Црњански, Милош - Сеобе 1
је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери.
У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Зима је године 1744. била дуга и јака. Славонско‑подунавски полк, растурен по варошицама и бедним селима Оберпфалца, много је патио, од мећава и циче зиме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
По педагошким и богословским листовима растурен је известан број његових чланака, махом превода са руског. Он је волео Шумадију у којој је детињство провео, осећао
1896, у Београду, штампао је нову збирку песама Из брачнога живота. Поред тога, по часописима и листовима остао је растурен знатан број његових радова: циклуси песама: Из удовског живота (1890), Из престоничког живота (1890), Амазонке (1890),
Сем тога знатан број његових приповедака растурен је по листовима и часописима. Перовић, приказујући живот херцеговачких и црногорских брђана, показује добро познавање
Но поред тога, он се, нарочито у ранијем времену, радо и доста бавио књижевном критиком. По листовима и часописима растурен је приличан број његових оштроумних књижевних оцена, међу осталим и неколико књижевних студија.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се. По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. Свећа на среди стола осветљавала их је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Моје размишљање прекидоше пуцњи топова, те принесох дурбин да осматрам. Плотун је био растурен, и неки се шрапнели изгубише у шуми.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О Роде! Ти си мален, и све је у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало Што су међ' вама стазе све блеђе и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пропасти воде И себи и њему вечити дићи спомен: Време је потрло све, и дело и мајстора самог; За величином својом растурен тужи камен. Гле Северина град, у развали лежи сахрањен! Гди су биле куће, гњизде се гуштери сад.