Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
па јој се памет мрачи, надничари ћуте и, журећи, настављају вечеру, да после у гомили уроне у мрак, и тек кад се распу преровским сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нејако тијело сво је дрхтало. Слабила је сила што држи на окупу његову цјелокупност, удови су хтјели да се распу и растуре. Читаво је биће стремило да собом, као лаганим проријетким плином, испуни простор.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима. Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост