Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из пшенице до појаса, под ведрином која расте, с руком на жени гледао леђа потопа! ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!
Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица на њену сису!
Војници су у мраку заспали, угасивши лучеве и свеће: осуђене, већ су нас распели! А тек расте дрво за распеће! Већ нас голе кундацима гоне, већ у главу уперена цев је!
Све што видиш на мојој сиси расте! Каину рађам Авеља, Авељу Каина, рађам и бога у облаку, и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и
Цена главе пада, ко што је падала, цена брашна расте, ко што је расла. з. Седим с камилицом у лончету и чајнику, са угрејаним црепом на стомаку. Ништа се не чује.
ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
Шамара га рибљим реповима! Хоће да га одува у Немачку! Дунав бесни, дунав расте, дунав кипи! дунав кључа, као да под њим гори! А горе, високо над кошавом, дува и звижди влажан северозападњак!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, мерџани... то су они корали? Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима.
то су они корали? Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом.
— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. — Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда!
Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.
Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.
Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини. У сусрет му је журио Јовица. — Шта је то? — упита он. — Дружина нам расте, харамбашо. — Које? — Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. Њему заигра срце. Брзо приђе. — Ево га!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди.
ваше главе, Топлије од гнезда у орла и ласте; Ветар отме грану или влакно траве, А, кô цвет џиновски, оно ипак расте.
све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.
Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!
1943. („Американски Србобран“, 13. септембра 1943) НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ На шкртој овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам. Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.
Онда поче поп: — Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје! Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује. Још мало па ће сама себи плести косе.
Узех слику и одох напоље...” (1879) РЕЧНИК страних и мање познатих речи абонос — дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и црној боји абонос-чибук — дугачка муштикла или цев од луле (камиш) од абоноса
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Час из ове, час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили, и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.
читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај, и видеће како сеоска »фама« постаје и расте. Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.
— заврши Рада поносито. — Е, да?! — А моја фамилија, а и сви паори, уживају већ, боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: »Ал’ умеш да цифраш!...« Питајте само господин проту како му се допала молчанска керувика?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
- Не ли тада берем биље? У глухо доба, кад гора, вода, све се смири... Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада.
Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима1 расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере.
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре. Дугачак, блед, а без крви снага, нежна му, нежна... више мртва.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
природе све више подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до
она јадна, стара порушена и ољуштена дрвета и у дубокој, тешкој и уморној резигнацији гледају се немо, док млада гора расте неправилно и кржљаво. Као сова што дрема у трулом дрвету стоје она и ћуте и жале за старим временима и оном младошћу.
пиштимо и умиремо, дотле он, горд и узвишен, као сам, као без нас, као против нас, као неком својом унутрашњом снагом, расте у висину, шири се и развија, џиновски и огроман. Кроз неколико година он ће бити велеград.
— Станите, станите! Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он расте.
Он расте то је истина, али на мржњи, на страху, на болести за зарадом, на ужасу од глади, на корупцији он расте. — Да, на свему томе, али он расте... Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа?
— Да, на свему томе, али он расте... Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа? Е па идите у народ и видећете ово: да чудним и невидљивим
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти?
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти?
А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, квари,
Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте! Београд небо пара И сви врхови осцилирају. Ах сви, ено, ено сви, без
Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте! Београд небо пара И сви врхови осцилирају. Ах сви, ено, ено сви, без разлике,
Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте! Београд небо пара И сви врхови осцилирају. Ах сви, ено, ено сви, без разлике, врхови осцилирају.
Африка
Она је изливена у једном једином маху и углачана чврстим ваздухом и хоризонтима. То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година.
Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.
Свако гигантско дрво у овој прашуми је огромна грађевина која живи и расте у својој архитектонској привлачности. Како се не узбудити онда тим!
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући
Црњански, Милош - Сеобе 2
а био је испружио ноге, под столом, тако да су се Павлу те ноге, те чизме, те шпоре, чиниле толике, као да Енгелсхофен расте, расте, под столом. Дуго је трајало док се удостојио да мало ућути.
испружио ноге, под столом, тако да су се Павлу те ноге, те чизме, те шпоре, чиниле толике, као да Енгелсхофен расте, расте, под столом. Дуго је трајало док се удостојио да мало ућути.
Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку. Ти ће, заувек, остати, овде, на Шлосбергу, живи, у гробу.
Нови ће пукови имати да се у Миргороду формирају. Њихова армија ће да расте. А једног дана, они ће се вратити у своју Сервију, коју напустише, под превару.
Теодосије - ЖИТИЈА
живот, поучавајући се апостолским речима: „Уколико спољашњи наш човек пропада“, и „када сам немоћан, тада ми још више расте снага у Богу“.
Као свима, и нама Бог жели спасење: отац мој и ја из земље народа нашег јерес зловерја одагнасмо, и православна вера расте и множи се. Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код многих људи је даровитост врапчије интензивности. Али амплитуда дара је у вези и са културом: са вишом културом расте издржљивост, све је више савесности и ојачају способности народа који има дара. Изузетно има и велике даровитости.
Велики се број Црногораца школује у Србији, чак и на београдском университету. Одлажење у Америку расте, али се већина враћају у отаџбину. Услед свега овога распадање је захватило и црногорска племена.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Због тога се не плаче, Рашида! Написаћу! - обећао сам, али је двојно осећање, да сам Бог и да сам гад, почињало да расте у мени.
Појма немаш како извесни гадови воде рачуна о свакој цркавици! - опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира. Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.
га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати побринуће се да се удесе. Кћери и Шамика оду да се похвале с даром.
Црњански, Милош - Сеобе 1
осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“. Од седам дана у недељи, у љубавној магији користе се готово искључиво уторак, петак и субота, а доба дана је — вече.
Погодно време за успех магијских поступака за плодност јесте период када месец „расте“, односно време тзв. младих дана. Од дана у недељи најпогоднији за свадбу су „срећни дани“, посебно понедељак и недеља.
⁶⁵ ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ За постељицу (плацента) која расте за време трудноће и служи за исхрану плода, везана су разна веровања.
У нашем народу постељица се негде (на Косову) даје псу, да дете буде хитро, или се баца у реку „да дете буде брзо и да расте као река“.
одлагања крштења: у старо доба, каже се, многи су држали децу некрштену и по више месеци јер се сматрало да дете боље расте док је некрштено.⁵³ У Банату се верује да су деца најугроженија од стране демона управо после крштења...
У врањском Поморављу, на пример, онај ко први угледа тек изникли зуб, ваља да каже: „Вучина му расте!“, па ће дете имати здраве и јаке зубе као вук.
Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у бокор од ружа.
Обреди за физички напредак детета врше се често у време младог месеца, тј. када он „расте“. Чини („ваља се“) за раст детета.
Уосталом, у народу се често чује: „Од батина се расте“. Табуи („не ваља се“) у вези са растом детета. Не ваља прескакати дете јер неће више расти, верује наш народ.
У Црној Гори, тек када се, у тринаест-четрнаест година, девојчица задевојчи, онда почне пуштати косу да расте, а до тада је шиша.
За женско дете овог узраста које још није почело да пушта косу да слободно расте, на Косову се каже још и „чора“, „чорче“.
Народ уочава да је за развој детета важна средина у којој оно расте, као и однос те средине према њему. Али с обзиром да пословица сажима и уопштава оно што је непосредно искуство,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с ноката, са мотика,
ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Наоколо је свуда унедоглед усталасана мајска трава, по којој ту и тамо расте цвеће коме не знају ни имена нити сврхе — крошње на ветру и сањиво зујање инсеката...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тако је почела масовна производња књига за децу. Што број оваквих дела расте, дечја књижевност постаје све досаднија.
Обиље усклађених вокала и опојност ијекавштине — тајна су те распеваности. Лирска плима најчешће расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на „незаборавна плава
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
6 Број образованих људи отада стално расте, и тако се ствара повољно земљиште за развој народне културе и народне књижевности.
На бечком универзитету и мађарским академијама школује се све већи број Срба, и број српске интелигенције стално расте.
КЊИЖЕВНИ УТИЦАЈИ У XВИИИ веку Срби су били под јаким руским утицајем; од краја тога века осећа се и све више расте немачки утицај.
И од тога доба успех српске народне поезије у западном свету само расте. Охрабрен тим неочекиваним успехом, Караџић продужује започети посао и не напушта га до краја свога живота.
почетку, писао је он 1820, више луди људи неголи паметни, али у напредак, од дана до дана, све друштво паметни расте, а лудије се умаљује, и тако разум и истина с временом надвлађују.
Ти врло озбиљни покушаји су примећени, и његов књижевни глас стално расте. Сарадник многих српских и хрватских часописа и листова, он пише много и на све стране.
Милићевић, Вук - Беспуће
поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па
Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна.
Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши.
Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око види жубореће И лепошарно дино расте цвеће. 18.
Високо што се њезин стрмен диже? На њојзи горе само расте трава, И само она носи за ме лек. Ил' одунд узбрат животворни струк, Ил' стрмоглавце срушити се доле.
Бежи, бежи, ком је мила глава, Није глава кâ зелена трава; Траву косиш, трава опет расте, Ал' кад падне, глава не израсте.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица. Ено је, бдије, зове и показује нам пут.
ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.
— Дрвењак злобни, шта ли је само измислио, пси му браду лизали. А Маријана расте и џилита се, мажена од читаве куће, нарочито од моје стрине Саве.
— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре ни хајдука,
У њему све више расте узбуђење, пење му се под грло и очи почињу да му се магле, исто као и онда кад је у ђачкој клупи писао своје прве
први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама никуд, ни у шта.
Па да ...Ево, и ја као да видим ту исту кују како се с муком откида од знаног родног дворишта, док језеро полагацко расте и осваја долину.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио? Али да знате каквим је гласом питам! Гласом од кога она сва расте и понизно одговара: — Кумашини, сине. Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
тиквицу, па полети што брже може натраг; док овај тиквицу наточи баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрча и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Не, не, мој је лек дјејствителан. У Сенегамбији расте једно дрво које има чудновато својство. Свака сирјеч грана, ако се у знаку телца одсече, има ту силу да човек разуман
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Све се на једну чисту сведе црту Обзора, када слегне се бонаца И море расте ко нокти мртваца, У непокрету; све се на тишину Насушну сведе, у одјеку њеном На шаптање у Гетсиманском врту.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не, не! Богами, освојили сте Београд! То је факат. Куд ви прођете, ту трава не расте! Гледам вас како се сваке суботе и недеље венчавате по вароши, и како вам свадбе тутње улицама ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте. Расте, као хлеб, свјетло са кика а кроз оно Љ, Љ од Љепоте, вечерњи псалам вођицу слије у Дринин надир пут Паноније.
Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство!
По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?
и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине. ИИ Тумара тмушом нагон бòготворни, кроз пустош листа тамине шумарке. Тренуци то су несловни и словни.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере. На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе.
Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами.
Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину
Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска. Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте, а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте? Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.
на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте. Овде је главни чаробњак славни, пријатељ ђавола, вила, (још мало — добиће крила!
Један поглед Зориних очију замрачи ми цијелу гимназију. Око срца расте барикада, заробљен сам, не могу да дишем, па се пера, попут копља, машам и, занесен, прву пјесму пишем.
Зурим тако, изгубљен, безнадно, у вечерње даљи маслинасте, а не видим, око мене, кругом, како шапат подругљиви расте: „Погледајте, кантар га убио, ево нам се Ћопан заљубио!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Без побуне, без критике. Као сазнање смрти мрава. У средини сам фабрике природе. Осећам како расте и надима се важност судбине мрава а како сплашњава важност судбине Мене. Акватични сусрет у ноћи на чамцу.
То је чак вероватно. — Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо. Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан!
— Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо. Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.
у неки пањ исклијало је оно што се спремало на сусрет са сунцем лишће је нашло своју богазу те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе команди, у свима расте осећање ишчекивања о том новом животу.
Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника. — Има ли, бре, гдегод дувана?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
86. О наранџо, војко племенита! Танка ли си, високо ли растеш! Дажд находи, тебе кор’јен расте, Вјетар пуна, гране ти подвија; Сврх тебе се град Будва виђаше, У Будву се млад Јово жењаше, Из кола му вила
186. Паун пасе, трава расте, Гора зелени; И гора се листом саста, А ја немам с ким. 187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града
За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. 225.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плаче. Вели, дошао је крај за Аустрију. Ни Беч више није весео, ни осветљен, угља нема, а скупоћа расте, лудо. Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру. Ми, међутим, играмо валс, као да смо на Марсу.
На часне људе и обешењаке. Скупоћа расте. По улицама се појављују рите. У тренутку кад је наша победа сигурна, и мене обухвата то гађење, од победе,
Остајем сам у свом стану, без новаца, и распродајем ствари, да бих имао да платим храну и кирију. Скупоћа расте. Стидим се, међутим, да признам својим познаницима и познаницама шта ме је снашло, и склањам се у околину Беча (у
Иза венсенских шума преврћу се авиони. То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.
глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу оклопњаче, која бомбардује, траву која расте, и ђубриште по коме шетају кокоши. Дијалог нам је био неприродан.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
клупи, седи једно ђаче; у руци му заклопљена књига, а оно напамет говори лекцију из ботанике: „Ова корисна биљчица расте по мочварним пределима. Њен се корен у народу употребљава и као лек...” Старац диже главу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На земљи чисто, једро жито и плева. Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. — Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.
— Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” МАМИНА ДУЖНОСТ Мамина дужност је да чарапе пре зиме исплете, Да надгледа траву која расте у дворишту и на њиви. Али њена највећа дужност — с тим се слаже свако дете Јесте да дуго живи.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»жуте јегуље«, која ће ту, у месту, провести своју младост и која после извршене метаморфозе има само да се храни и да расте. Она је дотле обавила само једну половину своје одисеје; друга ће половина доћи кад јегуља достигне доба пубертета.
још за време ларвиног путовања преко океана; то језгро у току времена, добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље.
Она од тада и даље расте, дебља и достиже много већу величину и тежину но оне јегуље које су ради расплођавања напустиле слатку воду.
5˚ Количина кисеоника, раствореног у океанској води, расте са латитудом. У близини поларних области она је нешто већа од 6 кубних сантиметара на литар воде; у близини афричких
Цев, кроз коју силазите, савитљива је; њена дебљина и отпорност поступно расте ка њеном доњем крају, да би дала отпора воденом притиску који је такође поступно све већи.
Али, океанске дубине које крију тајну јегуље несравњиво су веће од ових. Пошто са дубином мора расте и јачина, па дакле и тежина цеви, и то не сразмерно дубини, већ много јаче због све већег притиска што има да одржи,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И свако вече, када свет се смири, У мојој души затрепери сета, И тихо расте, развија се, шири Ко црни цвет што само ноћу цвета.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али што је Софку највише узнемиравало, то је што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио. А она је знала да је то све због ње.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће... Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Та не бјеше овишна, кад првом бих у њих, а на јад њихов, требах им два пута у непуне двије године. „Расте младеж, а да што ће!“ прихвати понајстари, то толико да нешто рече.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Порастао као конопља. Пун беседе као шипак зрна. Пући ће као неначет кестен (у ватри). Расте као врба. Румен као ружа. Сâм као суво дрво у планини. Сув као вејка. Танка као конопљика.
Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало.
— Одговори се ономе који пита: где си или како си? Ето, не могу даље од капе! — Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео. — Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома.
— У сваком житу има кукоља. — И слатка и горка диња на једној врежи расте. — Колико је низбрдица, толико је узбрдица. — Што је више брдо, то је дубља доља. — Зло с добрим сусједује.
Зато сад у оним горе нахијама расте папрад. РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвата) свака
3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ!
Из овога дома ижљегла у добри час!, а у други дом уљегла у бољи час! Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву-дне!
(Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте? (Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје?
(Рак) 147 — Малено кô маково зрно, а читаву врећу подигне? (Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља?
(Човек који има ветрењачу) 283 — Ко има шест ногу, а иде само на четири? (Коњаник) 284 — Која коса никад више не расте? (Коса која се одсече) 285 — Колико има човјека на свијету?
(Да умре) 303 — Шта човека ћелавим чини? (Коса) 304 — Што баш онда опада када расте? (Човеков живот) 305 — Што ми имамо, а бог не има? (Себи равна) 306 — Што раде сви људи заједно?
(Кромпир) 410 — Шта прође кроз сламку а не шушну? (Жито кад расте) 411 — Што има капицу, а није купљена? (Жир) 412 — Што у женским рукама име губи? (Лан) 5 413 — Кад је вода тврда?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
20. Два дола суподола, међу њима змај лежи, ђе змај лежи, ту трава не расте. 21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23.
“ а он му одговори: „Бог ти помогао!“ „А шта ту радиш?“ „Вала ништа, тек беспослен, па слушам како трава расте.“ Кад ово чу царски зет а он му рече: „Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
тиквицу, па полети што брже може натраг, док овај тиквицу наточи, баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрчи и каже царском зету: „Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а
“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Или направиш рецимо кола! А точкови још миришу на храстове! Изађеш прèткућу, што си урадио ту је, види се, расте, знаш чему служи! Видиш у чему си провео живот!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А вуче ме себи човечина с подигнутом руком. Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву.
Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види, као да расте из напухнутих шалвара.
У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку.
— Поштујем. Аћим је моје дело. Доказ да у Србији велики људи носе гуњеве. И да народ расте. — Ја сам дошао оца да спасавам — тресну шаком о сто. — А ви сте вечерас нарочито заједљиви. — Мраз је напољу.
Да њега кажњава за грехе, што се ноћу претварао да спава и прежао њен сан чекајући да у сну каже чији живот расте у њој. Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи.
Аћим зна, мисли Андра, зато се и усправио и, задављен тугом, стоји без речи, расплињава се, шири, расте, испуњава собу од нетесаног камена, а не миче се, он кога сви напуштају.
Аћим ћути и гледа поред њега. Ћелија се размиче. Празнина расте. Њему је сада цео свет једна испражњена ћелија. Она је некада била пуна луди.
Види само колике су му цеванице! По стопалу, требало је да већ изиђе из школе.“ „Расте дете. У његовим годинама свој деци расту кости, па су некако ружна.
играо с њим, никад га није помиловао, Ђорђе је то запазио, и мрзео га због тога, Никола је, не без злобе, рекао: „Расте ти син као трска из воде. Ти си у бојном строју стајао последњи, а овај ће бити челник. Није на тебе растом.
И Вукашину је мало стопало. А Вукашин је виши од њега. Ни Аћим није ногат. Шта је ово, какво ово чудо расте? Угаси лампу и седе на кревет. Мрак је као вода текао њиме. Опет је ноћ и опет је с лампом. Колено му је квргаВо.
Јесте: сва деца имају или квргаве или клемпаве уши. Од лежања се млада хрскавица криви. Касније, с годинама, расте и исправља се. И чело им порасте. Коса се измиче ка темену, чело се продужи. Све је сумњиво.
Он не може да јој се приближи. Гледа је уплашено и ћути. Круг сувог цвећа обешеног изнад њеног узглавља расте, шири се. Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и сама старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и поче да расте. Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора.
Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури.
Дечак за њу није знао, а није ни отац који је крадомице, да син не примети, с тугом посматрао малишана. »Зашто ли не расте?« — питао се. »Зашто се не развија?« Дечаку је било већ девет година, али је био сићушнији и мањи од шестогодишњака.
— Гле, па наш дечак расте! — ускликну, а дечак од среће занеме: краба га, значи, није преварила... Убрзо постаде највиши дечак у разреду, јачи
и облаци и ветрови не престају да причају како гомила песка избачена из једног дубоког бунара у пустари не престаје да расте... МАЛИ СВИРАЧИ На самој обали мора растао је високи, моћни бор.
Али још није био задовољан. Чинило му се да му број бродова споро расте, све док му не паде на памет: »Гле, за један потонули стари брод могао бих добити два нова!
Шта се ту може! Таква им је судбина! Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?« — питао се посматрајући дечаков лагани ход.
»О каквом дому принц прича?« Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче да расте и да се пење увис подижући и принца. Док би птица крилом махнула, нестаде их. Више их нико није видео.
Погледајте колики сте! — Шта кажеш? — насмеја се румени. — Погледај мало боље! лептир се подиже увис и поче да расте и да се мења, све док му се тело не претвори у глатку, белу даску, а крила у једра чудесног сјаја.
Што понесе са собом чудесне зделе украшене изрезбареним лишћем и цвећем? Што слава села поче да расте? Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао. Је ли им је вила на дар дала?
— Шта ли је то с нашим дечаком? — забрину се мајка. — Нити се дебља, нити расте, као да се ексерима храни... — мајка осети зебњу у срцу, али већ сутрадан заборави на ну.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику који нестаје.
Како је устанак напредовао, тако је Добрача осећао како расте простор и његове слободе и зато је постајао све строжи према себи а све блажи према другима.
Није могла да му каже оно што је јасно оцећала: да смрт већ расте у њој, халапљиви плод чистог пораза. Из лађе у којој је и она полазила, преко воде, у изгнанство, Љубица је гледала,
Док је посматрао како та зграда расте, и те како је био узбуђен, мада то никако није смело да се види. Осећао је да се баш том градњом опредмећује једна
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили.
И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из
Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих! И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни! Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту саопшти ово своје стручно мишљење: „Код Антикире расте лековита једна биљка; њен корен, раздробљен и метнут у нос, изазива јако кијање, па тим освежава и лечи сваки
“ Он подиже главу у вис. Кроз грање дрвета видео је плаветнило неба. У његовој уобразиљи поче дрво да расте све више и више, чак до самог неба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
онда умео само да гледа, да се миче и да тражи, постао разборит и свестан, осећам: да се у мени нешто ново рађа, буди, расте, као да стичем нову једну душу. И тек сад схватам шта то значи продужити душу, надживети се.
Они дакле живе и поред свих несрећа и само нас простор и време деле. А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна, она је на путу да постане оно што сам данас ја.
А чим то имате, значи ствар није привремена. Јер, или симпатије нестаје, или она све више расте. Ако расте, она вас за ту, да је тако назовемо, невенчану парничну страну, и везује: што више симпатије, чвршћа веза,
А чим то имате, значи ствар није привремена. Јер, или симпатије нестаје, или она све више расте. Ако расте, она вас за ту, да је тако назовемо, невенчану парничну страну, и везује: што више симпатије, чвршћа веза, чвршће
Из дана у дан, из часа у час, за све то време, осећао сам ја и увиђао једно: да углед ове личности неисказано расте у мојим очима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољства, попут падавичавог лазарончића који се међу буцмастим друговима блажено
прорасту ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на дудовом листу под устима свилене бубе. Не, не могу више да гледам лица спавајућих.
прорасту ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на дудовом листу под устима свилене бубе. Не, не могу више да гледам лица спавајућих.
Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?
Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?
(А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?) То сам сазнање носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма
мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина из дана у дан расте. Каткад би кљуцање утихнуло, притајило се; и за дуље вријеме, за неколико сати, за читаво јутро.
Између два људска створа повезана кривицом она расте и ради док су год они живи, и сама жива ствар. Тек смрћу крвника или жртве она је завршена, запечаћена.
Но ускоро се смирује: тежина помало расте. Сад се спријатељио с лешкарењем; узбуђеност и немир прометнули су се у лијеност и навику.
Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога. Мјерило за биједе свакидашњице у нашим рукама наочиглед расте. Блиставило пејзажа постаје протутежа тамним унутрашњим мотањима, смирена дубина перспективе накнада за доживљено
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А шта то може бити, реци дер ми! »Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. — Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
уз бразду било је тако лепог цвећа да се Петар зачудио, па запита девојку: — Каква је то земља где не може трава да расте? Девојка му одговори: — То је жалосно поље. Петар је опет запита: — А какво је то цвеће тамо?
А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет, а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
Али онај што чује како трава расте одмах опази шум бабинијех крила, па дотрчи и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а
Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.
— Па он њему каже. Чим је заспô, а ту се створила шума, па жито и кукурузи, па ритови и ледине, и све тако расте и све има своје мисто и све пива, а нигди човика видити.
— Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац.
А он располови, бива: половина је вода. Ја опет оздо руком покажем како из земље расте свакојако биље, а он опет руком озгор, показује како киша пада и да без кише не може расти.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
РАСПАДАЊЕ Сад немам више оне старе плиме За бол и љубав; нити данас расте Цвеће слободе и осећај зиме, Као ни жеља за јесен и ласте. Сад немам више оне старе плиме.
Нисам спустио у борбу таласа. СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди. И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
И док наше мајке сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом реже.
1912. ТАЈНА Тај осећај страха, што у мени расте, Како ме је наш'о баш у ове дане, Кад кровови трошни дочекују ласте И кад зумбул гледа где листају гране.
Тај осећај страха, што у мени расте, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци, Да л' крије у себи смрт што ме полази? Ил то прошлост моја — моје душе зраци
Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.
раке, Да стојим, гледам, с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте пут поплаве јаке.
Могила расте све шира и већа На влажној земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби скрива Препук
Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С
Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже. Једно твоје вече. идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И онда, на свој стари, пословички начин, заврши примедбом: ”стабло кукуруза расте само дотле док не избију клипови, а после тога сав сок прелази на њих.
разграничењем науке и њених примена, указујући да ће техничко образовање без оригиналних истраживања “Изгубити моћ да расте и да се размножава управо тако као што поток пресуши када извор усахне.
Ово се збило много пре него се чуло о Морзеу. Хенријева слава међу научницима била је велика и обећавала је да даље расте, ако настави да се бави истраживањима. Још увек је био у пуној снази, текје био напунио четрдесет година.
Квалитет наставника сада опада, а квалитет научника - истраживача у индустрији расте. Све у свему, у целини, наша земља је у добитку.
Ћипико, Иво - Приповетке
У вратима стоје жене, чекају, а друге с прозорчића испружише вратове између крњастих лонаца у којима цвијеће расте, и искривише вратове гледајући за њима. Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују.
свијетле се у мјесечини, а гудуре су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра,
Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело пружа своје лишће у свјетлост поврх зидина.
Жижица испод ока гледа на окићене прозоре, гази по очишћену путу гдје литија ступа, па му срце расте, весели се што га је мали пук послушао и све то учшшо на част своме староме зачетнику.
Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а дошавши у долац, дочека их свежи ваздух, хлади их и окрепљује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек
Са сваком великом несрећом осама око нас расте. • На самом крају века, не само Косово него и многи од наших најзначајнијих националних и културних простора – да ли
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се Младен није формирао у сенци очевог или мајчиног ауторитета, него бабиног, а после очеве смрти тај ауторитет нагло расте упоредо с преузетом одговорношћу.
У ствари, истанчанији одзив на промене у природи код ликова расте упоредо с њиховом егзистенцијалном потресеношћу и самосазнањем о узалудности сопствених (људских) подухвата.
„На тај се начин, мимогред речено, постиже још један учинак: са учесталошћу понављања упоредо расте, односно заједно с њом опада густина текстовнога ткања.
осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Прорешетô све кукоље који нас пропасте, П’ онда сретô све дивоте — да ти коса расте. Ја ти пружам ево данас овај бокор жеља Све у име твојих старих, добрих пријатеља. »Стармали« 1880. 2.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
знаш шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је а негде још траје дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у двострукој тишини слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека
ИИ На дно слепог предела где ме нема, језовити где су призори, с оне стране крви где воће отровно расте, сиђох, тамо где ускоро ноћ ће покрасти сазвежђе суза које ће у оку ми зрити. О, у слепоочнице се своје настанити.
Граде Нема осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.
У распеваном пламену ко да га открије Трава расте из његовог имена и спас Једини је будан а само је глас Чули су га ал га нико видо није.
снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана земље Колико је земље иза нас Толико
Успомено златни праже заборава! Из пресађеног отрова дан расте и спрема Почетак лепоте, а лепоте још нема: У прекомерности и изобиљу се губи.
Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно. Јеси ли живи стуб града ил мртва Бели бедем дојиш превару све већу?
то је цвет који признаје право оку и уху да присвоје истину. То је цвет уха, бучни цвет, цвет што расте па наковњу и на радниковом длану. То је цвет говора, цвет речи мање очигледних, мање неправедних.
Петровић, Растко - АФРИКА
Она је изливена у једном једином маху и углачана чврстим ваздухом и хоризонтима. То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година.
Парк, огроман водоскок, читав базен. Показују ми у урођеничком крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове.
Свако гигантско дрво у овој прашуми је огромна грађевина која живи и расте у својој архитектонској привлачности. Како се не узбудити онда тим!
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они брију глатко лобању; а кад не иду савршено голи обавијају своја бедра укрштајући
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кипислцауф!... Анђелска душица. Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте. Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон.
Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе. — Ово неко нарочито бело вино? — Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света.
Мој млади колега обрати ми се: — Видите шта расте крај друма: Вербаѕцум флоцоѕум. Све оне визије далеко су од њега.
Гентіана верна... Гентіана... Народ је назива: заспанка. Нежна биљка која има затвореноплав цвет... Расте самоникло овде, међу мртвима, када се већ људи нису сетили да им оките гробове...
Самохране мајке, утешите се!... На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некад штитило ваше синове, расте сада мирно... Гентіана верна. СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 1890. Рођен је 7. децембра у Књажевцу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека.
Кога су бози узвисити ради, том мећу пред ноге Силних препјатствија тму. Расте победивши ту. Славе се храм из препона диже. Силе зруживше с, Тела и душе из тих степене праве ко храму. 3.
Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног. Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије. Киша ме лема, Ветар ме праши, Деца вичу: „Беж’, ето га, Сад ће т’ ујести!
Гди Душанов златни век Што чудеса створи? Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава. Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако?
” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и Турцима спеши. Смутња у народу расте, и брига се диже и јаук. Моле и заклињу, помоћи траже од Ђорђа и мајке.
(у којем се велича Гајева Даница, „кад ми котарчицу пуну мирисног и разновидног хрватског цвећа, које на нашој гори расте, у крило просипа”), извештај се завршава овако: „По свршетку слова овог узвисио је мили парох наш Чокерљан глас свој,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
сок који се нацеди на Ивањдан пре сунца (ЗНЖОЈС, 10, 53). »Које цвеће најхубаво расте? — Најхубаво цвеће бршљаново, Јер се вије уз борје зелено, Као момче уз лепо девојче« (нар.
и Фехрле, о. с., 144°). В. се, најзад, на Ђурђевдан опасује и ведрица за млеко (»да млеко у ведрици расте, навире као в.«, Караџић, 3, 1901, 122; СЕЗ, 32, 1925, 109; упор. ПИін.
« (ГЗМ, 6, 1894, 269; 656); понекад се чешљају седећи на конопцу, који је уочи Ђурђевдана преноћио на в. (»да ми расте коса као в., а буде дуга као конопац«, ЖСС, 118). Негде девојке остављају зејтин да на в.
Софрић, 80). ДАФИНА Оелбаум, wілдер (елаеагнуѕ ангуѕтіфоліа). Дафина. У једној митолошкој песми »племенита« д. расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и
Вук, Пјесме, 2, 3, 116). Ј. која расте насред раја, а своје гране надноси над паклом споменута је мало раније. За змије кажу да имају некакву златну ј.
На ј. изводи се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 77). У приповеци »Ноћило, Поноћило и Зорило« (упор. Софрић, 124) расте ј. у доњем свету. Вода у којој је искувана ј.
в.). То што Вук говори о Срему, забележено је и у околини Смедерева. Ту, код села Петријева, има место Јасенак, где расте врло много ове биљке. Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине.
Кад што расте, нпр. поткожни чир, пије се теј од к. семена (ЗНЖОЈС, 11, 266). Пухор од к. која је сагорена на живој ватри даје се
Кад к. бујно расте, биће родна година (ЗНЖОЈС, 16, 154). К. се покаткад употребљује као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›, и уопште као
Као општа начела важи ово. Све што се сеје треба сејати у пуном месецу (СЕЗ, 32, 13). Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266).
Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266). Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266;
Т. је вилинско дрво. Око њега се скупљају и на њему се задржавају виле, а тис »расте само на чистом месту« (СЕЗ, 32, 377; народна песма, БВ, 16, 277). Поштовање према т. има понекад значај култа.
Ћипико, Иво - Пауци
иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица између којих расте висока трава. — Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити.
И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... Иво се прислони уз маслиново стабло и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам ове људе како се престрављено и панично с њом суочавају. Видим њихов страх како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну
пришла да га пољуби у руку и у груди, он је прелетео очима преко њеног стаса, не би ли, ваљда, спазио какву промену. Расте ли јој трбух! Дадара је требало на томе да поради, зар не?
Не, то не стаје у врт праведника. Сунце Творчево и његове кише су за њихов босиљак, али не и за драч, а ако драч расте, исплевимо га, браћо моја, исплевимо га. Исплевимо све под небом што не годи нашем носу.
Пред стеном се простире зараван зарасла у коприву, а чим на њој расте коприва, земља је мекана и плодна. Педесетак корачаји даље протиче Бели поток, који ту прави танки слап што се
Нађем странчицу на којој расте припроста но рајска бујад опојног мириса, извадим нож и очас нажњем нарамак. Доле испод мојих ногу лежи наша долина,
Клесање стене боље напредује него што сам очекивао. Расте рупа, но расте и гомила ситног камења и камене прашине што остаје после клесања.
Клесање стене боље напредује него што сам очекивао. Расте рупа, но расте и гомила ситног камења и камене прашине што остаје после клесања.
и крхка нада, дуга, предуга ноћ између растрзаног дремежа и отупеле будности, па опет, па ипак, између свега тога расте бајка, блесава дечја плетисанка, бајалица и успаванка. Други дан снег престаде да пада.
А зна то и Лауш, намесник и господар овога краја. Мирно ће посматрати како Сабориште расте из године у годину, како дуж Белога потока ничу нове куће и како се пшенична и јечмена поља шире према југу и према
Горка сласт те туге ни за трун лакша од најнежнијег миловања, лепша можда, јер је у истом напону, нити расте нити сплашњава, нити се пуни ни празни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних
где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада.
На хумку гавран грактајући слета, Ковиље расте и купина цвета. 6. Кад сам први пут путовао туда, Било је мутно новембарско вече; Пустошна јесен овладала свуда, А
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
се међусобно, силама које су утолико веће уколико су замашније масе тих тела, а које слабе у истој мери у којој расте квадрат отстојања центара тих небеских тела.
Гасовити слојеви Сунца, у колико су ближе његовој средини, имају у толико вишу температуру, а са дубином расте без престанка и притисак којем су ти гасови изложени.
Осветљени део њене плоче расте на очиглед и за кратко време покриће нам половину неба. Казаљка нашег барометра стоји на нули, ми прелећемо
Ако се иде још дубље у унутрашњост Земље, онда се опажа да је и ту температура у току године стална, али она расте са сваким кораком у дубину. То је констатовано на свима местима где год се ушло дубоко у Земљу.
метара под Земљину површину, и нашло се, да, у средњу руку на сваких 35 метара продирања у дубину, температура тла расте за један степен Целзијуса. То је први документ физикалне историје Земље.
Поток ју је оквасио водом. Она се котрља, расте и носи у себи све утиске свога пута, историју свога живота. Котрљање ове лопте снега, то је једна механичка појава,
По тима степеницама се пење и спушта свако сунце, као и оно човек на оној бечкој слици. Једина је разлика да човек расте, бар у својој младости, а сунца бивају од свог рођења све мања и мања, јер њихова густина расте без престанка.
је разлика да човек расте, бар у својој младости, а сунца бивају од свог рођења све мања и мања, јер њихова густина расте без престанка. Она започињу свој живот на степеници: М као огромне лопте угрејаних газова.
Таква газовита лопта постепено се згушњава, услед чега јој расте температура. Но сјај јој се при том ниуколико не мења, јер што она изгуби, згушњавањем, на величини, толико добива на
Тако стоји у Бедекеру! Јесте ли се умирили? Погледајте! Под нама лежи разастрт, и расте, као да га неко размотава по целом његовом обиму, предео који смо оставили.
То је Канал Ла Манш. Иза њега Енглеска обала. Вратимо се опет северу. Северно и Балтијско Море, између којих расте, нама на очиглед, Данско полуострво, а ускоро ћемо сагледати и Скандинавско.
А тек биолози! Они би нам, служећи се мојом мапом, причали надугачко и нашироко какво биље расте на Венери, какве животиње онде гамижу. Зато би и филозофски факултети имали своје венерологе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам Турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) СЛУШКИЊА (уплашено): Па зашто, бре, то изломи? Знаш ли да хаџика то годинама залива и гледа како јој расте и напредује? МИТА (швићкајући се по листовима том граном): Ја! А шта ће вам? (Полази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Црној Гори, а нарочито о оном Санџаку, који никако не могу да ухватим ни где је ни како је, осећам да ми нешто из срца расте, овде, горе, горе, и груди ми буду тесне.” Једног јутра уђе Костица у шнајдерницу са дугуљастом кутијом.
” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави. Појмови о оном тајанственом Санџаку стадоше се
Пасторици својој се додуше није наметала ничим, али се издашно користила њеним радом у кући. У Ноли поче да расте гужва од питања и колебања. Због оца, она се много савлађивала у понашању и речи.
Ко би ме од наших момака узео, овакву људесину! И још, ти стариш полако, и све си више под влашћу жене. Јулица расте и биће лепа и фина девојчица.
Запрепашћење осведочених расте, и привлачи радозналост неосведочених. „Јесте већ били да пробате запалити?” — питали се људи на пијаци, по радњама,
Синови се нижу, љубав између родитеља расте, планови шта ће који син постати, хој-хој-хој — прозвижди тек у причи госпојица Тринчић.
— Остави ти Достојевскога! то је био велики човек, један од највећих свога доба, и који још има да расте... а ја сам просечно просечан, просечно спреман и вредан човек, ако сам и то.
Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново. Мија расте у њиховим очима; некако им је сасвим сасвим друкчији.
Започињу довикивања, питања: сви живи и здрави! Неко чак и псује, али се осећа да није озбиљно. Граја расте. Човек, пошто је од страха ћутао, воли да виче и говори више него што треба.
Бринуо о грчкој парцели усрдно, подигао алеју туја, старао се о цвећу. Шимшир је орезивао сам, на грчки начин, да расте повисоко као дрвце, на врху да има перјаницу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
није жабији језик, као што је Демокрит својим благоразумним Абдеритима препоручивао, но нека трава која у месецу расте и сваке седме године на земљу пада.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте Вратио сам се с пута Да сазрело камење из завежљаја Овде на тргу разделим ГОРЊА ТВРЂАВА Шириш руке Високи Пред свим
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у свакој тачки путање је стална количина; и 5) амплитуда осцилације опада у геометријској разлици кад њихов број расте у аритметичкој.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?
— Твој цвет те чека! — каже. — Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте! Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао?
— Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво. Али, када се Ведран окрену ка месту одакле је глас долазио — виде само један
Занеме дечак од дивљења. Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте, а стабљика му леска и трепери. Да пружи руку откинуо би је, порастао и као лепотан светом ишао.
Нацртај брод који ће нас однети до ње... — рече дечак, а под прстима Принцезе поче да оживљава брод, да расте. Али, дечак је оклевао да се попне на њега: брод му је некако превише личио на његову рибу из стакленке.
И, даде мајка. Није ни осетила бол, док је слушала како иза девет планина и пустиња џиновски јасен расте везујући рај с паклом. Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио.
Варалица се сав у ухо претвори, ништа не чу, али опази како са друге стране стене расте сенка неке дивовске птице. Ка небу поглед диже Варалица и уздрхта.
— рече глас, а пред дечаковим очима створи се малени јахач на златном орлу. 3атим отпоче да расте, али тако неприметно да дечак и не запази како му дорасте до колена и рамена, па и преко рамена. — Летео бих!
Око Царевине поче да расте стрм и висок зид пред којим су се чак и ветрови заустављали. Али, посао је споро напредовао и Царици се чинило да смрт
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Залази сунце и окна горе Кô пожар јак. У небу свијетле се ласте. И вече све ближе Стиже И расте. По граду гомила блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго
Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба... Гле, врело јој бива све шире и веће, И у њезинијем дубинама среће Огледа се зора и плав шатор
И сваки сијач кô да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из
62 На раскршћу је гроб ледни За самоубица свет; Ту расте грешника бедни' Један плаветни цвет. Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте смиље и босиље; ђе је она сама собом пала, онђе се је црква саградила. Мало време затим постајало, разболе се млада
“ То је Павле љубу послушао: привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе провалило: по језеру вранац коњиц плива, а за њиме злаћена
Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати лака џевердана, раскака се с
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак
је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету Домовина се брани
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кад хоћу нешто весело, узмем пшеничну сламку, за тужне ствари најбоља је горка стабљичица кантариола који расте по брдским сјенокосима, а за сасвим шашаве ствари добро дође и то кад се грицка травка „хоћу-нећу“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Без тебе, кано без текуће воде, наша је душа кано суха земља; ништа на њој не расте кроме једно трње. Ти, ушавши у мене, трње својим божаставним огњем у мени пожежи, и земљу претилу с твојим радењем
Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам храну сејемо, Да нам онуда прониче и расте Кукута, трње, вучац и сваки коров!
кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој печи и врућини оно ниче и расте и клас свој и род издаје!
КРИНОВИ Смотрите пресађене кринове, то бело, лепо цвеће... Како оно лепо расте; нит се труди ни мучи, нити преде да прави себи одела!
Ако ли га помало и тихо залаже, то оно с вољом и мило прима те расте по мало и гоји се. Зато и ми вама овога учења навалом не наздрависмо једним махом с големом превршном чашом, да се и
Ниједан слуга не може два господара служити. Нова грана куд се прекриви, онамо и расте. Добро је врло кратко, а зло је сасма дугачко. Док смо, да смо. Посеј мало да ти много роди.
Оде невиђено од ње ангел и после тога како она ходи с Јосифом почујте, кад виде је а трбух јој расте, јер но старац са својим дунђерлуком се живеше, те и понадалеко хођаше за послом по много дана бавећи се тамо.
Са шта ли то бива, те земља нам свога рода ни посејанога семена не издаје, остају нам празне оставе и сама трава не расте него ли види се црна и суха много пут земља: остаје на њој клетва да је пуста како нека планина што је проклета
И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди.
Оно свакад листа и расте издајући свој плод из себе. Него толико исто да га с ванимањем прочатавамо, а не исто преврћући листове, а на ветар