Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мисао једна захвата у мени Корена све више: једно уверење Да је то најбоље, док сунце румени, Док нас бура бије о рапаво стење.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И пакети покуљаше. Али док се они размештаху и не обзирући се на нашу нервозну збуњеност и љутњу, врата рапаво зашкрипише па се отворише и једна дебела, раскопчана, знојава и бубуљичава људина, у поабаном оделу паланачког
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Џибовино Џибовино, шјеме ти се умело!... Ама, шта ћете ви, људи, од мене?! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност. — Па онако смо се, оче прото, мало наврнули...