Употреба речи расплињују у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

имају заједничку ману: претеран и искључив субјективизам, говоре само о себи и као да нису у стању да изиђу из себе, расплињују се у сувишна развијања и троше више речи но што је потребно; нешто су једнолике и по мотивима и по тону.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ватрâ које су почеле да се гасе вију се гушће, лелујају се, истежу и улазе у маглу, те се заједно с њом лелујају и расплињују по мокрој, црној, обраној земљи. НУШКА Већ увече и којекако. Забуните се, заборавите и заспите.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у њихова лица, у наборе, у бразде и чворуге које се узастопце мијесе, моделирају, консултирају, па се опет изглађују и расплињују, па изнова на друге начине мијесе и обликују, у ону аутономну игру мишића и длаком обрасле коже између чела, очију,

— закључио сам шаљиво, — умјетност звукова има пред осталим умјетностима бар ту предност што се њени производи брзо расплињују у времену и простору. Нема смисла лишавати је те предности дугим накнадним коментарима.

Обриси тог лица нада мном нагло се расплињују и вјеђе се саме од себе уморно склапају. А кад опет исплутам на површину и поново угледам над собом познато лице и

Ћипико, Иво - Пауци

Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. Марија заувијек одлази!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности