Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
пред очима које стријељају, које камен могу растопити, а камоли слабога човјека, рођенога да се од њих топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Очи, на ме не мигајте, Остро нит’ ме погледајте: Буд гледање љупко тако Хоће мене сасма лако Растопити. Силне искре просипате, Власт од мене узимате; Растопим се ја при концу К’о што снег и лед на
За умилити и растопити срца наша, измислио је проповједник наш једно за свачије око врло пријатно представленије, које је у највећој тајности