Употреба речи растопљено у књижевним делима


Африка

Цео дан хоризонт је покривен тешком млечном запаром кроз коју се сунце слива као растопљено олово. Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³⁴ У истом крају трудница себи гата тако што растопљено олово излије на плочу, па ако се оно разлије „на дуље“ (у виду змије) — биће мушко, а ако на широко — родиће женско

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату. У затишјима је, узалуд, ослушкивао небеса: мукли се бездан није отварао, све даљи, Бог се повлачио.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда се у блеску што је у дугим широким млазевима радосно бризнуо заљуљало цело огромно море магле. Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо,

Прободене и растопљене оним младим зрацима прозирале су се, растезале, слабиле и малаксавале, ишчезавајући у висинама. Растопљено злато просипало се победоносно далеко већ у бездану, а по стенама бежале су вијући се гоњене и плашљиве сенке

Петровић, Растко - АФРИКА

Цео дан хоризонт је покривен тешком млечном запаром кроз коју се сунце слива као растопљено олово. Море, које је иначе толико прецизно по својим ивицама, меко је и густо као крем.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пажљивије посматрање учи нас да се растопљено камење Земљине површине почело да скрућава у камене санте, но ове се уз страшни прасак разламају и понова растапају.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

о моја студена окна Гавран је ломио крила... И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности