Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бега мати с јединчетом, косу распустила русу, Запевка до Бога од срца иде рањена. Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
- кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе! А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди!