Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама. Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и
Африка
товаром; он је наг, са једном марамом само око појаса, као било који други млади Бауле; не сасвим висок, пре средњега раста; врло леп; врло хармонично развијен.
Деловање Давида зависи ваљда и од стварних димензија кипа; међутим ови црни младићи, обичног човечанскога раста, излазили су из граница човечанских пропорција једино склопом и покретом својих младих тела.
Човек Бауле је врло леп, благ, нежан у опхођењу. Његово тело је средњега раста, мускулозно, али толико исфињено да је скоро фражилно, рекло би се, вајано од Праксителеса.
“ Он је такође чупав, брадат, мањег раста, не баш сасвим наг, али двапут страшнији и блеђи. Ја се сад бојим и од претходних, јер ми више ни они не изгледају
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се, после, указа отуда, појави се као човек педесетих година, омалена раста, трбушат, ходајући раскреченим ногама, газећи на пете. Био је насмејан и чинио се весео.
Људи у тим годинама чинили су јој се исувише млади. Пред стаситим официром, висока раста, утегнутим у плаву куртку славонских хусара, који јој се сад, ту, пред њом, клања, она је била уплашено сагла главу.
Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао. Могао је бити стар педесет, или шездесет година.
Божич је имао чврсто чело, широко, светло, које се као неки шлем надносило над густе, црне, обрве. Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито.
Госпожа Монтенуово, у својим раскошним хаљинама, била је, у то доба, необично љупка појава – средњег раста, лака, не само са ванредним, плавим, свиленим, ципелицама, него и ванредним грудима.
Петру је долазио фелчер штапсквартере, Грк, са Крфа, који се звао Спирос Трикорфос. Човек ситног раста, глават, макрокефалос, који је био забранио да, код болесника, ико, сем жене, улази. Болесник, каже, треба да спава.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ови су људи врло високог раста, што пада у очи чак и међу динарским становништвом. Међу њима се могу лако издвојити два типа који су различних
Али се никад не размећу и после подвига се одају редовним занимањима. И други је тип високога раста али виткога стаса, без оних испупчења на челу која се виде код претходног типа. Врло витки пужу се као козе.
Један сат доцније ушао је у моју собу турски официр висока раста, који се представи као Сали-паша, родом из босанске Тузле, мухамеданац Бошњак, кога сам већ био запазио под зеленим
Ови су пастири јако црномањасти, ситног раста и цинцарске психологије. Готово сви Мавровци кад остаре добију типске цинцарске црте.
Ови људи са севера, вишег раста и снажнији, долазећи често из високих области с оштријом климом, где је начин живота био друкчији, морали су се
Сви су црномањасти, малога раста и потпуно цинцарске психологије. У овој су области многобројна аромунска имена: Кораб, Малишор (планина изнад
Ипак преовлађују смеђи а овде-онде има, као у Тресончу, и потпуно плавих типова. Раста су средњег, па чак и малог; врло су ретки високи и крупни људи.
Док су динарски људи на западу врло високи — они су са Скотима и неким алпијским планинцима људи највишега раста у Европи — раст се источно од Искра смањује.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кување/печење, додиривање, једење и пијење, дрмање, пробадање, обношење, а средства су: извесне биљке које се у току раста трансформишу (конопља) или имају јак, опијајући мирис или укус (пелин, босиљак, паприка), затим предмети који се
ова народна — Вукова пословица: „Од ђеце људи бивају“. Развој је нешто више од раста, од пуког гомилања квантитативних промена јер подразумева квалитативне промене, а означава и могућност стварања новог
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па да га оженимо! Веле, згодан је као ђевојка, а од велике куће!... — Валај, згоднији и од Крцуна, а његова раста и скопости — рече Маркиша. — Нако што је плав!
У тај мах бахну на дворишна врата Ђорђе, игуман манастира Острога, људина необична раста, лика и ношње. Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор.
Јоште га, ни сâм не знађаше по чему, замисли као осредњег раста, пуна, широка лица, великих очију са личном добродушности.
Поздрави му се и реци да ћемо се гађати из џевердара!“ — А какав је на очи? — Осредњега је раста, али чврс’! Црне је науснице и црнијех очију. Није старији од мене.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса — „Ала, Ала!
па створи облаке, Жапце, гује, сомове и раке, Месец, звезде, ветрине и дугу, Сову, славља, орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде
бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде!
гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће да се смеша...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој отац, Тома, био је ониска раста, снажних, широких, груди, бркат, са косом лепом, меком као свила. У детињству, на селу, сачекивао је повратак стада и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности. Кмет с људима нека буде сутра, пре зоре, код великог раста у Грбићевој ливади« — тако је гласила капетанова наредба.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Виличав, ниска раста, дугуљасте лобање, Он никад не би отишао на море, или до бање. Хранио се од оног што улови: Тешки су, за људе, онда
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда, С тополе, раста, багрема, и дуда, У млазевима златокосим пада Несуштаствена месечина.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут домаћина.
Заова јој, млада удовица Милуна Пејова, који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.
У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај њега и заметнуше разговор. Видар бјеше висока раста човјек, окошт и жуте длаке, по годинама средовјечан. Рекосмо да је био из Црмничке нахије, од племена Иличковића.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати. Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.
Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа. — Идак је ништа дуовник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе га узима; претежак је он за његове усахне руке, не сме да пође, чини му се да ће га отац смождити главом што на раста иза Андре. Треба нешто да му каже. Не може. Мени не треба имање. Не треба ми ништа.
Он се замисли: какву ли је руку имао његов деда Лука? Питаће сутра Аћима. А деде Луке Добро се сећа. Средњег раста је био а рука обична, као у сваког човека његове висине. Само да не заборавим. Главно је да му руке нису на Катиће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Наш младић, неугледна раста, нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим
Кад ступи пред Платона, он претрну пред достојанственом његовом појавом. Платон беше висока раста, широких плећа и чела, па је, својим великим очима, бујном косом и брадом, личио на велику Зевсову статуу коју је
Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је упадљиво велик, али лепо профилисан грчки нос.
Осредњег раста, плавоока, ружичастих образа, малих усташца, одевена лаком пролетњом хаљином, изгледала је као вештачка скупоцена
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На реду је пети. Раста малог, чупаве и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу
Као личност ја сам обичнога раста и уопште просечан; ја сам увек пристојно одевен; ја, сем нешто мало спљоштена носа (као мали пао сам на клизавици)
Другим особитим знацима он се није одликовао, сем што је био веома малога раста, сасвим скоро без косе на глави и прстију веома дугачких и чворноватих.
На месту званом ,код Записа‘, означеном од стране патроле (друга смена), један човечији леш, малог раста, око осамдесет година, брадат, главом југу, лева рука опружена управно телу, десни образ јако приљубљен земљи, повреде
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме. Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.
ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички. Раста беше малена, али снаге необичне. Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ја би да те загрлим и хвалим — Зато ћу да те представим малим. И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сричем фосил твога имена у суши Вере и лажног раста лажној души, Јер и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас опија, у себи Увек
Петровић, Растко - АФРИКА
товаром; он је наг, са једном марамом само око појаса, као било који други млади Бауле; не сасвим висок, пре средњега раста; врло леп; врло хармонично развијен.
Деловање Давида зависи ваљда и од стварних димензија кипа; међутим ови црни младићи, обичног човечанскога раста, излазили су из граница човечанских пропорција једино склопом и покретом својих младих тела.
Човек Бауле је врло леп, благ, нежан у опхођењу. Његово тело је средњега раста, мускулозно, али толико исфињено да је скоро фражилно, рекло би се, вајано од Праксителеса.
“ Он је такође чупав, брадат, мањег раста, не баш сасвим наг, али двапут страшнији и блеђи. Ја се сад бојим и од претходних, јер ми више ни они не изгледају
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Панталоне му горе врло широке, а доле уске и спале те се наборале. Господин Милисав је средњег раста улицкане косе и уфитиљених бркова.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што б.
Ћипико, Иво - Пауци
Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради: малога је раста и поплашених очију, па насртљви и летичасти Радивој лако је савлада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми их јасно видесмо. Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел!
Убрзо иза тога улази, но са друге стране, Ератостен. Човек од непуних шездесет година, средњег раста, врло углађених, скоро церемонијалних манира, он нам жели најодабранијим речима добродошлицу.
Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију. То је Аристотел! Ова соба посвећена је искључиво његовим делима.
Друге године технике предавао нам је математику професор Емануел Чубер. Он је био човек малог раста, али висока, испупчена чела. Иза тога чела функционисао је мозак силног капацитета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старија кћи, Софија бледа као мрамор, дивног раста и хода, носила је мали црни шешир, била скоро забрађена црним крепом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише!
Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли. На њима је рухо једнолико: чиста свила до земље спушћена, а кадифа у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Преузимљући хананску земљу пређоше ка по суху Израиљи Јордан. Раста им се вода на двоје пред њима ка и првом море што им се бијаше разступило... Одоше под град Јерихон узимати га.