Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто? Само зато што сами нису кадри били расудити, а паметније од себе нит су хотели питати ни слушати.
Исти зависници сами би се ужаснули кад би добро расудити могли: какова њиховој жељи и намјеренију противна дјејствија и сљедствија из њихове худе зависти рађају се и происходе.
” Кад би чловек пристојно хотео и могао расудити да све његово наравно благополучије из чистога и правога поњатија, мишљења и суђења происходи, нити би у испитивању
Зато ваља здраво расудити: је ли то паметно и полезно? И како се позна да није ни једно ни друго, онда се тај час види шта је и како је.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Предамо те пунктове Читаку и два пандура да иду у Кличевац да начине колебе и тамо да седе и суде; што не могу расудити да нама на Врачар у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке цркве, јербо тамо и̓ је доста било, да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје народне, а није знао расудити, да су они у том сви лудовали.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље? А шта је друго боље, него оно што је полезније?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Пс. 7, 9) А ово од вас суд испитивања да буде. Ако ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души.
ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души.
(Пс. 132, 1) А треба и ово расудити: да се повинује новопридошлица раније дошавшем, неписмен писменом, неук образованом и млађи старијем.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ми би[смо] се ужаснули кад би[смо] добро могли и хотели расудити колико су хиљада година неке велике лаже за истину и лукава лицемерја и преласне прит|ворности за праву светињу држате
Ово све безлобна и слаба младост није кадра расудити, и није јој за зло примити; потребује руковођења и настављенија; ако ли тога нема, остаје у тами и у превари.
Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
Како ћемо и[х], дакле, искушавати? Ево како. Ваља одбацити сваки детињски страх и по правому и здравому разуму расудити - оно што се учи, је ли могуће? Ако није могуће, није од бога; бог је праведан, никад не заповеда оно што се не може.
чујем имена науке и философије, нити знам црне ли су или беле; али толико памети и расужденија дао ми је бог да могу расудити да те ствари морају бити врло потребне, полезне, велике и славне, кад цари и краљи без њи[х] не могу бити.
Ако ми ко за ману припише што ортографију нисам пазио, нека изволи расудити да ми досад на нашем дијалекту с нашим словами граматике нисмо имали.