Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а мучим се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неки страшан крик, неки очајан јаук распиње понекад грозним ноктима душу која већ јасно осећа пролазност свега, и помисао на пролазност њених дражи жене, оних
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге која те распиње. Празнино, како су звезде мале! Твој сан без тела, без ноћи ноћ, придев је чистог сунца пун похвале.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну сумњу... Али не, одлазите од мене црне мисли!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог. Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна. 5 Мукло то нечуј неки у мени случи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где и она слеће, На уснице моми - на мирисно цвеће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио?