Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” А ја кад то чујем, чисто растем и гордим се, и мислим да сам учен и преучен. Кад мене моје комшинице хвале, мислио сам да ми не треба више ништа ни
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас. Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг. — И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде. Укопан, али већ с пуклом узом, Растем ли ја то врхом главе Заливен својом срећном сузом?