Ћипико, Иво - Пауци
Када се је пробудио, бијаше објутрило. Тек што је отворио очи, свега се сјети. Оћути силну бол у глави; размази се. Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете. Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.