Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Да му се разиђе скоро оно сумуњивање привиђано плашљиво, што су се рад сви били препали. Да очивидно, у састатку распрозна ешкиле како није привидна мачта нека, превара, ама сам је оно Христос, којино како сам може ходити по води, тако и
А и по своме свиђеном облику, сваки се разликом распрозна какви су који. Докле на кога згледне бистроумљив дочекилац многоискусан, таки свачију ћуд и нарав може распрознати: