Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пожури, побратиме!... Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... — Је л̓ она?