Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом.
Затим јој је нашао мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг и крвав.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јадним погрбљеним раменима, док би све друго остало исто — она би и дале обилазила око свог непредузимљивог петлића, распаљена жељом, у нади да ће његов отпор једном попустити. Зато сам то прећутао, одложио и забашурио.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Речи тетка Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо представља ту сцену између Доке и Замфирових. Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то
и те су слике прелазиле из јаве у сан, и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...