано одбацио традиционалан, тј. метричкоритмички у себи затворен стих, никада више њему није вратио, али је зато
Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум. Болест га је, међутим, рано омела да продужи теоријски рад. Његово, одређење текста као величине која се у свом развоју од почетка према крају
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А већ идући пасус доноси темпорални заокрет, враћа на временски почетак приповедања, на јунаково рано детињство: „Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да
Као и Марково обрнуто гледање, Софкина је слика настала у укрштају два плана. Рано, дечје страховање њено од губитка куће Станковић је, видели смо, употребио за лажну мотивацију, коју је доследно
А она нам, опет, дају обавештења о врло ситним променама у околини кроз коју се лик креће. У критици је рано, већ код првих приповедака, запажено да се телесним покретима - гесту и мимици - даје много места и значаја.
Зато она, на пример, у ВИИ глави рано ујутру тобож послом одлази мајци у собу, да по њеноме изгледу докучи нешто од онога што је отац ноћу казао.
Он на истоветан начин мотивише своје рано (још у дечјем узрасту) сузбијање еротских осећања, постепено одустајање од њих.
175 Мајком он назива бабу, пошто је тачно као и писац рано изгубио родитеље, али зато писац није био ни тако знатнога, ни тако богатог рода.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тада средиште за Стару Србију беше Приштина с митрополијом н консулатом. Ми смо нарочито рано долазили у митрополију, да бисмо могли посвршавати на миру канцеларијске послове, како би нам претекло више времена за
Дошао му је рано у походе к изненадио га као да је, чудом, избио са онога света. Њихова два села раздваја само невелика Јагњеничка
Али чудан је човек Анадолац: пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу. И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине. Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не
ТИХЕ СУЗЕ (Јуст Кернер) Тек што је данак сванô, Пробудио те мај, Ти видиш јутром рано Ведрога неба сјај. А док си ти проспавô, Купећи нову моћ, — То небо, сада плаво, Даждило ј’ целу ноћ.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под челом смрти
Госпо моја, бије Свако у свом мраку изгубљене битке. А кад зид лобања све време опчини Нико неће знати је л рано ил касно За љубав за пут ил смрт док сунце јасно Кува одбеглу горчину у висини.
Петровић, Растко - АФРИКА
Па тај је допратио мог пријатеља из Бобо Цуласа. Лопов најгоре врсте, и ја га само чекам у Бобоу (где исти господин рано сутра одлази) па да га стрпам у помрчину (хапс)!
Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.
Тек пред подне престајем бити грозничав, горак и нерасположен. Тада настаје друго мучење: жеђ. Рано ујутру у Ђавали пробудило ме је удаљено ударање у там–там који је долазио кампману.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
спомињем стога, што се овај догађај, као што ћемо мало час видети, свршио катастрофом и смрћу мајора Велимировића. Рано ујутру 12 августа доведу војници у штаб неколико заробљених Турака.
А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане, и не би нам се дали осврнути до границе«...
Јутрос рано кренусмо се са ђенералом Комаровом из шуматовачкога шанца Пруговцу. Пут нас је водио преко једнога дела ономадашњега
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј
Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо
Ноћ је била. Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже;
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То је извесно. Устајао је врло рано, да га аероплани не би затекли у кревету. Кажу, у борби био је врло храбар и присебан.
Сад или никад! Увече су сви дошли на време, чак и капетан „Фикус“. Каже, морао је доћи тако рано да би пуковницима предао дужност. Пуковници строги, озбиљни, заузели већ кревете у угловима.
Тома је звонио. Наскоро се појави једна чупава дремљива глава. Тома предаде оба писма и замоли чувара куће да их рано изјутра преда госпођицама. Разуме се, дао је добру напојницу. При повратку Тома ми рече да ће спавати код мене у соби.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О Златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост
И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће! Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда.
Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Нек' научи добро што је инџинирство, Пак нек купи себи рано официрство. Ако је сиромах и нема новаца, Има у народу богатих отаца; Јер ко је рад своје кћери разудати, Кауцију
Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе,
Пробуђен рано, срећни Доситеје, И нас и тебе љубећим Генијем, Ти виде, мир, и купи мудрост Немцев, Французов, Енглезов, Греков, За
Бриге некњижне отвергни црне Које нам власе рано посребрише И лака крила свезаше мислима, Под којим' серпски лавр нам вене.
Води в согласје ум и серце. Дарове муза присвоји Роду. Свак себи мету силама својима Избери сходну рано, и шествуј к њој Скор. Штеди за њу силе тела: Взајмном помоћ’ју ум и тело Свагда су венац славе добијали.
Памти! Научи с’ рано дужности званија Претпочитоват склоностма милима! Научи с’ сносит судбу: свега Лишити с’ кад добродетељ иште!
Било касно, било рано, Горко, слатко или слано, Црно, плаво или бело, Окрпано или цело, Много, више или мање, Све да курјак тера јање
Зашто да навек она душа кука Која пропаде ни дужна ни крива. Нит’ може светлог угледати данка Јер јој с њом рано мила умре мајка! Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје?
даљног звона Непостојан глас је баке, Јеца она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано слатка, горка муко, Незгодо и десна руко, Моји боли, мој мелеме, Ви премили синци моји!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Свануло већ! — протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. — Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли.
— протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. — Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли.
Колико ли сам јада и чемера на теби видио!... Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч.
А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци... Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'.
Партенији се нешто ражали. Иде, а сузе му врцају, крупне кô љешници: — Е, мој Симеуне, моја грдна рано! Проклете те твоје ћуди! Не прођоше ни двије неђеље, ето ти Симеуна ђе иде: — Нема, вели, сложна и једина друштва.
) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?! Давид (диже се): Ништа, главати господине!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја не знам и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека. АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано. Покварен ми сат, па не знам колико је било, ал' биће да је било пет, пола шест.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Бранко је остао усамљена појава у свом времену. Он је умро исувише рано да би дочекао победу свог правца. Али 50-их година јавља се нов нараштај песника, који доводи до краја његову песничку
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.
Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.
Целог дана га је било у дућану. Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен. Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар
— Добро јутро, Младене! Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло.
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце
— Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. — Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?!
— Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. — Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?!
— Него... Истина је. Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: — Истина је. Зар ми је знао за детињство,
Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи. Леже рано, само да би што пре ослободио укућане. Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.
И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в., затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«.
Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.), рано ујутру девојке и жене беру и. ц., плету од њега венце, и мећу их на куће, на зграде, у њиве, у лукове, на торове, итд.
која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.
К. употребљују и нероткиње у врачањима за децу. Такве жене рано ујутру заите воде с баре или реке где се напио жут бик, метну у њу к.
се сади и па Велики петак, после мисе: ако се са мисе рано врате, биће сув, иначе биће воден (ібідем). Према једном народном рецепту, к.
Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к. рано с пролећа унесе у кућу, кокошке неће носити целог лета (Караџић, 3, 43); њега уопште не ваља узимати у руке пре
верују да виле постају из мразовца; зато момци никада неће ову биљку да згазе, док напротив бабе то чине кришом, рано у зору (Софрић, 165). Уочи Цвети иде се »у брндуше«: ко се ујутру на Цвети у њему ‹тј.
Софрић, 168 ид. Бере се уочи Ђурђевдана и заједно са ускршњим јајетом меће у неначету воду, којом ће се рано на Ђурђевдан умивати (СЕЗ, 17, 177). Н. је врло популаран у [етимолошкој] љубавној магији.
Од протисли се такође привија р. лист, покошен на Светог Илију рано ујутро и премазан медом (СЕЗ, 17, 133). Чини саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236), и за коње од гонтураћа
заједно са другим лековитим травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим јајетом, и том водом на Ђурђевдан рано умивају се а јаје закопава под р. (СЕЗ, 17, 177, пиротско; 185, Банат).
, 160). Онога јутра кад почиње сетва треба да домаћица рано почисти кућу и ђубре избаци напоље (СЕЗ, 14, 262). Пред сетву потребна је молитва.
У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви причесте. Пре тога ставе бусен траве пред врата.
Ћипико, Иво - Пауци
Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама! Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
време, гледао у глинену чинију из које није хтео ни да окуси чорбу коју сам му донео и онда је рекао како ће сутра рано отићи на Кулу. Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем.
Ове године су кише рано почеле. Магла испуњава долину по цео дан. Само се оштри хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама магле
Кирча Рат? Почео је рат. Један сметени краљев гласник допао је јутрос рано на Кулу. Био је преморен. Очигледно је јахао без престанка цео дан и целу ноћ.
Артемије Игуман Макарије се опоравио. Видели смо га јутрос рано како ослоњен на штап гељуца по манастирском дворишту, додуше климаво и несигурно, но ипак гељуца.
Димитрије Тога дана нисам ишао на Мораву. На Саборишту је, иначе, све текло као и обично. Болесници су се рано ујутру окупили око наших врата и стрпљиво чекали да Доротеј устане, умије се и доручкује да би га салетали са својим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У рано пролеће тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину
(Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.
3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја. Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они су веома рано опазили да, сем оних звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се
Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.
У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум. Но, још је рано да пођемо онамо. Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па се сигурно још одмара.
Зато јој се мушкарци нису могли да одупру, а то је она тачно знала и рано испробала. Њен први, историјски забележени љубавник био је Гнејус Помпеј, син Помпеја Великог, пријатеља оца
Био је баш први јуни, диван, сунчан и свеж дан. Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично састајали при црној кави пре
То је био страшан дан. Већ рано изјутра чусмо да се по Александрији купе руље да разоре и униште све трагове јелинске културе.
Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор. Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ од
са једним својим колегом из инжењерске праксе и пођох са њиме у механу да се пивом охладим од претрпелих емоција. Рано изјутра отпутовао сам за Салцбург.
Наши аутомобили натоварени су са свиме што гладном и жедном треба, и рано изјутра пођосмо из Кавадара овамо. Били смо већ стигли на означено место, а од Стобија ни трага.
Зато се нећу ни упуштати у те њихове гинеколошке хипотезе. Сигурно је само то да је, у рано доба свога детињства, Месец трчао око своје мајке као ужарено небеско тело.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ВОЛИМ 46 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МРАВ 47 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ
сфере (звезде, флорални свет, фауну и људе) како се буде и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак
) чине саставни део поезије за децу предзмајевског периода. И рано преминули „фрушкогорски славуј“, песник Јован Грчић Миленко (1846–1875), у својим песмама је обрађивао мотиве по
О златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост
Канар птица развијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће! Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда.
Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело! А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице.
Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара. Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека. Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом ваља Добар газда да управља.
– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле лепоте.
Зар сам ја хтела да тако буде, да зет, покојник, рано умре, ати да останеш удовица, у црно да се завијеш, да толике године из куће не излазиш, да свет не гледаш, да тужиш и
Јер душа, која рано пропати, рано све сазна, рано се засити свачег — а најгоре је кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда
Јер душа, која рано пропати, рано све сазна, рано се засити свачег — а најгоре је кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда постане довољна
Јер душа, која рано пропати, рано све сазна, рано се засити свачег — а најгоре је кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда постане довољна сама себи —
свачег — а најгоре је кад се засити још и знањем и то тобож највећим, и онда постане довољна сама себи — исто тако рано остане и усамљена, стара. (Хоће да прекине): Али, шта ја то теби говорим? ТАШАНА Ама, зашто, дедо? Настави! Говори!
Дакле, када поче зора, као што знаш, ја се изгубих. Одох право тамо. Код Стане. Знам да рано устаје. САРОШ Код ње. Сад и она зна. Сад ме сасвим... НАЗА (ужурбано): Стана за мене главу даје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.
Прозрео је и своју кћер, кад је поодрасла, лепо учила, рано истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у њој оно — што је твоје, Милице, и
Тако је пресекла мужа свога када се, по доброти, по доколици, а и по гордости, почео мало рано заносити плановима о миразу Јуличином, о удадби и спреми њеној која ће бити нешто што ретко бива.
Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле лепе лепотом очију његове матере. На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика.
Снег, нити се чује нити се види, јер је госпа Нола шалоне на својој соби рано затворила. Ватра у пећи је жива, црвени се и скаче, и тачно одаје како ветар замахује и гони.
Мањ да је и она кренула са салаша. Овде све долази са салашева. Сутрадан, рано изјутра, дошао је гост. Госпа Нола је била радосно узбуђена. Човек. Није видела свога питомца више од две године дана.
У том младићу је морало бити подоста онога за што човек није лично одговоран. Врло је рано престао Павле да се добро развија телесно. Израстао доста увис, на оца, али у мршавости превазишао и фрау Розу.
Знао је Бранко немачки, уосталом као сав свет тих крајева, и то је младићима жедним знања рано отварало врата светском штиву.
Платон приреди, макар само у мислима, ручак, позове госте, и тек онда почне философирати. Док је Бранко рано и одмах јасно истерао на пут позива, Павле се ломио кроз кризе. Није чудо.
Не пиће, него живчани поремећај. Сувише рано; морамо га чувати. Иначе, знаш, могао би да се понови онај почешћи случај у лекарској пракси, да отац умре у цркви, а
држати према ништацима који поручују поруке, а не смеју да их потпишу; нити да саслушају, нити да „приме” одговор. Рано почиње и та гадост у човеку.
Врло рано ујутро, кад је Кашикара још спавала, стигли су лепог септембарског дана у шумицу пред зградама сиротишта. Сели су на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Можете мислити како смо се сви у кући изненадили кад смо сутрадан, још рано изјутра, сазнали да сам мушко. Бабица се за своју погрешку извињавала слабим осветљењем које је прошле ноћи било у
Прву сам песму написао још врло рано, још кад сам понављао први разред гимназије. Ја не знам како се код мене јавио тај нагон да пишем песме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А сада смо, у пуној збили, ми јужна војска, која брани баш багрданске положаје. Следећег дана рано изјутра командант је добио извештај да ће око девет часова доћи Краљ, да обиђе положаје.
Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија. - Чекајте, брате, рано си почео! — умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим...
КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА Био сам одређен за коначара. Кренуо сам рано, док још комора није закрчила пут. Преварио сам се. Коморџије су већ одмицале.
Живот у биваку није се обављао по оним мирнодопским правилима, већ више по навици и потреби. Војници су устајали рано, јер су на то навикли. Сењали су и чували коње, јер су те животиње и њима биле потребне.
УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... Рекоше нам да ћемо маршовати до Драча само, па ћемо се ту укрцати. Били смо спремни рано изјутра, али смо кренули тек некако око подне. Пред нама је нека велика сметња, око које се они напред задржавају.
Придошли су нам нови официри и војници. Успостављено је ново формацијско стање. Сасвим изненада, једног јутра, рано, одазвани су команданти у штаб дивизије. Видимо, пристижу и команданти из пешадијских пукова.
— И ја сам се чудио. Али питао сам доле у пуку, и они ми рекоше да ће сутра доћи једна француска пољска батерија. Рано изјутра у наш бивак уђе та батерија. Кони снажни, велики. Топови нови, сјајни. Војници се окупили и посматрају.
Командири издвајају возаре који затежу дебео конопац — „пољску коњушницу“, где ће привезати коње. Рано изјутра кретосмо.
Васкрсла армија придолази. Боже, ако те има! 4. август Непријатељ је осетио наше присуство. Рано зором запраштале су пушке и Бугари, уз узвике: уре! уре! — налетели су на наше предстражарске линије.
Интересовало ме је само оно што се односи на наш дивизион. У наређењу је писало да рано изјутра отпочне артиљеријска припрема.
После поноћи сам прилегао, управо прислонио се на избачену земљу наше осматрачнице и заспао. Били смо рано на ногама. Још од саме зоре почели су да грувају топови.
По повратку сручио сам се на сламу и заспао. Рано изјутра буди ме поручник Ђаја, и каже: Богати, Драгославе, спаваш као топ.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне воде.
или у жељи да задовољиш своју страст за певањем. Ако си рођен сувише рано или ако одвише рано почнеш да трошиш на неопходна и неизлечива задовољавања богатство, које међувремено стичеш, али не
или у жељи да задовољиш своју страст за певањем. Ако си рођен сувише рано или ако одвише рано почнеш да трошиш на неопходна и неизлечива задовољавања богатство, које међувремено стичеш, али не у довољном темпу,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини. Вече пада. Чује се песма: Славуј-пиле, не пој рано, Не буди ми господара; Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула,
МИТКА (оставља коња кога Марко одводи и пење се чардаку, набијајући фес на очи): Ех, Коштан, бре! Жива рано, бре! (Плачљиво.) Плачи, Митке, плачи! (Трза се.) Али не! С’г на овај дан ни лоша мисал не пада, а камо ли слуза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми му руку целуј, а он, као јела Висок, изгрли нас, па коњица бела Закрочи. И докле рано свиће доба, Ми га испраћамо, и махалом старом Пред њим слуга Јован краче с џефердаром, И мени се чини, још их
1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се просу испод јоргована...
'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?
И дани све теку, а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче слова светла.
Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа... Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Између прве и друге етапе — сматра се — није велики временски размак, јер се врло рано јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају поједине
На то је он одговорио да су прошли јуче рано, и приметио да она јаше коња и држи сабљу не као јунак него као жена, и — дабоме — понудио се да покаже како то треба
за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза.
У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.
Прође петак и прође субота; рано дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође девет Југовића, отидоше у
“ Ал' беседи Косовка девојка: „Здраво да си, кнежева војводо! Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи,
23 КОСОВКА ДЕВОЈКА Уранила Косовка девојка, уранила рано у неделу, у недељу прије јарка сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у
“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години. 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња ђевојка, прије зоре и бијела дала, на Марицу бијелити платно.
пити рујно вино, а Стамбол се стаде затворати; дођ' ханџија да затвори врата, пита њега Краљевићу Марко: „Што се тако рано затворате?
је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми се тако рано затворамо“. Не да Марко затворити врата, већ он стаде да види Арапа и његове кићене сватове.
Не носи ми крило позлаћено, а тако те не одбјегло друштво јутрос рано у пољу Косову!“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено.
не забијелила, ни даница лица помолила, а од дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по камену, рано шета, танко попијева, а у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т’ убио, Рајко војевода!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
са лепим ћудима Лете ваздушним пругама Са неким лаким тугама У својим ситним грудима У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ Није рано да сазнамо сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У заседи иза петнаесте Кад осетиш да
се очи нађу на мукама Заборавиш куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна Љубав чека пожурите где сте У заседи иза петнаесте ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Садржај ПРВИ
РАНО ЛЕТЕ ПРВИ ДИО И Из густа љескара на ивици Прокина гаја, јави се глас кукавице: — Ку-ку! Ку-ку!
ВИ Рано јутарње сунце тек што је почело овдје-ондје да се пробија кроз густе букове крошње и да пали по шуми весела окца, кад
— Ево, Жуја, вечерај, па на спавање. Ето мене сутра рано. Пази, добро чувај логор! Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да јој ваља остати у логору, Жуја ипак
— Да то нијеси био ти као и прошли пут? Можда си јутрос био поспан кад си тако рано стигао, па набасао на јаму? — Не, не, ево питај кују. Сад се и Јованче уозбиљи.
— Шта је, куд се ви то скитате тако рано? — дочека их он баш нимало љубазно. Дјечаци се у први мах збунише и застадоше, а онда Јованче лукаво зашкиљи и
— Хајдемо. Продужише кроз шуму. Јованче је у себи шапутао: — Сигурно је долазио тако рано да сакрије пушку. Нашао је неку шупљу букву, рупу под камењем или... Дјечак одједном протрну.
По читаву ноћ чуло се из колибе његово гласно хркање као да дише какав стари змај. Рано ујутру дизао се и кроз шумски сумрак тапао према изласку из Гаја. — Идем напоље да видим је ли свануло.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
388 КОЛО СРЕЋЕ 389 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 390 КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... 391 СТРАШНИ КРЧМАР 392 ПОГРЕБНА БЕСЕДА 394 СУСРЕТ У СНУ 395 ПАКАО САМОЋЕ 396 ИЗ МЕТАФРАСТА 397 БОГ СТРАХА ИЛИ ЦРНО
Ако бих и кано птица с крилма рано одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и онде ће ме досећи твоја рука и наћи ме, и твоја ће ме
оде у планине, те до зоре би дојурио пред цароградску капију свакојаку разлику зверад, те би онде чувао докле рано отворе градску капију. Онда би их стерао у царев двор.
Саме душевне и побожне да сте, и женску младеж томе учите и на добро их настаљајте. Нудите и будите рано устајати те се Богу молити и у цркву недељом, светцем ходити, сви једнако свакога се греха пазите.
Свуд он пролази и кроз оштру сабљу. И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми.
КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... Не знате каће господин кућни доћи; у вечер ли, или у по ноћи, или кад петли често поју, или у јутру зором!
А зором рано, то је детињи живот. СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано
Ако ми се што находи мана и од кога се пориче јер сваким временом, рано, позно ли, нисам удиљ на црковној служби или се кад што о чему забавим и задоцним се, о томе узрок има штарад се то
И окишиће се вам време рано и позно, каконо је и од првашњих година бивало, те ће се вам напунити ваша гумна пшенице и преливати вам се бадњице с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале: Славеј-пиле, не пој рано, не буди ми господара, сама ћу га пробудити!... А кад би устао, потрчале би одмах на доксат да га послуже.
јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.
— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека.
Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац; зато рано затварају дућане и мајстори и трговци и грабе кућама.
А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, него свраћају обично у кафанице.
И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија! Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутру читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: „Трговина Петракија Н*