Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја јој кажем, она се растужи и невесело махне главом, па ме остави... Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја
Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи... А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео изговорити, до само: — Ох, знао сам ја!... Он није крив!.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! — А народ? — Море, растужи се!... Беше им жао једног од првих људи. Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.
Теодосије - ЖИТИЈА
Испричаше све што се догодило с њима. А овај богољубац, не могући слушати што се догодило с њима, многим сузама растужи се, јер тако беше од блага и безлобива срца свагда обузет и обливен сузама. Одмах, радосне душе, испуни њихове молбе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Био је то некад и мој дјетињски вољени свијет и зато сјећање на тога незнаног јунака из мог села увијек ме поново растужи, па се и нехотице припитам: - Шта ли сад ради мој Малиган?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак. — Ђеде, јесам ли? — Хм, види га.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Опет бих то желео. Човек који је говорио у почетку весело, растужи се очито. Његов глас постаде врео и несносан као код алкохоличара. — Мислим да је сад већ готово.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала. Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече!
А ако читалац мисли да сам трчао према непријатељу као неки Шаплин, коме спадају чакшире, то нимало неће да ме растужи. Оно што је мени помогло да, душевно, поднесем све те гадости, била је природа терена на ком смо гинули.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим се загледа у њега: подсмева ли Му се или искрено говори? Не подсмева се. Аћим хтеде нечим да му узврати, растужи се и над слугом, а овај му приђе, ухвати кобилу за оглав и заустави је: — Чича-Аћиме, дошао је дан да се и ја
учествовао у припремању завере против династије Обреновића, он је напустио Карловце и Невенку, најлепшу жену у Срему, растужи се, да у ослобођеном народу знање и науку сеје. Ако је требало и храброст да покаже, показао је.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У боловима, јаду и невољи“. Она обриса сузе, а њен брат се растужи. „Да“, настави она, „неколико месеци пре његовог рођења пресели се у вечност мој драги супруг Исак, не навршивши ни
Обе девојчице искривише уста, а малишан тек што не бризну у плач. Стара мајка се збуни и растужи, но ја јој дођох у помоћ. „Знате шта, дечице; показаћу вам како се можете играти, иако вас је мало“.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Најобичније свакодневне појаве су за њих мистериозне и необјашњиве. Човек може да се изненада растужи и да с муком тражи објашњење, а могао је да схвати да је до тога дошло просто зато што је један облак заклонио Сунце.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући? Растужи се и, онако невесела, рече сину да ће се још данас вратити кући. Спремише се брзо и изиђу.
Ћипико, Иво - Пауци
Мишљаху да неће жив осванути. Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи. За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тишина. Шапуће само устреперен лист и негдје шушка сакривен кос. Мачак се растужи. — Јадни мој Стриц, ноћас га је заиста онај вук појео. Добро сам га чуо како завија.
— Сакриваћу се сваки дан у шуми, док ме вук не поједе — тужно прогунђа дјечарац. Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их!
— озбиљно додаде Ник. Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи. Његово, у основи добро срце, жалило је искрено за својом добром другарицом из тешких дана одметништва.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то. А Зона се растужи обично тада и говори о смрти. — Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...