Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно распамећених ликова. Познато је да су у многе од тих ликова положене стварне личности из старога Врања које је Станковић запамтио.
што је гушћа мрежа колективних прописа у које је људски живот стегнут, утолико је више на њеноме дну суманутих и распамећених, кажњених и изопштених. Софка није згрешила, као Ташана у причи једнако као и у драми; нити је попут ње кажњена.