Употреба речи растајати у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— За живота се нећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше од милине и узбуђености. — Никад! — одговараше Јелица, а глава јој клону на

Црњански, Милош - Сеобе 2

Затим јој каза, како му се чини да није добро растајати се од својих, у фамилији, али да је још горе састајати се, понова.

Милићевић, Вук - Беспуће

И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати. Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Неимаху времена да сваку подробније разгледају, јер сунце бјеше већ нагло па им се ред бјеше растајати. Дјеци је протекло вријеме у божији час са „чиком“ — како га већ повјерљиво зваху.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... Беше скоро поноћ.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности