Црњански, Милош - Сеобе 2
стварност, гарнизона, престоница, официра, царства, у којој се Исакович, и његов национ, дотле, кретао – кроз рококо – распаде се иза Павла, на том повратку из Вијене, као прах. Питао се, у себи: то ли је дакле оно што ћу изгубити?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
небо горе, Тако увек остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране, па грејат
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао. Преко палубе пређе талас и отрже Му дечака из наручја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну. Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се. Камо скупо и цифрасто одело? Раструну се, миризме неста, Бујна и непокорна младост усаше! ...
Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се. После врло се наду и распаде се. А они попови изнесоше из њине цркве новце напоље; рекоше: »Не достоји се стајати у цркви крвничким новцима.