Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кроз цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Гдикоји се понамешта по доксату, гди спавамо. Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници са ̓раном, јоште да је зима, онда богзна шта би било.
морају до времена, вас пак уверавам да сам ваш пријатељ био, и јесам, да сам вас помагао барутом, оловом, топовима, ̓раном, советима добрим, словом и делом, све сам оно чинио што се годе могло посредством мојим.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту је једна душа и једно срце. Све то осећа, све плаче... Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака. Раном зором све трчи руци њиховој... Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: — Боже! Сачувај нас!...
— рече Катић. — Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо... Нека ми те бриге није. Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако, као звезде у локви на друму, Умреће та љубав у свом стиду многом, С једном црном раном у срцу и уму — Већ с првим пољупцем и са првим збогом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била усирила, али се још црвенела.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер понекад Бог, приводећи нас к себи, и туђом нас раном застрашује, и оне који му се не приближавају као уздом чељусти срдаца наших страхом притеже к себи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
постоји веровање да се способност урицања јавља код оних људи које је мајка у раном детињству, после одбијања од сисе, поново почела да доји.
У сваком случају, злоочници су људи који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у близак додир са хтонским светом и тако попримили неке демонске особине.
Најбогатија лексика је на раном узрасту (до три године) и од 10. до 15. године, што указује на повећан значај који придаје наша патријархална култура
Пре свега, откривамо да се у загонеткама дете појављује најчешће као сасвим мало, односно у раном узрасту. Загонетке као свој предмет имају чак и дете у мајчиној утроби, тек рођено дете, дете у колевци, а понајвише
У раном детињству, због својих неразвијених сазнајних способности као и због емоционално и социјално недовољне зрелости, дете н
С обзиром на прилагођеност многих народних песама, пословица и бајки раном дечјем узрасту, а имајући у виду и њихов велики значај за социјални, умни, афективни и морални развој, ваља се
Према Фројду, темељи личности постављени су у раном детињству (до пете-шесте године), односно до времена када дете мора да разреши своју едипску драму и да, потом, стекне
за проговарање, али и практична социјализацијска брига за подстицање јављања и развоја говора детета (језичке игре у раном детињству, казивање прича, песама, пословица итд.
1.5. Придавање релативно велике важности раном развоју повезано је са местом боравка, стручном спремом, старошћу и полом родитеља. 2.0.
Синдром: изразито високо вредновање деце (посебно мушко порода), признавање великог значаја наслеђу и раном развоју, снажан фаталистички став, добро познавање и изразито прихватање и упражњавање обичаја и веровања која се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И у зрелим годинама нам се, саме од себе, враћају неке строфе које смо у раном детињству научили; оне су успеле да неке појаве трајно именују, разврстају и представе: Зима, зима, - е, па шта је!
Не може се, дакле, говорити о раном и каснијем Ћопићу, него о једном духовном искуству, о кључном подстицају и загонеци једног талента, о зову који је у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Зар Ниџина будалаштина да се раном назива? Као да чита дједове мисли, и Веселица завречи с друге стране огњишта: — Какав драги ајдамак у шаке, па по
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар Петар даде одма код свог града назидати једну врло јаку кулу, у којој се могу две душе затворити с раном и пићем колико им је за три године дана доста.
Све што цар Петар заповеди то слуге изврше, те га затворе с кћери у врло јаку зазидану кулу коју са раном на три године дана напуне.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Клопају сланину и хлеб и смишљају нову плочу. Због тога, Чарли, чим отворим транђу раном зором, опали ме преко увета неки свеж, нововарошки глас.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури!
За ову причу, ведру и бајну, свраки сам пару обећо сјајну, обећах тврдо, заклех се брком, а раном зором — побјегох трком. Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи.
Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три. Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
иза једне стене лежао је на леђима један наш пешак, готово дете, са великом раном на челу. Био је још жив и непрестано је махао ногом. Војници га гледају и ћуте, нико не сме да му приђе...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном умирању, моја, и туђа, младост, горка и једна иста.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сваког јутра раном зором ранити, Црним хлебом и сиром се хранити, За вечеру — чорба од зеља, То ми је жеља. ОГЛАС Шкољке,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
На поласку призове своју милу па јој рече: „Ја идем на војску, и тебе с великом раном на срцу остављам, него ти се молим да се ти опет прометнеш у струк босиока док се ја вратим, и да се никоме не
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом. Раном смрћу казни ме, Господе и свети великомучениче, у паклу нек се кувам, само ми сина дај, њега ми, Господе, дај, да живи
Плаче, капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав неред његовог богатства. Само ти плачи, квргаво увенце, и моје чело. — Склони се.
Презиме је капа. Ништа. Сам ће душом да осети ко му је отац. Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сада већ господин мајор Таса са раном што је задобио у последњем рату са Бугарима на Власини, има равно две ране, јер један куршум ево још носи у свом
Са том својом раном и донекле помоћу ње каплар Таса је, затим, аванзовао врло брзо и достигао чин, који је последњим указом, са највећим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац. Свршисте ли? — Свршисмо. Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. — Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И поред сазнања Да љубав наша умрла је за нас, Мене не боли овај живот данас, Ни старо небо, ни облак сањања. С раном рођења која се не лечи, Даљином слутим сву празнину, где ће Идеје, мисли и пут наше среће Изгубити се у шум и у речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог неба јунског јутра и пружали незаборавну слику.
Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог неба јунског јутра и пружали незаборавну слику.
Мајка може имати велики утицај на своје дете које се у раном детињству развијало под таквим утицајима. Када једном оствари такав утицај, она постаје његова пророчица и никакво
И сада сам жалио, као и пре десет година у Кортланд улици што се у раном детињству нисам привикао на неки мануелни рад.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости
Сурово одрицање Младеново од најинтимнијег дела личног живота припрема се већ у раном детињству, а почиње од превремене очеве смрти, кад јунак, преузевши одговорност за породицу, видљиво мења и понашање.
Код ње можемо јасно пратити како стицање свести о самој себи у раном детињству знатно утиче на доцније понашање. Као што је познато, таква се свест може стећи, а јунакиња је доиста и
Одатле се, постепено, све јасније почиње да разазнаје и улога коју управо отац има у Софкиноме врло раном истискивању ма какве препознатљиве личности из својих еротских жеља и љубавних снова: „Још у почетку, кад је почела да
(најчешће очеВвог, па мајчиног или бабиног), дотле Софка сама са интернализованим очевим ауторитетом у себи још у раном узрасту ставља запреку на појављивање ма какве вољене особе.
Назовемо ли их једноставно опажајима, можемо рећи да Црњански уме те опажаје да захвати још у ономе раном њиховоме облику док се образују.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој!
Краков, Станислав - КРИЛА
Чупави пекиншки псић туговао је усамљен у болници. Дан је био њин. Душко је изашао из болнице са једва зараслом раном, а бароница је пратила транспорт за Бизерту. Говорила је да је свему томе крив љубоморни Роже, а можда и сам шеф.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— И тако бр-браћо, стигох на последње звоно... — Стајао је оборене главе ослањајући се рукама о сто. — Са раном у срцу — онда пође тетурајући се. — Еј, посилни... где ћу да спавам?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је дописао следеће две потпуно нове, сасвим орфелиновске: И пчелице из кошница сада излећу, и падају по травица и раном цвећу. Мед и восак сабирају, дивно саће сочињају. о златоје пролеће!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Ал’ шта је с раном? Стаде ли крв? БОШКО: Хајд’мо, Богдане, хајде, Станиша! Те лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
косâ и српова разлијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла, испод помодрелих горских висова. Раном зором отискиваше се небројено благо од Рељиних торова. Зачас би крдо оваца прекрило и забијелило пољем испод планика.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути. (1915) МИСАО НАС ЈЕДНА РАНОМ ЗОРОМ БУДИ СИНГИДУНУМ Ноћас сам те снио, престонице бела, Китњасту и младу у сутону.
(1916) БЕЗ ДОМОВИНЕ Мисао нас једна раном зором буди, Мисао нас једна целог дана прати, Мисао нам једна ноћу тишти груди: Да ли отац пати?
Ти си ми срце узела што плама Да пакосно се сладиш новом раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Словенски језици су узајамно знатно разумљивији од романских или германских. У раном средњем веку разлике међу словенским језицима биле су релативно незнатне, вероватно мање од оних између данашњих
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лука Милованов Георгијевић (1784–1829), рођен је у Осату код Сребренице у Босни, а у раном детињству породица му се пресељава у Војводину.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911. СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних.
Пуне рубина повише се гране, И кô да широк један вео сјајни Покри високе гребене и стране... У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Судећи према познатим епопејама. то се догађало при крају високо развијеног родовског друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата, Рамајана, Нибелуншка песма, Еда, Беовулф, Песма о Роланду).
На крају родовског и у раном или неразвијеном класном друштву, кад је епска поезија достигла врхунац, подела рада била је већ одавно извршена,