Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује од раскинутог цвета увео лист... Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело.