Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо. Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе. — Кладим се у по десет надница. Пристајеш?
“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на земљу и кровове свој бели јед. ... .
Куда ће сада? У његовој соби је као да су данас мртваца изнели. До пред зору коле несаница. Кад устане, све је распорено у јутру, бари опасаној жабокречином. И оџаци што се диме суве су свињске главе, и чавке у јасеновима — само су кукњава.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару! ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв...