Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона. А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
смо после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о. Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја!