Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стојан је од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи од чакшира“. Сахранио га је и дуго жалио за његовим ћутањем што је данима и ноћима трајало у роктању и мљацкању чопора.