Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети. Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хвала, Софкице! А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна да он сада може пред целим
Ћипико, Иво - Пауци
Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали. Изљубише се и растадоше. А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (узбуђено): Мито! МИТКА (бришући сузе): Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка! (Полази.) Још од кад ву свећу несам запалија. АРСА (задржавајући га): Куда?