Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад је стигао под стару крушку до гроба хајдука Јована, свог чукундједа, он сједе у презрелу јесењу траву и помилова рапаву надгробну плочу. — Чукундједе, ево и мене, побјегох у хајдуке! Тишина.