Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује жеђа. Поштено стећи и паметно уживати, себи и другима добро творити, овоје добродјетељ.
нокте, не пушта га ни при издисању; и колико више ко стари и изнемаже, толико се већма ова страст у њему помлађује и распаљује. Но доста већ о томе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А после, ни гробље није далеко... Стотину метара одавде — допуњава ветеринар. — Море да је и пет километара! — распаљује Лука. — Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пожељност не сматра лепа образа ни ружна, него је ли исто жена. И много пут се то згађа те и за ружном се распаљује срдце и кад је дохвати грли је и љуби, а овамо, не би јој ораха из руку узео. А онај, гине за њом!