Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Понављам речи које су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господине капетане, неки од наших запомаже. — Сад ћемо видети. Ракетла је пробијала тмину и у висини се распрсну. Светлост се разли. Командир размаче циглу којом је била затворена пушкарница и погледа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када је боље погледа — виде сузу. Суза се, наједном, распрсну и из ње изађе дечак мален и окретан, али тако прозрачан да се могло гледати кроз њега као кроз стакло.
— и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак. Огледало у њеној руци распрсну се и разлете на све стране. — Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба. — Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“.