Црњански, Милош - Сеобе 1
Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију, гледајући на небо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
~ Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију, гледајући на небо.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи. — Ту сам! — понови дјечак. — Нијесам побјегао, пробио сам се.