Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је сигуран да нико неће ни ланути. Право, тако, прође крај најмањег међу братенцима, мајора Ђурђа, који је био растом не само најмањи, него и најдебљи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дознати хоће ли се, те године, удати, пререже два пера од црна лука подједнако, и намени које ће јој казати ту тајну растом својим. Сутрадан, ако је то перо веће од онога другога — удаће се, а ако су једнака, остаће још да чека.
Уосталом, у народу се често чује: „Од батина се расте“. Табуи („не ваља се“) у вези са растом детета. Не ваља прескакати дете јер неће више расти, верује наш народ.
главни покретач развоја смештен је унутар самог појединца (организма), а то је урођена генетски детерминисана тежња за растом, спонтана нагонска тенденција да се испоље и испуне сви „заложени“ потенцијали.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пре сванућа бесмо под великим растом. Не беше месечине, а путовасмо кроз неки, готово непролазан, шумски густиш, те се грдно намучисмо.
Тек кад се одморисмо под растом, почеше да се прибирају гомилице, све раме уз раме, и да шапућу. — Еј, кукавцу сињем, — вели Ђокић, — да хоће да ми
Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година. Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе. Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти си у бојном строју стајао последњи, а овај ће бити челник. Није на тебе растом. Није на вас, Катиће. Бацио се на неку другу сорту.“ „Боље да буде висок.“ „Право збориш. Газдински хлеб једе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристархос се подиже са свог седишта. Он беше неугледан растом, али не духом, што му се могло јасно очитати са његовог високог чела, изразито интелигентног лица и сјајних очију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Испричаћу вам једну од својих најлепших успомена из прошлих ратова. Тиче се, децо моја, храбрости и милосрђа једног, растом, врло малог српског војника, који је потпуно заслужио да буде слављен као велики човек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима. Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали.