Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Уместо да се сабира, у часу када ни богови не опстају сами, оно што се, вековима расипано, не расу, расуће се у овој зими и тами. Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца?