Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кад пламови зраках свијетлијех ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И како одмах не надовезати на те стихове сличне Сарајлијине типографске лудорије из 1839. у Расплачу: Свом је својски својак својевао, Славно Серба слогу спопјевао, Силам свежим серца спробуђао—?