Црњански, Милош - Сеобе 1
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима, грозничавог и замагљеног погледа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И ништа! А? Ништа. Ништа!“ Она хтеде нешто да каже. Ђорђе је удари по лицу. Јаукала је, плакала, раскрвављених уста. „Ћути! Адам није мој син. Чији је?“ „Мој! Мој!“ „Напоље с њим. Из моје куће напоље!