Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
свети Јоаникије Девички, засветли испред оних који пале, устани пред оне који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве растопи, окове раскуј, од њихове их силе ослободи, једином силом коју имаш, хлебом и сољу!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду. Врело олово чвркну у води и начинише се од њега парчад свакојака облика: нека као
Црњански, Милош - Сеобе 1
да она, онолико лепа, не буде красна, са својим грудима, плећима, куковима, коленима, бар дотле док се он сав не растопи од миља, док је се не засити од уживања. Немогуће му се чинило да се њена лепота, онолика лепота тела, неће вратити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онда се опет промијени вријеме. Једнога вечера дуну бјелојуг, а до дана растопи сав снијег. Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он се зарије под пласт сена, али дође бик те преврне пласт, и он се растопи. У бегању Тројан је оглувео на месту где је сад село Глушци; отпали су му табани у селу Табановићу; ослепио је у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па се примакне калуђеру и куцне га штапом говорећи: „Све цекини и талијери.” Али на мјесто аспри растопи му се штап у руци, а калуђер прекрсти оне бројанице пак му их натаче на главу и рече: „Да васкрсне Бог!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу. Само су јој оне исте очи остале, сада радосне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
бити стављена у котрљање и која, што год се више њоме бавимо, све брже копни у нашим рукама и напослетку се сасвим растопи“. „И ја сам имао таква искуства, но претежно са грудама које се истопише у мојим рукама“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан алемов... ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када Сунце растопи ону груду снега, распе је и испари, она је свршила своју историју груде, али њени делићи постојаће и даље, јер ништа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
горуће гвожђе тури ковач у воду, те и студена вода од њега букти и кључа, тако и море онда од многога града ускипи, те растопи на галија зифт — смолу, пак све потонуше на дно, што тек три за приповест осташе галије да однесу глас што се је стало
највиша мисао за ћивот светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се по земљи, да га људи не разјагме и разнели би га икако...