Милићевић, Вук - Беспуће
кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица. Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.