Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Долети му врана на леђа и почне му кљуцати рану. Магарац се стане бацати ногами, бежати по ливади и дречати. Овчар не могаше то гледати без великог смеја.
Пропао би и он и с књигом заједно! 78 Човек уједен од пса Овај хођаше по комшилуку и питаше шта би на рану привио да се излечи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А потом ишли су четници те догонили турска говеда војсци за ’рану, и уговорили смо међутим са Малим Јанком, Ракарцем и Лазаром из Јабучја у који ћемо дан на Ваљево ударити.
Зато је морао све више војске којекуд скупљати, да се брани, а због тога морао је и порезу повишавати, да војсци таин (рану) и плату издаје. Кад кнезови виде да везир сваке порезе све више порезује и узима, они се договоре и сви се скупе.
им војска пресече пут од Ваљева, и пође на Турке; а они направе од авлија метеризе и стане се, а села доносила су им ̓рану; а наша војска била је у планини Гомилици; и тако сваки дан пушкарају се.
Дође нам из шанца кроз честу неки добар јунак, Гача из Скадра соколске нахије, који је Хаџи-бегу на Штиру рану однео (јербо је соколска нахија јоште политично под Турцима) и он из своје добре шешане неколико избаци и једнога уби
Онде су доведена три кмета поцерска, који су ишли у Турке и ̓рану носили. Пита Карађорђе: „Чије се ово Двориште зове?” — Кажу: „Зове се Милоша Обилића, војводе поцерског, Двориште”.
и свагда се уклањао испред Карађорђа, јербо је знао Карађорђе, да је Живан из села Каленића, где је он у руку рану добио. Поврати се Карађорђе из Пожаревца.
” Ми смо опет пофторили наша досадашња моленија како за ̓рану оружије и проч. На то он одговори: „Ми смо писали, и одоздо одговорили су, да српског оружја више и нема код нас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу. — Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору... Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара.
Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље.
Суреп и Заврзан се забунили око Станка. Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. — Чекај! — рече Заврзан.
— Чекај! — рече Заврзан. И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!...
И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!... Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји. Она ти око рана уме као нико!...
— Стојо, сестро!... Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
хучна са црне планине, Спирала зној са чела и крв на сечиву; Шумила песму царства и причу давнине; Хладила косовску рану још незалечиву. Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас. Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. — Молим, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И она угодност тако некако непријатна и тугаљива зато што није заслужена, и брижна лица што су језиво загледала срамну рану која је крвавила, и све оне ствари око њега и успомене на њих, и неиспаване и засузиле очи старих, и нарочита
или прима посете познаника и пријатеља који нису имали прилике да га одмах по доласку виде и честитају му јуначку рану. Чим пријаве посету он се с места најежи као од бола, који је баш тог тренутка наступио, гледа у врата и очекује.
Јер све оне несреће њихове стоје ми сад скупа овде у грудима пуним суза. Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја кукавна
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је дугу руку, а преко десне руке, испод лакта, давно зараслу рану, која је сад била само једна, смежурана, црвена, пруга.
Преко груди имао је сличну рану, али ширу, која је сад личила на бразду, коју је неки бич оставио на њему. Према свом обичају, Павле је нешто, сам
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако у страшном стењању задоби невидљиву срчану рану, и те ноћи напрасно испусти дух. А они ратници који су од њега били сабрани, видевши његову брзу погибију молитвом
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Весна је сада у врбаку или на њиви неког ко је био довољно луд да засади рану салату. Тамо је због зечева. Нисам вам ништа рекао о зечевима? Чудно! Весна је луда за зечевима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем. У ова кола спремићемо рану и пиће за пут. — То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тај је једини дочекао да се сасвим раздани и да га обасја сунце. Сутрашњи дан био је одређен за преглед пука. У рану зору већ пробудише их трубачи и добошари.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Главари разумједоше да ће се тако из околиша доћи на главно, на живу рану, која се мора вријеђати! Сви постадоше замишљени, намрштени. Јанко, сједећи у нуглу иза Његушâ, посматраше их редом.
Ту простријеше Јанку, опраше му рану и запојише га, те након мало времена дође к себи и запита за Крцуна. Рана је била у лијевом стегну, испод препоне,
Ујутру кнез и жене отидоше опет на покајање. Медик и пристав стигоше у ручано доба. Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде, па из једне кутије
са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па, увукавши малко цијев у рану, стаде сипати ракију. Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука.
Ја, видиш, видам по нашки, а ко зна боље, може бити него по учевну! И стаде у рану увлачити фитиљ, вртећи њим. Дуго је то трајало. Најзад приви рану дугачким платненијем повојем, који извади из појаса.
И стаде у рану увлачити фитиљ, вртећи њим. Дуго је то трајало. Најзад приви рану дугачким платненијем повојем, који извади из појаса.
Кад би осјетио рану, одмарао би се под лиснатијем дрветима, или украј извора; за њеколико недјеља не бјеше пећине у коју не завири, ни
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Болест и бол су проширивали његов духовни видик и пречишћавали његова осећања. Предосећајући рану смрт он је испевао неколико искрених песама продирне меланхолије, и то је најбољи део његова поетска рада.
Исто тако интимну лепоту имају његове меланхоличне песме у којима је предосећао своју рану смрт. Грчић је песник који није имао времена да се развије, али у својим простим песмама показао је извесне лепе
Милићевић, Вук - Беспуће
га, са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, преживљавајући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом судбином. Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за
— Ама верујем, де... — Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш... Шта ће прика, стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе. — Нема, прико. — Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. — Нема је никако!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту грдну рану, Мога јада смрти гладна!“ Вели јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи од сад ниско Рањен' отац
Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира
Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од ока танку пушку ужди, Обрну му мозак у тиквини. Бојак траје — Срби чуда чине, Али ко ће сили одољети!
рекло Од големи, преголеми јада, Не би, брате, не би, брате, тада! Јуначку би т' рану целивао, На освету тада се дигао, Доватио мача пламенога, Потерао би тог убицу твога: Па ол' би двој'цу'скрио тај
за кратко; Јер Миле отле беше недалеко, Те силном мишком јунак је секô, Ал када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи.
Ох ту његов грдни јаде! Кад сунашце понестаде, Кад завичај слађан ману, На срдашцу љуту рану, Када из ње крв потече, Заш' не пусти да истече? И у свет се јада(н) вину, Оде, ето, у туђину.
тио За срце га уватио; Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол одлану. И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго.
Стоји ајдук украј гроба Оборио ока оба, Стоји срца преломљена, Као душа осуђена: „Ох да рану већ преболе, Да сам и ја ту већ доле!“ Таку речцу он изусти, Па с' крај гроба доле спусти.
Ал' је време убрисало Сузе му у оку, И срдашца завезало Рану му дубоку. ИИИ Ево лазе годинице, Гоне му младости росе, Парају му глатко лице, Бéлē њему вране косе.
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану? Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац
“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко
Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао. Ао Бајко, свуд си де те треба!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим. А ти „Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије:
— Немој, Дане, немој опет на свакога — меко га је смиривао мој дјед бојећи се да не повриједи тајну рану свога побратима.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А шта ћу с њим? Покажи ми тај илми-хабер, Алаха ти! Може ли он на рану да се привије? Могу ли тај илми-хабер да подојим? Мени дете од сисе отржу, знаш ли то, мој брате, мој Пинторовићу?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У рану зору буди ме мати. Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а п
Шикну крв. Станоја се поведе и, сав обливен крвљу изиђе, дође до бунара, испра главу, мету дуван на рану, те крв заста. И, метувши руке под појас, клатећи се, оде погнуте главе... И ваљда зато стрина га је пазила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног. Вије се у округу, сећа ми слабу моћ на љубав и на тугу, на сунце и на ноћ.
грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте? Она ме гледну.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он сад кад видје да не може затајити, покаже јој свој лист од ноге. А она кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
београдског, у ком се налази ово напечатано: „Истина, да је човек човеком само через разумну душу, но као што тјело рану потребује, да своје тјелесне силе и моћ пита, срјети и развија, тако и разум потребује поткрепљивање.
Па ћете моћи наћи и душевну рану. МАНОЈЛО: То ће доктор волити него све трифеље и дателе, зашто ми је више пута говорио, како се сирома разум бори за
То ће доктор волити него све трифеље и дателе, зашто ми је више пута говорио, како се сирома разум бори за душевну рану. Сад могу и ја казати да ћемо отићи до 24. предјела неба. ШАЉИВАЦ: Гди је тај 24. предел неба?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Врућица чело ти жари Док свуд се несреће множе. Знам да те додир мој вређа, Увек ти напипам рану — А тражим у океану Кап зноја са твојих веђа. Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Схватате ли сад какви су то штребери? Хелп! Кренусмо у рану зору по цичој зими, солидно наоружани трофејним- пушкама ка излазу из родног нам града да заузмемо положаје, с којих
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи. У фронт! Вршио је смотру прво наредник.
Тамо мрља на камуту, на коју ће, разуме се, да падне прашина, па да се направи гомилица, што ће коњу да створи рану. А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи...
Дисао је тешко и из груди његових је допирао неки чудан шум. Војници му откопчаше брзо копоран и угледаше велику рану на грудима. Требало га је подићи и он јекну.
Засипа крв војнике, који журно цепају кошуље да би му запушили рану. — Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!... А-а! — допире умирући глас темпирача, чији се очни капци лагано склапају, а
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: Што је ово овде крваво? Откуд?... Зашто то!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
л’ Јови жеђа додијала, Не би ли се водице напио, Не би л’ мене у води попио, Не би ли му на срце панула И на срцу рану начинила! 160.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Да ми се ноћу, док не изађе, не смрзава! И нешто, да може да поједе! МИЛУН: Имаће он тамо затворску рану! ГИНА: И ти си сигурно отац, разумећеш! Благоје, послужи човека ракијом!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једном сам се, на једној дасци, на зарђао ексер набо и он ми је рану исисао. Како то раде Индијанци, из племена Сијукс.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Биће да се богатство налазило у мени. Тек, кад сам се, у рану јесен 1953, поново обрео на београдском асфалту, био сам пресрећан. Сва моја чула су пировала...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота.
Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота. Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок. Видар му забоде онај писак у рану, (зрно га бјеше пробило с бока на бок, ако се сјећате) пак из уста млазну млаз вина кроза цијев.
„Сад стисни зубе, момче!“ рече видар и поче увлачити фитиљ у рану. Најприје стаде лагано сврдлати њим, па кад нешто га уђе сврдло је јаче, и све што напријед то јаче.
Није шала провући с бока на боку а кроз рану што се стискати почела! Једва већ, након дебелога сата промоли се други крај на отвору ране.
А он опет навезао то, као сердар Пејо, чувени говорџија. А како је опет изговарао те ријечи! Би сваку привијао на рану, као мелем. Она га сад ћаше радо слушати цијелу ноћ, па и цио дан, да је продужио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да га објесе, донео би кући вјешала. Да га човек пошље по смрт, могао би се наживети. Да га човек привије на рану, излечио би је. Да га уденеш у иглу, — тако је танак. Да змија окуси од њега, отровала би се.
Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса. Не би ђаволу дао нож да се закоље. Не би му ни ораха из руке узео.
— Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине.
Ласно ти је попу поповати, А зенђилу кнезу кнежевати. Ласно ти је рану позледити, Самохрану мајку уцвелити! Ласно ти је сјетовати мудра, А још лакше преварити луда.
ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у ту и у ту гору, наћи ћеш их обоје једно До другога мртво, па помажи ране сину и добро траву ожми да му од ње сок у рану уљезе, а снаси срце намажи, и трипут реци: устаните несретњи па сретњи, ако Бог да.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
га и из манастира одагнати и одрезати као загнојен уд и уклопити и одбацити као тешко залечиву или сасвим незалечиву рану. Но, будући да се не зна како ће бити и пошто има наде да ће се некако некада уразумити, одустасмо од такве одлуке.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Оној кафеџинки човек излечио кутњак! Такво чудо може и берберин клештима! МАНОЈЛО: Док човеку не видиш рану, не знаш с ким имаш посла! ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ползују; но будући да сам ја одвећ ѕцруполоѕо (совестан), а оно некˊ буде како ја [х]оћу, то јест наука за | [х]рану. Сад управ познам да ми са свим срцем обед дају и тако целу фтору годину никад нисам помислио гди ћу ручати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Би, велиш!... А колико би најма искâ за годину? — Ја? Је ли? Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а новца, кô вељу, колико ти видиш, колико замиритам. Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави. У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу. Најпре подоји „десног“.
Мој Василије за земљу није жалио главу. На десној сиси имао је рану дужу од судланице. То је био муж. Зобницу си могао да обесиш о чукаљ на његовом лакту.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је први пут сусрео ово искушавање, готово чикање, опет је, у рано јутро и у рану јесен, био у Београду, и опет на дунавском пристаништу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
тога часа, у груд'ма ми плану Нов пламен који тако слатко жеже, Од ког далеко црне мисли беже, И који мелем привија на рану.
Попа, Васко - КОРА
их вихор претражи Дуж наших ребара Уличне светиљке Свлаче хаљине крваве Два смо листа новина Сурово залепљена На рану вечери Запаљене птице Из обрва мојих На кључњаче су ти пале 12 Теку нам ходници мутни Са трепавица низ лице Љутом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не плачи, голубице моја! Човак не може, све кад би и хтео, да живи без жене. Чим Архимедес преболи своју рану, ожениће се тобом и поћи право у Александрију да оној покаже да му до ње није више стало. Знам ја, такви су мушкарци!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па Петроније Свилар погледа трећу рану и нове, модре ожиљке преко ње. И сети се кад је сестру, сву у дроњцима, срео у одступању на каљавом путу Јанкове
Пропао сам ти као Јанко на Косову. Него, знаш ли шта? Честитај ти мени ову моју јуначку рану, јер је ево и Јаћим Меденица напослетку једну рану зарадио.
Него, знаш ли шта? Честитај ти мени ову моју јуначку рану, јер је ево и Јаћим Меденица напослетку једну рану зарадио.
И ми се опет питамо: да ли би боље било да је тако? Али не, ми то не би волели јер је судар потребан: да би оздравили рану што нас одавно тишти и јер је потребно да се већ једном све сврши, да се не [...] учини крај и да се иде кући. Кући?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ја лежи не у оном ја које се свија и грчи, него, бар за трунку више, у оном ја које му преко рамена радознало вири у рану. Бешћутност? Неморалност? У томе ли је дакле наша кривица?
Пришуљао сам се на прозор канцеларије и кроз решетке, вирио унутра. Клечао је испирајући хиперманганом рану на дјечаковој нози.
гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге свијетлим луковима. Рану јесен дочекао сам у високом умбријском градићу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток. Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: — Бабетино једна!
— одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други ? — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. — Наопако, шта учинисте! ... А новаца?
Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...
Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А она, кад видје искинут сав лист, пљуну одмах на рану, и лист опет као и био. Ту се сад наш Марко опрости с орлетицом, и оде да тражи своје лијепе побратиме.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Је л' писао тата?” У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К'о да ће се дићи гробови и људи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија и комшије мирно гледају како жена дреши конопац са живота му, и после како му водом испира рану на глави и брише му згрушену крв са образа.
—Води га! — вели Илија Анђи и мрко преда се гледа. —Ево, добар човјече, нека му повежем рану! —одговори жена. — Али што га нагрди?...Њој, брате, њој требало би да ископаш очи!
Да, сви сте ви једнаки.... 'Ајдемо, Павле! — рече свом човјеку, повезавши му рану својом белом округом што је с главе скида.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Почетком ИX главе газда Марко одлази сам, у рану зору, из ефенди-Митине куће у свој „доњи крај”. При томе се не види да га ико прати, што је помало чудно кад је у
На то упућује понашање и других ликова и, разуме се, не само у Нечистој крви. Када газда Марко на алату у рану зору одлази од ефенди-Мите после прве посете, а тада је и Софку први пут видео, потпуно је сам, и зна да га нико не
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
пати, јер ћеш закаснити; чудесно Видети нећеш: орла који се строваљује, Испуњен понором док га не потроши, У своју рану која га обожава.
Краков, Станислав - КРИЛА
— У—уп... — лупила би у пусто дно јаруге, и у маховином обраслом камену урезала свежу белу рану. Војници су крпили раскинуте фишеклије, везивали жицама искидану обућу, и слушали тутњаву топова.
децу... децу моју... Душан је клечао, и гледао са ужасом у бело месо и крв по њему. Притискивали су завој на рану, кад одједном угледаше под раскопчаним појасом како из огромног, крвавог отвора на трбуху куља нешто густо.
Он се покренуо, и бол је жигнуо кроз смрскане кости кука и кроз рану из које је гумени дрен бацао гној и воду. Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно.
Скочио би, отргао би се, да га десет руку није приковало за сто. Хуктао је, стењао је док му једна сонда продираше рану, и једне пинцете чупаху куршум из разрезаног меса.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуштај ти меке 'вако растутњала ако шћаше што бит'. За рану не мари. Завлачио сам прс' — није дубока. — Али, човече, ти ни пушке немаш.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија! Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети!
Па свако руку стави На једну моју рану, А то је било као Да мелем на њу кану. Будан сам, опет будан, И опет...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један дохвати шаку земље и затисну му рану. Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници... Али Каменита Коса била је освојена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог.
то, древних Римљана дивно дело, Њим’ су проходали прости и силни, храбри и слаби, Другима да стрелом смртну зададу рану. Гди су сад ови? По крвавим борбама многим Све ји, немирне, ледени помири гроб.
оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће јој лек.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв... ти, кнеже, мо’ш Једне ријечи брзим мелемом Мо’ш ми залечит рану дубоку, Или у срцу сву крв следити... ВУКСАН: Дођосмо, господару, и ти, госпођо, За Радоша вас нашег молити.
МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...
БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих рану могô привити? РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко?
РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај.
РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече.
СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече. РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац! Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти
Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти листак од жиловлака, Перући рану водом смлаченом Њега ћеш трипут само привити — Зарашће рана... А њим сам многе И опасније ране лечио...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ДВЕ РАНЕ Убод ли, то буја убиству, то љубим. Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити. Ал’ две се отворе. Преболи те зададох, моја без пребола, брале.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с.
Од б. смоле прави се мелем за сваку рану (ГЗМ, 20, 1908, 351; ЗНЖОЈС, 11, 270). Б. изданци употребљују се као лек од хемороида и дизентерије и као диуретик
девет ноћи био у зејтину, ваља намазати дете које има глисте (ЗНЖОЈС, 15, 1910, 160); такав је зејтин балсам за сваку рану (іб.). Мирисање сувог б. помаже очном виду (ГЗМ, 6, 800). Водом којом је гашено угљевље и у којој је стрљан б.
? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б. је доста познат. Б. лишће, скувано, сипа се у рану бравчету које се уцрвљало (СЕЗ, 17, 582). Б. мезгра, искувана у крављем млеку, привија се на убој (ЖСС, 268). Б.
в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г. мелем за рану и Беговић, 249; ЗНЖОЈС, 11, 264). Упор. и немачко веровање о валеријану, с помоћу кога »даѕ Флеиѕцх ім Топфе
50), и главобоље (ЖСС, 314; ГЗМ, 4, 167); лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану
рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од њене мезгре и коре (ЖСС, 331); мезгром од з.
Чорбом од купуса мажу децу други дан коризмени, »да их не би гује уједале« (ібідем); бели лук, који се меће на рану од змијиног уједа, треба ставити на к. лист (ЗНЖОЈС, 14, 112). ЛАЗАРИЦА Сцхарбоцкѕкраут (цоцхлеаріа оффіціналіѕ).
Популаран лек од живе ране: или се корен истуца и испржи на масти, и на рану привија (СЕЗ, 17, 569), или се привија м. к. заједно са травом петопрстом (слезом) и ракијом (СЕЗ, 13, 358). М. к.
РАЗГОН Ехренпреіѕ (вероніца). Разгон. Лек од главобоље (привија се с пеленом, ЖСС, 314). Привија се на рану кад се подљути (СЕЗ, 48, 542). РАКИТА Пурпур- (Рот-) Wеіде ‹= Салwеіде› (ѕалиx цапреа). Ракита. На р.
Слатка папрат, слатка бујад. У народној медицини с. п. се употребљава против змијског уједа (биљком протрљати рану, ГЗМ, 4, 157). Кога боли зуб, треба да се накади на осушеном лишћу с. п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.).
Нарочито је лековит ч. убран у Међудневице (СЕЗ, 19, 13), и на Крстовдан (иб., 65). Од њега се прави мелем за рану (ЖСС, 331); меће се на пупак детету које има »длаке«, да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282); када боли ухо, меће се сув
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Соба је била пуна људи који су улазили и излазили, говорили нешто, привијали му на рану неке крпе у жељи да му олакшају болове, али мислим да су му само горе чинили. Нико од нас ништа не зна о ранама.
Могли сте и сами послати видара. Говорио је дуго о томе да је Лауш добротвор и заштитник, да је као такав и задобио рану бранећи овај крај од разбојничке најезде, да смо ми незахвалници и да брзо заборављамо учињена нам доброчинства.
је сасвим равнодушно, не обазирући се на псовке, пришао кревету, подигао покривач па кошуљу и пажљиво се загледао у рану. Изгледало је као да је наглув.
Кирча се врати носећи воду у бакрачу. Калуђер покваси крпу и стаде да пере рану тако вешто и пажљиво да бих то све време гледала да сам могла поднети грчење Лаушевог лица.
Калуђер је већ стављао лиске посуте прахом и причвршћавао их уз рану платненим тракама. Усправио се, отро зној са чела и рекао, као да се ништа није нарочито догодило, како му изгледа да
Усправио се, отро зној са чела и рекао, као да се ништа није нарочито догодило, како му изгледа да ће рану успети да савлада. Тако: савлада. Додаде да је дошао у задњем тренутку.
Сваког дана, одговори, све док не смири рану. После ће дати упутства за дале лечење. Значи ли то да сам до сада био погрешно лечен − упита Лауш.
Узалудно ће ми бити да се правдам својом невичношћу, рећи ће ми да сам намерно тровала мужевљеву рану јер сам млада, а он стар, па сам користила прилику да га се отарасим.
Димитрије Више не сумњам у то да ће Доротеј излечити Лаушеву рану на бедру. Дакле, рану ће сигурно излечити. Већ трећи дан одлази горе на Кулу да га превија, чинећи то ни више ни мање
Димитрије Више не сумњам у то да ће Доротеј излечити Лаушеву рану на бедру. Дакле, рану ће сигурно излечити. Већ трећи дан одлази горе на Кулу да га превија, чинећи то ни више ни мање здушно него да је у
од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа, руку и ногу живу отворену рану. Бол који ми наноси трње побеђујем пркосом или поносом, сујетом или инатом, али чиме да победим бол нанет клеветом?
Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима. Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она се неће ускоро озидати, јер је то плавни терен Дунава. Сада, у рану јесен, потсећа тај крај, са својим џбуњем и травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а ускоро, када се
и чим завирих у њега, ја се уверих да се у њему све налази што он предаје, па и више, те да није потребно устајати у рану зору и ићи на његова предавања.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Несрећни човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану, увлачио песницу, и каљао се недостојно и пунио кућу смрадом. У Јулици се одједаред појави снажна жена и поштен човек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војник покуша да дигне руку, тада пребледе, и забезекнуто погледа. А када му скидосмо блузу, угледасмо рану на мишици. Од муке се насмејасмо. — То ти је оно: „Болан здравог носи!“ — покушава да се нашали поручник Лука.
Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...
Тако урадише и остали. Рука ми крвави, немам чиме да је завијем. На застанку натрунише ми рану пухором од цигарете и онда је завезах марамом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Од светлости ме лице боли, И рану ко гвожђем да ми пече; Али из мене То страшно моли Да и сам дах свој изрече! Толико заноса и прекора; Очи толико беху
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али је безазлен, поверљив, без задње мисли, неопрезан. Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану. умирући, Кајица жали што одлази без јуначког огледања и моли да буде освећен: „Ако можеш, освети ме, бабо“.
Кад се Страхинић вратио из Турака са неверном љубом, ћерком Југовом а сестром Југовића, и кад им је саопштио да је рану задобио не од Турчина — него од жене, Југовићи су потргли ноже да на комаде кују искидају тек кад је то Југ изриком
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Рањен је, рањен! Дај га овамо да му погледамо рану! — забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И од псоглаваца светац има. Ако неће — он си зна — широко му поље. Слабо хвајдише коју злу рану споља лечити кад се она изнутра позлеђује. Један што трпко једе, а другом зуби трну.
Добар житак и бољи напредак. Лекар кад вида болестника, позлеђену рану не може све дурма слатким мелемом завијати. Да изиђе оно дело Од вас на видело Што је души заодело.