Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели. Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе
Простором напито, моје срде гледа Сјај нових небеса и фатаморгана; Расплаче га свако сунце које седа, И распева јутро сваког новог дана.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче. Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост!
Африка
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Матавуљ, Симо - УСКОК
А тетка му Милица највише га љути грдећи Јанка: „Јанко је овакав, онакав, лацманин, страшљивац“, па кад га расплаче, онда почне да хвали Јанка. То, неборе, не збори кад је људи, него кад смо насамо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Девојчица се расплаче а отац, ометен у гледању телевизије, подвикне: „Носи се одавде с том глупом чашом!” „То није чаша, то је мој зечић”,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се моја стрина још више расплаче. Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сагрера, хоћеш ли и ти? Сем ако не чекаш Пабла! — Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
издалека помисли Никола. Зна да јој је он ноћас једина мушка рука у кући и заштита. Могла би, хајдук, ноћас да се расплаче пред њим, а он би јој длановима притиснуо образе.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи. Блене у њу и нешто кроз зубе мрси.
Петровић, Растко - АФРИКА
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Ћипико, Иво - Пауци
Путем тек је могао да издржи а да се не расплаче. Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима. Расплаче се и Милица, заплаче и мала Станојла, као да зна за тугу родитеља, и по кући се разлије нека благодат.
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које
Заборави на углед и ранг, свађа се са дечацима, цичи, у папучама излети из куће, баца за децом што дохвати. Немоћна, расплаче се, и каже истину: — Не отимајте туђе, тај орах је наш хлеб!
Врло висок, тежак, у ходу се помало љуља. Чист Грк, који се у туђини не осећа добро, и може понекад скоро да се расплаче над успоменом на родни крај — тај као мраз хладни Харисијадес.