Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио! Шуба му до пете: нити је раздрô у цркву ходећи, ни богу се молећи, већ по трњу се верући и срдобољом се... и!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ветар је измешао по небу буцмасте, руновите облаке, увукао им се у косу, очи, уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед на југовини.