Милићевић, Вук - Беспуће
Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак. Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.