Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тресе се, дрхти, а увек голих груди, раскопчаних чакшира и распасаних појасева који се за њим вуку... Што год наиђе уз пут: крпу, прут, какву тулузину — све, једнако дрхтећи од зиме, са
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце је сијало, чист је зрак бљештао и ударао га по очима засењивајући их, а прашина која се дизаше од његових распасаних појасева и одвезаних опанака, свога га обузимаше и лепљаше се по његовом, крвљу и знојем, умрљаном лицу.