Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне... да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?... Што ближе прилази кобном месту, све боље се види. Па ово још није мрак, види се!.