Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А да како ћемо их познати? Имајмо само јестествени здрави разум, пак ћемо их ласно сазнати. Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да
Чесни и разумни муж уме нужду од нужде отличавати, нити сваку бездјелицу за нужду прима. А расудимо само: ако дозволимо да се за нужду може лагати, мораћемо допустити да се и свако зло за нужду може учинити, пак онда |
После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање. Само дај да расудимо ово, пак ће нам ова вешт јасна бити.
да је човек управ добар а да није у исто време и учтив; њему је природна и својствена учтивост како год телу сен. Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо.
Да добро расудимо, тога покора и сијасета они исти који су Христа распели нити су чинили нити су за то знали! Поштен а к тому учен човек
да је измишљена, и при првом погледу већма се за шалу и смеј састављена чини; али кад здраво њејзино значење и морал расудимо, ништа не може истинитије бити. Зашто, шта је наш живот и наших сто година кад прођу? Ништа!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Какав је то галиматијас (замршено говорење)? — рећи ће ми који усекнута носа оштроумац. Расудимо само, пак ћемо видити да није галиматијас, него су чисте и поњатне речи.