Црњански, Милош - Лирика Итаке
Што ме је запрепастило, то беше, како дају Корнеја, Расина, Молијера. Ствари које су прошле тако је лако видети, не слагати, а улепшати. Кад би код нас, место псовке на тзв.
Кад ми нису дали грчкост, мислио сам да ћу добити бар ону лепу псеудогрчкост Расина. Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост, урлик очаја и страсти, који
Један свештеник прилази ми, говори ми, хвали се. Али његово угојено лице буди у ме ни бес, и ја му ређам Молијера, Расина, Монтескиеа, Русоа, који су ове цркве називали: „мауваис гоûт“, „барбаре“, „цаприце“, „дéсордре“, „qуе ла раисон не