Употреба речи растапа у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сунце одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Гледа га беспомоћно и чини јој се да и он сам, телесно, отиче кроз те одране, ољуштене јауке, да се растапа у тмуши зимске зоре која је испунила собу и капље у нешто што се згуснуло испод кревета.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Сузе му навиру на очи и читав предио пред њим почиње да трепери и растапа се. — Не дам да ме на правди бију. Крићу се у Гају, тамо гдје је некад била колиба из које си се ти борио.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

пољак што је чувао близу гробља оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности