Ракић, Милан - ПЕСМЕ
има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
растопљено камење Земљине површине почело да скрућава у камене санте, но ове се уз страшни прасак разламају и понова растапају. Игра боја постаје све живља и разноврснија.