Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Срећан је човек такова сложенија који се ласно не расрди, и који може у време срдитости расуждавати. Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу.
Има многоразличних бездјелица написаних и наштампаних, које боље је не читати, или ко их чита, дужан је здраво расуждавати, и добро од неваљала распознавати, прво благоразумно примати, у срце и у памет слагати и сокровиштествовати, а фторо
замршивати ни потамњавати; а што се год чисто не разуме, за то се не ваља инатити ни мрзити, но без пристрастија о том расуждавати. А ово свак разуме: да је онај најпаметнији који је најбољи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
речи против којих ће се доцније одсудно борити (као: госпожа, примјечаније, чувствителан, сердце, сербски, нижајши, расуждавати, просвјешченије, вкус, чрез, битије, и тако даље). Чак и у приватним писмима из 1814.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Њихово младо срце к чловеко|љубију и к добрим наравом мало-помало да окрећу; њи[х]ов ум и разум, како почну мислити и расуждавати, да просвештавају, од сујеверија и којекакви [х] луди [х] плашења чувајући и[х].
Ко се задовољава само као овца ићи за другим овцама, правда да њему није потреба ни мислити ни расуждавати. Укорењеније стари[х] обичаја подобно је корењу велики[х] дрва; за колико година су се углубљавала далеко у земљу,
напунивши моју главу детињску с казанијами и с пролози, а не будући нимало кадар сврх чеса либо како ваља мислити ни расуждавати, нау|мио сам био савршено да се посветим.
На исти начин, о чем год мислимо расуждавати, не ваља се нимало страшити, него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити с богоданим разумом изблизу и са
Мени би се у то време смртни грех видио сврх чеса либо најмање и расуждавати, ја некамоли сумњати. Био сам као најпростији и најревнивији Турчин, који, све што год пишу и кажу дервиши, верује; и
а с друге стране, била су ми штетна као свима онима који најмањега разуменија логике не имајући, како би кадри били расуждавати оно што читају, напуне главу свакојаких поњатија, мненија и противречија, пак ходе пуни ветра, чинећи им се бог зна
А не умејући судити и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем
Што ја могу мислити од јед|ног човека који ми вели: теби није допуштено ни мислити ни расуждавати, или: ако се кад усудиш што мислити, да не дрзнеш што другојаче помислити него како су они и они мислили?
Учени људи ваља да на простом језику пишу и тако мало-помало обикнуће се сав народ мислити и расуждавати сврх сваке ствари. А друго, сву ону децу која мисле да свештеници буду — на науку, на науку!
и поштена срца људи, церковни и мирски, почеће се разбуђивати и сверх ових вешти с већим проницатељством разговарати и расуждавати; а ово је почетак к исправљенију, и то што се засад жели. „Пак шта ће из тога следовати?” — рећи ће ко.