Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Обе су ужасне!... У првој влада рат, у другој глад; у првој гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране
Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!... Рат... Француска... Нећете ми веровати, а хоће људи републику... — утоме ме погледа мало оштрије...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нит им ко кесом звецка из рова, нит их ко војним судом плаши: без плате, претње и благослова, у рат, са војском, иду ваши!
Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег. ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА И рат, и смрт, све ћу заборавити! Али никад нећу заборавити дан кад су дошли ослободиоци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Мој отац и мати имали су јошт више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је изгорела, кад су нам уз Карађорђев рат куће погореле, само још три сестре памтим: Станију, која је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за Јованом
слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске, но Турци не поплаше се, него кад виде да ће рат почети зађу по селима и покупе све оружје од Срба и однесу у Ваљево.
” (Но Турци пређе тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и
око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат ништа не знаду него мисле да је Коча заратио.
предводио је Радич Петровић који је после с Немцима на Французе као капетан војевао и немешаг добио, а уз Карађорђев рат то све оставио и нама у помоћ дошао.
Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?” — Краљ: „Бог с тобом, краљице, нисам ја краљ веће његов посланик; истина, да сам на краљев облик налик,
под Михаљевићем из све Србије било осамнаест хиљада момака, који су се сви егзерцирали и против Турака уза сав немачки рат на Турке војевали. Само шабачка нахија није фрајкора давала.
и да је везир Милошу говорио и заклињао га тајно, да му буде веран, и да га не изда, јербо имамо — казивао је — рат с Московима и проче.
марта дођу и писма из Земуна. Однесем увече, представим да су Турци веће почели бојати се и Немца, и говорити: „Имамо рат с Московом, а ево и Немац на нас хоће војну”. Представим да су Ломе војводе 21.
Имамо рат с Московима”, и проч. Но да Милош иште последње решеније од нас, црно или бело, и да је Молер одговорио, да ћемо скоро
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ће они и добити сви пристојно издржавање из државне касе кад се сврши рат. Немајте ви бриге! — То, то, мој господине!
А поврх свега стајаше десператна неизвесност; јер откако је пошао у рат, само је два писма од жене добио. У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло
То бјеше пошљедња његова ријеч! Прошло је од то доба досад шест година. Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући. При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Неописана мржња међ њима двема; једна Френегонда, друга Брунхилда. Никад се не састају, а ужасан рат међу собом воде И све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте Ћирковића. Дан св. Николе, први зимњи светац.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
како је свако надање и заваравање бесмислено, јер тај кобни ултиматум друго ништа и не може значити у овај мах него рат.
— Е па готово је! — Фініта Иа цомедіа! — Дакле мобилизација, рат! — Нек је са срећом! Али како у том моменту наиђоше однекуд она тешка гвоздена кола за поливање, вучена огромним
И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата.
Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он никада свршити неће. И све оно време између прошле демобилизације и нове
да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са оне висине идеалног и мирисног неба, понова баца у крв, у ране,
Xпистић за дуго после вечере како ће бити одликован орденом са мачевима и како је са свим друго овај данашњи европски рат, а друго онај о коме понекад воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели
Никад из куће не би изашао нити у избору књига уме да се нађе. И сва је срећа што је био распуст и рат те се није морало ићи у село, иначе се онај живот не би могао ни сносити.
Још као вереница увидела је да се разилазе и хтела да раскрсти, па тако. Онда је настао рат, одвојили се. И на оној даљини и због оне опасности, а навикла већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она
— Црне јој науке, упада огреѕѕе и нагиње се да боље чује. — ... Па овај рат, јурњава једна, да Бог сачува. Није овај свет овакав био: и ја сам била девојка.
увлаче по нашим варошима и у наше односе после рата, он одлучно не прима Он је човек старога кова Њега је, на против, рат поправио учинио бољим, чистијим и њој оданијим, па је он то с правом очекивао и код ње.
Ето, је ли тај дед мој отац? Гледам ја њега сад, као да стоји ту предамном, смешка се и прича. како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.
Гледам ја њега сад, као да стоји ту предамном, смешка се и прича. како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.
Африка
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке,
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне
Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима. И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља
Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу.
То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа.
Напротив, ово смањивање хране, које подсећа на рат, уноси само извесно пустоловно расположење међ путнике. Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што ћиш да једиш, што да пијш? Што си стекла? Кад је било рат, кад је било кугу, да мори мало толики људи? Море, пропадниш, море, пропадниш, кукавицо!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Има апшит из аустријске војске у џепу. Безмерна је патња коју су он и његов национ претрпели, откад се рат свршио. – Отпуштени су, без икакве кривице, па желе да оду. Сва та јадиковка, међутим, ништа му није помогла.
Павле се онда продера и рече: Онда, кад су њих сирмијске хусаре из коњице у пехоту преместили. Кад је рат прошао! Неће они у пехоту! Волков је био застао, а сад се насмеја: Ето, каже, то је хтео да чује.
Није она више дете, да то не зна. Ником Божич не прашта! Божич не заборавља! Али није рат између ње и Божича. Њен отац је добар и она га савија, као клупче, око малог прста.
хришћанска војска, која је национу слала прокламације, толеранције, привилегије, кондолеанције, која их је звала у рат против Неверника, у име Христа, није била боља.
до Београда и надали се повратку, па су је омрзли тек кад су увидели да их лажу, а да то хришћанство и тај бечки рат значе само једну велику превару.
Оренги, господин Оренги, у Хофдепутацији, свршио би то, милостиво. Не ваља бити удовац – што се не ожени у Бечу? Рат са Прајском отпочеће, ускоро, понова.
Била су то безбрижна времена. Рат је био прошао, кроз попаљена села, и прешао Саву, да опустоши Сервију, али је Срем, у то доба, био у дубоком миру.
Да се појаве именом својим и сабљом својом, у росијској армији, кад росијске армије у рат крену. Желе да живот заврше, а не желе да га понова отпочињу. То својој деци и свом национу остављају.
Непослушни су. Туку се у рату добро; али чим рат прође, стварају у војсци забуну. Ето, Исакович ће чути, у Кијеву – тек што су се населили, почели су да се свађају.
Уз лелек и смех, уз плач и кукњаву, и смејурију. Водили су их официри, као пре, у рат, а брТјала их је, и јављала, у Кијев, росијска мисија, у Токају.
Тихи рат, међутим, водио се и међу њиховим женама. Испитивале су, која је официрска жена добра мајка, а која није, која се показ
Он је био депутат при изборима митрополита. Ишао је у рат на Францеза и Прајса. За себе ће навести, колико је заробио непријатељских официра. Не намерава да мољака.
Теодосије - ЖИТИЈА
хвалећи се Угрин, посла своје великаше благо частивоме Стефану краљу, одбацујући мир и љубав, а објављујући мржњу И рат.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако је Србија давала доказа о својој животној снази; она је показала да може издржати економски рат који јој је Аустро-Угарска објавила.
Чим је плануо Светски рат, јужнословенска омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било могућно да помогне Србију у њеној
Готово стални устанци динарских сељака у турско доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815), нарочито су били олакшани организацијом у задруге.
Жене се понашају као људи. За народну ствар сви подносе највеће жртве. Балкански ратови и Велики рат само су један од многобројних — ипак најстрашнијих — доказа о дубини и племенитости овог националног осећања.
Настаје рат од 1877. год. и победоносна Русија Санстефанским миром уговори стварање једне државе у чији би састав ушла данашња
Године 1848. су они објавили рат револуционарном угарском министарству. Хрвати под баном Јелачићем а Срби под патријархом Рајачићем удружили су се тада
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим. Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није
Била је то крвава и света ствар, тај рат. Ја, наравно, не могу да знам, нити то могу да знају такви као ја: ми смо рођени после рата и нисмо крвавили гаће за
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир. На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује. Реши се за Млетке.
— (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине маријаш, марјаш (мађ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних војника за полазак у рат на Француску, она није престајала лелекати.
све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат. Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао.
Затим, под непрекидним ударањем добошара, започе тише, разапињање шатора. Већина беше млада, први пут одабрана за рат, али је било међу њима и оних што су, последњих година, ратовали на све стране.
које је, путем, учинио потполковник Арсеније Вуич, и о нередима које починише приморски граничари, које је повео у рат Иван Хорват. Комесар био му је, уосталом, за време целе вечере досадан.
Слали су га, баш пред позив на рат, у Беч, на царски двор, са неким калуђерима, и какву ужасну збрку и нискост не затече и тамо!
упута за одашиљање војске, који му је, сав излепљен великим, црвеним печатима, био послао инспектор војске одређен за рат, ђенерал коњице граф Сербелони, а на којем беше, да се подсети, исписао прву реченицу свога говора, коју је, уосталом,
још вернији херој, са „његовог војног подручја“ у рат, на Рајну. Не споменувши ништа о производству за потполковника, он је, од синоћ, понављао све исте речи о Царици, о
Тек када Вук Исакович мораде поћи и по четврти пут у рат, пристао је да му дође и да се са њим опрости. Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да
Тамо га је барон Енгелсхофен једног дана нашао, пољубио, ослободио, тако да ће ускоро да се врати и неће ни ићи у рат. Како ће са њим вратити се и она седморица што су отишли из Земуна.
Па да је рат у Немачкој већ увелико започео и да њен муж са војском и није у Печују, већ се јавио брату, прошле недеље, из неке
Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди. Из рата се био вратио угојен и ћудљив.
Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
угрозе моћне стихијске појаве којима не може успешно владати на основу искуства, а то су кобне појаве као нпр. рат, болест, поплава или љубав, он посеже за магијским поступцима и бираним говорним формулама (басмама) како би ток
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим. Видео сам их у филму »Рат и мир« (америчка верзија); без везе, одмах сам знао да га не воли, да је са њим само онако.
исту телевизију: били су њена раса, имали презимена слична Нинином, говорили су истим језиком и био је мир, а не рат, када се с оваквим дивљаштвом унапред рачуна, а опет се налазила усред пакла, који чак нико неће ни приметити, јер је
Матавуљ, Симо - УСКОК
а о њима никаква гласа, кад, њекако о Усјековању, стиже царски руски гласник и донесе заповијест да се одмах настави рат с Французима!
— На Бадњи дан чусмо да је Турска објавила рат Русији и да се Французи и Турци у дубровачком братиме. А на Корчули још разабрасмо да је Наполеон побио Прусе.
— Шта је свршено? — А оно што су одлучили сви главари, у име свијех племена, рецимо, мир или рат, или умир између брастава, као што ће сад бити о новој години! — И шта још? Какву још власт има гувернадур?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани
Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а рат између редуше и миша завршава се трагично по миша.
Имагинација објављује рат неслободи. Ново усмерење одразило се и на форми стиха. Кида се са монотонијом, са милозвучношћу и умивеношћу фразе,
Али, и петлићки рат против друштвених окова, и Кочин сан о путовању морима и океанима, видови су игре са стварношћу, против стварности.
Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа. Изједали смо се и клали као бијесни пси.
растојање; свака се његова сањарија завршава буђењем, повратком на земљу (Цар Јован, Мама, Да ли ми верујете, Венчање, Рат). За њ дечји живот није привлачан и узбудљив због тзв.
Људи који раде и твојим радом управљају, људи који су рат рату објавили, а од имена свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ КРИТИЧАРИ 385 ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРЕДГОВОР У септембру 1912, пред рат, изишло је из штампе школско издање Историје нове српске књижевности.
године »свети рат« против Турака. Бојеви су били у јужној Угарској, Славонији, Србији, Далмацији и Старој Србији, знатним делом на
То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790. Русије и Аустрије (орлова) противу Турске (змаја).
И од првога дана свога доласка на престо он улази у рат са католичком црквом, који се неће прекидати до његове преране смрти, 1790.
пре што је Јосиф ИИ војевао против Турске у савезу са православном Русијом, којој се код Срба безгранично веровало. Рат који су 1788.
објавили Јосиф ИИ и Катарина ИИ »да освете човечанство против варвара«, Србима је изгледао као крсташки рат за ослобођење старе домовине.
вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и правопис, прва свеска Гласника Друштва србске словесности и омладински алманах Славянка.
»Са штулом, писао је он доцније, не могох више мислити ни на коње ни на рат, морадох се навикавати, како могах, на сједење код куће.
противнике, да нађе неки компромис између оба гледишта, али Караџић није хтео ни да чује за попуштање и мир и продужио рат са »надрикњигама и благородним простацима«.
Односи су постали затегнути, и рат је отпочео 1837. Хаџић је те године издао у Новом Саду књигу Ситнице Єзыкословне, где је осуђивао брз, несмишљен рад
Кримски рат је опевао у своје доба популарном спеву Московија (1863). Он је у том послу био врло плодан, али и једнолико развучен.
Велики родољуб, уверен да су ратови око 1875—1878. били »Српски рат«, крсташки и ослободилачки рат српскога народа, он је и људе и догађаје тога времена сликао у песничком заносу,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ајме мени, ко је сад ово? — трже се нека од жена, испрепадана свакаквим у бога људима, које је минули рат још увијек избацивао, као замуљене наплавке, на обале и најзабаченијих друмова.
мученика, кога му је сама судбина послала да се преко њега колико-толико искупи и одужи за све муке и невоље које је рат сручио на овај кукавни свијет.
Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? — И ти и ја, мој синко. Рат је срамота и греота за сваког живог божјег створа. Изједали смо се и клали као бијесни пси.
Кад мину и други свјетски рат и Мулић некако изнесе читаву главу, он се одједном нађе у некаквом туђем и непознатом свијету.
Зар онда не покупише сав бакар за топове? — подсјећа га сељак. — Ех, и то ми је био неки рат, без авијације, без тенка — манише га Циго као да куди ону робу пред собом.
Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима. Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама тарапана и клепет.
јуне, право правцато јуне ...А, док се само заврши овај рат, ти ћеш мени, брајкане мој, у школу. Нема ни женидбе ни других беспослица.
За једним столом расправљало се о цијени оваца, жита, а за другим о моторима, бензину и временским приликама. Ни сам рат није донио неких нарочитих промјена у свакодневни живот крчме.
Командир им је добродушни дугајлија Пантелија Хинић. Он лично зауставља путнике и прегледа легитимације. Тек је рат завршен и по горовитој околини још лутају мале групице и појединци из разбијених четничких банди.
Што да сметам људима кад ме већ у књигама нема. МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и дима, а онда по читавом свијету паде гар и тишина невеселе пустиње.
Тако ти је са сваким мушким послом — карте, пијанчење, рат, политика! — кад се најзад истријезне, и чуде се и стиде. Ипак, ипак ...
Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије. Каже, поручник је. И већа су се чуда данас показала, па нек буде и то — Спасоје поручник.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно
КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима. Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу.
КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима. Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу.
— уплаше се да би овај рат могао испасти по њих кељаво, с тога се почну договарати како би било најбоље, и шта да чине па да се извуку читавијех
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Дакле, слушај план операције. СОФИЈА: Богами, ја нити разумем ваше команде, нити ћу с њиме рат водити. Ако се лепим не одобровољи, трпићу, да што знам, кад ми је тако бог дао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а Немци изгубили рат, па опет живе боље!
се најозбилније припремао да изађе на демонстрације због окупације Пољске, Једва смо га смиривали говорећи да је тај рат одавно завршен, и да нема никакве опасности за сироту Пољску, на шта је он одговарао да је јутрос читао у „Политици“ о
број афектација, наиме, одговара да би понео са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео
Стално нешто као трчимо, пуцамо и прескачемо... Максималан провод! Кад би само избио неки рат, макар ратић, па да постанем нешто генерал — натерао бих оног мог пуковника код куће да трчи на осми спрат без лифта и
„Зар с вама да добијем рат?“ — казао је. — „Пазите само како изгледате!“ Страшан фазон, а? Тако се и ми свучемо, то јест само делимично, на шта
-— јада се госн Суле. Мућка, Анчи, мућка, па то ти је! Подмећу ногу на сваком кораку: удесили да се рат заврши на брзака, а кад се само сетим како се књавало у заробљеништву!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у
Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак.
Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе. Вујо, весели брат.
Тешке мисли њега море, људи воде преговоре, брату пружа руку брат, у музеј се спрема рат. На планети, на Урану, видех јасно ко по дану једну дружбу одабрану како сложно куће граде од блокова чоколаде.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Али има народа који би желели да уживају у миру своју културу и других, који немају културе, и који воле рат да би се забављали рушећи.
Ниједан народ као целина не воли да то своје благостање ризикује, јер је рат увек ризик, а да и не говорим да ниједан народ не воли да шаље своје синове у смрт. — Откуда онда ратови?
— Откуда онда ратови? — То баш и кажем: рат не долази зато што га један народ воли а други не, што је један у праву а други не, или што је један некултуран а
Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана.
Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана.
— Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан. Сви смо у организацији и не бојимо се никога. — А против кога ћете у рат?
— Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан. Сви смо у организацији и не бојимо се никога. — А против кога ћете у рат? — Против Белмонтехе.
— То ће бити неки грдан рат? — Страшан. Сви смо у организацији и не бојимо се никога. — А против кога ћете у рат? — Против Белмонтехе. — Само против Белмонтехе? — О, то су наши крвни непријатељи. — Али и они су у организацији!
Славни јунаци, ти из Белмонтехе! — Кад им будемо објавили рат, ми ћемо написати једно писмо Генералисиму где ћемо му објаснити какви су солдати у Белмонтеси, а он ће бити задовољан
— Али је читаво језеро између вас. Биће вам врло тешко водити тај рат. — Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало Острво.
— Ја налазим да је рат страховита ствар. Он је уништио целу генерацију пре нас, у целом свету. — Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до
Он је уништио целу генерацију пре нас, у целом свету. — Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот. — Шта бисте тад чинили? — Не знам. Овако је мој живот завршен.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да ће да смркне последње вече пре суда мрклини се расцепио ум и наиђоше пошасти као да се над Србијом до сада рат није збио распукла се бурад око Фрушке горе и у Жупи и на смедеревском гробљу алкохолни вал пређе преко Саве и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
НЕПРИЈАТЕЉА 52 ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ 59 ПРЕКО САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР 77 ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА 84 РАТ ЈЕ БУКТАО 90 ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ 95 НА КАРТЕЧ!
није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници. Али моја мајка као да то није ни слушала.
Она је сва била обузета једном мишљу: — Ето, родиш га, чуваш га, да га напослетку пратиш у рат... Мој се отац наљути: — Ви сте жене злослутнице. Шта плачеш?... Нисмо ја и ти сами.
Отац се насмеја слушајући њено наивно причање, па ће рећи: — За њих је рат занимљив са декоративне стране. Него, остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај.
Строга вика на војника! — чули су се гласови. — А што си ти запео првога дана, кад ти је близу? — Знаш како је... рат је, можда ми команда крене, па не волим да имам посла са ратни параграфи — објашњавао је неко поред мене.
Сељаци застадоше неодлучно. — Одбиј! — наређује војник. — Што, бре, одбиј, не идемо на свадбу, већ у рат. — Тако је наређено... Тамо идите, па чекајте. Неке вагоне дотераше пред станицу.
А наредник, наслоњен на сабљу, продужио је: — Сазнали сте да нам је Аустрија без повода објавила рат. Наше куће, наше породице и све оне тековине које су знојем нашим и наших предака изграђене, хоће непријатељ да уништи.
— Како си смео и могао? — Ех... Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!... Ја заговарам руковаоца, а мојим земљацима мигнем оком. Они већ знају... Стари су то војници.
А сунце припекло, па јара трепери два метра од земље... Заузети послом, људи нису ни имали времена да мисле на рат.
Поноћ је била прошла... Војници су се збили у мале групице и причали. Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара.
Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина! — поче Танасије да разлаже, али га прекиде оштра
А ни сам народ их није осуђивао. Рат је... жељни су војници много којечега, и сељаци су без роптања гледали за њима. „Кад се вратим, платићу ти... чекај ме!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад! Ни по цену живота!
ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа!
Стварност није позориште, нису облаци! ЈЕЛИСАВЕТА: За њега би и овај рат постојао само ако би се догађао на позорници! ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе!
Дивна вода, дивне стене за сунчање, све јој је дивно! Камилицу види, а рат око себе не види! СИМКА: Ти глумци су увек живели мимо света! ГИНА: Не стиди се ни да се голити!
Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви... облачите разне костиме, шминкате се, глумите, играте... ВАСИЛИЈЕ: А ви сматрате да је то неумесно?
И ставите у косу белу раду! СИМКА: Зашто? ЈЕЛИСАВЕТА: Зато што сте у жалости, зато што је рат, зато што хапсе, зато што убијају, зато што пале! Ставите бели шешир, обуците беле рукавице, раширите бели сунцобран!
ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе рат кува завој и репу, а мир рупу у глави плаћа рупом у џепу! ФИЛИП: Иза ове завесе Рим претвара се у Алпе, Алпи у
Цео Сорочински сајам се може представљати на једној бачви! СОФИЈА: И цео Стогодишњи рат се може одиграти на једном једином сандуку! Знам те приче!
ВАСИЛИЈЕ: Пакујемо се, па мало да предахнемо. СИМКА: Лепа ноћ, мирна. Као да није рат... Знате ли куд ћете сутра? ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо. Али мислим да би било боље да отпутујемо вечерас!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај. ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај!
И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших? И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока?
Њен је рефрен гласио: „Еј, Ратко, Ратко! .... те братко!“ Аустрија је, међутим, припремала ултиматум Србији и рат, тајно, као што се злочин припрема. Кад је огласила мобилизацију, изненада, настала је у целој Европи паника.
Да није дошло до мог, оперетског, хапшења, свакако бих био рат провео као на маневрима, и, био бих заробљен од Руса, при предаји града.
Аустрија је спремала, против Србије, једну казнену експедицију, а рат се био, неочекивано, претворио у светску конфлаграцију. Са својих прозора, у болници, видео сам Учку.
Навешћу за то само два разлога. Један је стидљивост, коју сви они имају, који су видели ту крваву слику (рат није роман, него филм), кад треба о томе да причају.
У Галицији сам видео рат. У Бечу: како се једно царство и једна престоница распадају. Беч је, већ у јесен 1915, био једна огромна јавна кућа.
Кад сам ја протестовао да нисам католик, него православан, она ми је рекла да је сад рат, да је Бог један, и да би моје одбијање могло да се тумачи као демонстрација у цркви.
Слушао сам о вешалима. Аустрија је водила рат према нашем народу, као према зверовима, или стеницама. Није могла очекивати пардона.
Ја нисам више сув као курјак, као у Сегедину, нити ме рат више занима, као у Галицији. Вратио сам се из Сан Вита, уморан. Рат траје исувише дуго.
Вратио сам се из Сан Вита, уморан. Рат траје исувише дуго. Прекодан ходам, путем крај мора, који добро знам, у Ику и Ловран, а увече скупљам своје песме у
Оне ми се онда захваљују, већ у колима, и нуде да свратим мало. Рат је тих дана, на Балкану, постао крвави еп, док се у Бечу претварао у фарсу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу! — беше њен одговор. — Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам ти ни Едуарда ни Филипа, а о њиховим ратовима немам ни појма, одговори он. — Стогодишњи рат. Како да не знаш! — Аха, јес' богме. Ту су Енглези употребили барут. Али ти даље ништа не знам.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Одоше обојица — Цига и Радојица — Загрљени ко да су Сликани на прогласу На којем пише: „Доле рат!” И још: „Свак је сваком брат!
Овакав судар, данас, над нашим главама Личио би на рат између Буша и Хусеина Садама; Поређење се намеће, ја ту ништа не силим: Буш је хеликоптер, а Садам летећи ћилим.
Карађорђе је по Мишару гонио хордију, — и то колику! — Док је Бетовен, на миру, стварао Хероику. Рат и мир, живот и уметност, Запад и Исток: Јаз свуда једнако дубок и подједнако широк.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год побијемо, сву нас тројицу надбије, и што утече у ову јазбину оно
мудрсот;“ Инглези: „А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?“ „Док се договоримо“ реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Не устремите се стога у рат, по својој вољи радећи, него у заједничком мишљењу и умовању изаберите изабраног. Још док је игуман жив треба
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој? ЈАГОДА: А мама кувала на некој економији. Сврши се рат, и тамо доделе једног, из нове војске, заћоре се на први поглед! И тако мама остане пре венчања.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Болгари — Бугарин, Бугари бољар — властелин бољетица — болест бољше — више брамин — индијски свештеник бран — рат брег — обала будушти — будући, потоњи бужак — буџак, угао бутељка — боца в — у (најчешће у сложеницама) ва-у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимов син — Тошићев зет! Ђорђе, гаси свећу да се не гледамо више! Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику. А политика на трпезу и у постељу.
Аћимов син — Тошићев зет! Ђорђе, гаси свећу да се не гледамо више! Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику. А политика на трпезу и у постељу. Селачка патетика, деспотско самољубље, То је он.
кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па, уплашен, приђе Ђорђу: — Пролази војска, коњаници! Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију!
Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону. Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу. Иако је лампу угасила, назире се његова глава.
Већ на првом па се прекинула. А мораш да имаш чопор синова. Тројицу унапред одвоји за рат. Нама Српкињама пола порода одувек бојеви потроште и турски јатагани пожњу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— мали дошљаци јурили су за лептирима, али ови су им стално за педаљ измицали. Рат острвљана и дошљака око лептира трајао је цели дан.
— рекле су мајке, а дечаци су одахнули. Али, сутрадан, лептири су поново дошли и рат се наставио, и трајао три дана. Тек тада су се дечаци из града повукли.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су, праве море, повремено обузимале житеље Позоришне улице, као да су нешто избледела у деценији пред Први светски рат, толико драматичној да је осећање непосредне садашњости потискивало свако друкчије осећање времена.
Кад је после Балканских избио Први светски рат, Позоришном је улицом, према Душановој и Дунаву, пролазила српска војска, спремна за напад и за одбрану.
За њега, тада, смрт као да и није постојала: била је нешто што је, за тај час, одређено другима. Затим је рат, Кочина крајина, прошао а дошле су године када је ваљало радити земљу, рађати деду и чекати под небесима.
Чинило се да су погинули узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима примирје), за Србе
Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи.
Тако је трајало све док пред рат, Кочину крајину, то је већ готово крај XВИИИ века, надмоћ Пиринчане није постала сувише очигледна, јер је све друго
Истина, кад је рат прошао говорило се да Пиринчану треба поправити, али су за то били потребни силни новци а новаца није било.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
покој неба блаженога проврже се страшним позориштем: у њ се распре развише знамена, крикови га хоре хуленија, рат крвави у њ је узаврио; легионах стравична кретања, славом ратном опитијех љутом, колебљу га општим движенијем;
О сљепоћом опојена злобо, о зла жертво душе изгубљене, рат сте дигли на свемогућега! Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тек после дужег ћутања узвикну он: „Нов крсташки рат...“ „Се спрема“. „Праведни Боже!“, узвикну он радосно. „Нов поход хришћанских витезова на Исток“. „Сигурно.
“ Изненадих се његовом одушевљењу за слогу хришћана. Његове очи се засветлише, он виде витезове у спреми за рат и наслика га пред собом у живим бојама, говорећи гласно преда се: „Дон Рамиро доћи ће, сав задуван, мени.
И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају! Добар посао за нас трговце такав крсташки рат“. „Бољег није свет видео!“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима
„Па да их увежба за велику војну“, додаје Монж. „Колико ће трајати тај велики Ваш рат?“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас.
“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас. „Значи: тридесетгодишњи рат“, додаје она. „Тако нешто“.
Мени, који сам, ево, преживео већ два светска рата није се милило да, макар у мислима, преживим и тај светски рат. Жељан мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу које је следовало паду Наполеона, трајало трећину века, а било
„Како је то могућно?“ „Претпоставите да какав рат, револуција или стихија природе униште сва наша мерила дужине“. „Времена у којима живимо дозвољавају такву
Краља осудише на смрт, а главу му одрубише гиљотином. На то се побунише покрајине, а Европа објави рат Француској. Наступише црни дани 16 октобра 1793 погубљена је краљица, а пет дана доцније погинуше сви жирондисти под
Омилио му ратнички позив и живот. Чим је на европском континенту букнуо рат са Турцима појурио је онамо да се бори“. „Чудна комбинација: велики научник и ратоборан човек!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
труцкање, слушам како се прозори лако трескају и како лупају капље по крову вагона, што ме је подсећало на шатор и на рат, или на муке које су прошле. И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте.
Онај мали део што је постао бољи заморио се. Он је само неми сведок онога што данас раде они одморни које рат није нимало изменио или боље које је рат утолико изменио што им је сасвим искварио срца, А шта је са слободом?
Он је само неми сведок онога што данас раде они одморни које рат није нимало изменио или боље које је рат утолико изменио што им је сасвим искварио срца, А шта је са слободом?
Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали. Јављао ми је да су срећни, а пред први рат известио ме да су добили ћерку. После смо у рату, као резервни официри, бачени у две разне дивизије.
Јер слатка смрт и није ништа друго до песничка лаж или лаж са којом оперишу они чији је рачун рат. „Само да се ово сврши.
Затим да верујем, као он, да су савезнички политичари генијални. И кад Бонар Ло каже: „Ми морамо показати да овај рат није вођен узалуд, сасвим узалуд, што би стварно било кад се ми не бисмо осигурали да никад.
Зар је морало да дође до тога да се човечанство унесрећи па да се постигне, ужасно, само тај резултат: да рат није вођен сасвим узалуд!?“ Истина је, тако сам, углавном, рекао.
— Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах... Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не
А ту, баш уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу из свога краја, а овде до његовог кревета.
И кад помислим да припадају оним дегенерисаним ђаволима, ништа ме не би тако обрадовало као рат с Грцима. Хтео бих да им отмем све жене, да изумру, бедници ниједни.
Јер и жене су хтеле да буду храбре у овом страшном рату, а рат, у крајњем закључку, то је сеоба жена, то је размена жена. Ето вам, дакле: па цхерцхез ла фемме!
И још јуче, ето, осетио сам потајну неку жељу да се рат настави. Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сва та сировина — па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то долазило извана.
— Стерниг, јаwохл! — Иване, немој се правити смијешан! Чисто је дјетињаст начин којим харангираш на крсташки рат у одбрану тобоже увријеђеног шпајзецимера!... А није ни нарочито лојално!... — Ха-ха-ха! Лојално!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Инглези: — А ми ћемо море. Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви?
жље — у зао час закалати — поћи, одлучити се на путовање закољак — одломак од дрвета заметнути крајину — повести рат замкне — замакне заронити — (значи и) затрпати засобице — један до другога затомити — сакрити, угушити, уништити
се копања — дрвен суд корота — жалост кочобаша — сеоски главар кошиц — котарица крајина — област, земља; граница; рат крамар — сопственик товарних коња који превлачи трговачку робу красна — трнокоп, чакља крмарити — крманити,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у Бога, пушке и
Нека чудна радост и ново буђење! Као да су дани страшни, али прошли, Као да су слава, рат и мучно бдење Били сан велики, да су из сна дошли.
” КРВАВИ ДАНИ ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ Позваше нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.
Пошли сте у рат и здрави и смели, И оставили куће и гајеве: На путу своме победе сте срели И оживели прастаре змајеве.
Пошли сте у рат са ножем и пушком На нож и пушку два зликовца стара, И у два марша својом снагом мушком Народ сте спасли мрака и
Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних елемената у сукобу.
Мада нисам изгубио веру у његове могућности, моји су се погледи од тада променили. Рат се не може избећи, све док се не уклони узрок његовог поновног јављања а то је по последњим анализама огромно
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Некако у то време се био завршио грађански рат у Америци и кад год би Баба Батикин поменуо име Линколново, наметала се мисао да је он амерички Краљевић Марко.
независности” да иза ње није било поштених и паметних људи; а да није таквих као што су Линколн и Грант, грађански рат би се завршио као каква глупа кавга.
Тако је добијен овај рат. Пођите сада у Париз и посматрајте оно што се сад ради на мировној конференцији, као што сам чинио ја за ових
Хранили су гладне, босе и голе, обували и одевали. И чинили су то пре но што је Америка ступила у рат. Да ли је потребно да вам наглашавам: како је, она америчка мисија, 1915.
мога ”шегртовања” у Америци, па ћете схватити оно што ја називам америчким идеализмом, ако вам то није објаснио овај рат лепше и боље но што могу учинити све моје речи.
људи његовог поколења, које је, под вођством Линколновим, једним од највећих америчких идеалиста, повело грађански рат и сачувало америчку унију.
Али је било међу вама, у Европи, света који те беседе никад нису разумели. Светски рат вам је отворио душу да слушате сваку реч која вам у жудна срца улива нове наде.
Сигуран сам да и становници Панчева мисле исто. Али био је потребан један светски рат да се из њихових глава уклоне предрасуде да је ово земља ”америчког материјализма.
Америчко друштво за унапређење науке трудило се да нешто уради у том правцу, али је напредак био спор. Велики светски рат нас је нагнао да се озбиљније позабавимо овим питањем и тада се успело далеко више него што се очекивало.
Њена рана појава родила се из услова којеје проузроковао грађански рат. Претпостављам да је Џозеф Хенри сугерирао председнику Линколну, да би мобилизација научних снага на Северу могла
Априла 1916. године постало је јасно да ћемо бити увучени у светски рат због потапања брода ”Суссеx”. Овај подухват извеле су немачке подморнице.
да скрене пажњу истраживача на пољу науке и технике на тренутну важност војних и индустријских проблема везаних за рат и да помаже у тражењу решења за ове проблеме, тако што ће организовати специфична истраживања и, 6.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чамац се хитро надиже и нагло пада. Марко свом снагом весла и сретно заокрене за рат; доплови крају, искочи на земљу, и, средивши чамац, упути се путањицом прама девојци.
Антица, гоњена језивим страховањем и црном слутњом коју олуја повећава, иде напријед, но доспјевши на крајњи рат школа, нема куд даље, — устави се; вјетар је удара са свих страна и замеће се с лаганим јој одијелом; двоје дјеце
Па полагано приступа на рат што дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, о чије се зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар
” Па упита Арнаута да ли он има деце. —Имао сам...Али ко зна шта је од њих!... —затежући одговори заробљеник. —Рат, брате, рат нема душе! — рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба.
—Имао сам...Али ко зна шта је од њих!... —затежући одговори заробљеник. —Рат, брате, рат нема душе! — рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат.
И није памтио „рат у ком је учествовао”, „већ само падине брегова, обале река, багремове, променљивост небеса, пролетних, летњих и
године овако писала о ондашњим немирима у српској књижевности: „Рат је породио стотину ратова. Све се вредности још ратно цене.
му поглед понире као у неки сан (епифанију), он у исти мах има и изненадну „слутњу смрти”, коју „на својим одласцима у рат, до сада, никад, није осећао“.
С једне су стране Срби пребегли у Угарску и њихов најамнички пук, који у корист бечке царске круне иде у наследни рат против Француске.
395 Рат је тако у роману постао само позадина на којој у крупноме плану видимо истакнуте три људске судбине - Вукову пре свега,
Краков, Станислав - КРИЛА
— ... — По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало...
Петровић, Растко - АФРИКА
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке,
Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу. Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне
Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима. И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља
Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу.
То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа.
Напротив, ово смањивање хране, које подсећа на рат, уноси само извесно пустоловно расположење међ путнике. Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но да ли ће Турци хтети да продиру од тимочке стране у Србију, где би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција — Видин — био врло далеко и где је предео уопште врло незгодан за провијентирање велике
Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт.
Па докле тако? Какве цељи има више овај ужасни рат? Поведен је ради ослобођења подјармљене браће. Али та се цељ одмакла у недоглед.
Ми смо се показали нејаки, немоћни, неспремни да остваримо ту велику цељ која једина оправдава овај убилачки рат. Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати?
Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати? Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још
Он је преко воље узет у војску он је против своје воље дотеран у рат, он је овде погинуо а не зна зашто. Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света
Цео Кавказ одјекну од бојних усклика, и заподеде се дуги рат. Руси су нападали, Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се
« Али рат укрепљује и рекао бих притупљује живце; човек се у рату навикава на најчуднија осећања и подноси спокојно призоре који
препади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе своје дејство, чим се човек мало навикне на рат. Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може сасвим мирно спавати.
— Ама, збиља, оче М., припричај ми што год из тих ваших тајних седница. — Молим те, немој ми то тражити. Истина, рат је сад ту већ и нема се шта више крити, али речено је да буде тајно, па нека тако и остане.
Оно ће нас најпосле увући и уплести у сам рат. Треба ли ратовати или не? говорили смо ми, о томе се може разно судити.
говорили смо ми, о томе се може разно судити. Али једно је јасно: ми нећемо да несвесно будемо увучени у рат. Треба знати тежину и замашај појединих поступака. Треба знати куда што води. Ми хоћемо чисту ситуацију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље.
Мислио сам много пута да ми, као људи, и не заслужујемо бољу судбину, или је то само рат који унижава наше достојанство... Влајко се с тешком муком помери и запали цигарету.
Помери лагано ногу мрштећи се и настави: — Слушао сам подсмешљиве напомене многих старешина, како „рат није свадба“. Али рат није ни забава. Бар за нас грешнике који гинемо. Али, друже, то је била касапница.
Али рат није ни забава. Бар за нас грешнике који гинемо. Али, друже, то је била касапница. Људи из позадине то не могу да осете
Разговарамо једнога дана како је ко од нас замишљао раније рат. — Ја не могу никако да се присетим — вели Војин. — Стварност је толико упечатљива, да је из моје свести истисла ту
— А сећаш се ваљда оних слика на којима је представљен рат између нас и Турака... Стрељачки строј. Командант пука у средини, међу војницима прве линије, на коњу, и руком
Људи су већ преморени од несносног ишчекивања. Русија је закључила мир. Румунија ступила у рат кад смо ми изгубили земљу, и пропала. Што рекао поднаредник Груја: „Налетела као будала на барутану“...
— Мене интересује само једно — умеша се Протић — реци ти мени како сматраш рат? — Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан. — По свему изгледа да је тако.
— Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан. — По свему изгледа да је тако. — Ја се са тиме не слажем.
Један од војника је свакако приметио моје узбуђење, па да би ме утешио каже: — Шта ћете?... Рат је! — он повуче последњи дим из једне цигарете која му се била прилепила за доњу усницу.
— Па... помало... тако. — А зар се не плашиш да те чују Бугари? — Свирају и они. — И тучете се. — Па јес’, рат је — и насмеја се. Говорио је доброћудно, без страха, као да је на својој њиви, где чува стадо.
Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила.
Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.
ОДА НА РАТ (166). Штампано у Летопису МС за год. 1826, част 5, стр. 71—4 (потпис: С. Стеф.). Уза стих 14. уредник је (Магарашевић)
Шварц је први тако барут начинити знао како се могао за рат и лов употребити.” ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА (стр. 168). Штампана у Летопису Матице српске за год.
„Мале отечествене знаменитости“, следујућа верстица: Кад је Турски цар Амурат књазу од Сербије Булеу (Булеус) рат навестио и кад су се обе војске код Саве на равници Кохована (Цохован) сусреле, учинио је штитоноша овог књаза, један
7) Сем гога, унео сам — увек са разлогом, мислим — две песме Глигорија Трлајића, две песме Мушицкога, Оду на рат Стефана Стефановића, Песму Владислава Стојадиновића Чикоша, једну нову песму Стеријину, две песме Милоша Светића,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
те стога завршна сцена, у којој Сава над очевим моштима мири браћу Вукана и Стефана и тако прекида братоубилачки рат у Србији, делује сасвим природно и смирујуће.
Дужност им је да чувају границе од продора Турака, али и да организују веће походе против њих. Непрестано спремни за рат, полажући своје животе за "општу хришћанску ствар", ускоци борбу против Турака истовремено виде као могућност за
језика и књижевности између писаца из те средине и Вука Караџића водио се у току неколико деценија прави књижевни рат. Литература се везивала за традицију 18. в., за Доситеја, Видаковића, Мушицког.
Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.
Ускоковићев развој је, међутим, прекинуо Први светски рат, као и развој од њега још млађег Милутина Бојића (1892-1917).
Заједно с Д. Максимовић, он је најистакнутији дечји писац. Пред рат су му изашле три књиге приповедака, везане за завичајну Босанску крајину.
Пред рат су му изашле три књиге приповедака, везане за завичајну Босанску крајину. Рат је провео с партизанима у Босни, и то је битно утицало на више књига које је од 1944. учестало почео да објављује.
Други светски рат подједнако је био разоран за српски народ као и Први. Он је, међутим, у књижевности оставио дубље трагове.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Понекад уз сејање треба псовати (‹в. нпр. Маннхардт, WФК, 1875, 1, 550; »Сцхімпфкріег« = »рат псовањем«›) понекад треба лагати (нпр. кад се сеју бундеве — да би биле дебеле, ЗНЖОЈС, 19, 201).
Ћипико, Иво - Пауци
Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ради, волим борце и људе наопаке који ће из ината све учинити, па ми је било пријатно да посматрам сав овај тихи рат између њих и њега.
Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат? Почео је рат. Један сметени краљев гласник допао је јутрос рано на Кулу. Био је преморен.
Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат? Почео је рат. Један сметени краљев гласник допао је јутрос рано на Кулу. Био је преморен.
Неколицина њих, голобрадих, поскакују као да се спремају за свадбу. Они нису искусили на својој кожи шта значи рат. Мисле о њему на основу онога што су чули од оних који су га прошли па после заборавили на тегобе. Приче о рату!
На крају, избељене кости зарасле у травуљину и коприву, змије које се коте у лобањама... Рат. Пипац До дубоко у ноћ горела је уљаница у Лаушевим одајама.
дуго време на Кули, то време без рата, шугаво, досадно промицање дана у ленчарењу и залудном расипању снаге и воље. Рат му је био одвратан, али мир још одвратнији, омрзао је кретање, али још више непокретност.
Таман ми само и то треба! Једва сам дочекао нешто као овај рат, да се човек мало разгали и разоноди. Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду
Леп рат. Да напрежем мозак не бих ли проникао шта смера један ушљиви бедник. Да га победим, па шта? Какав плен могу очекивати.
Гомилу смрдљивих кожуха, неколико искрзаних и зарђалих мачева, тољага и буџа од дреновине? Какав је то рат у коме немам никаквих других изгледа него да најурим у бекство шаку одрпаних сметењака и стрвинара који ништа друго и
Препознао сам је, сазнао где стреми. Гледао сам војнике док су се спремали да пођу у рат. Лауш их је дивно опремио.
Рекао сам јој да он излази по сопственој вољи, да доле по долини прикупља биље баш за рат јер очекује да ће бити много рањених којима само тако, помоћу мелема, може помоћи, да не излази просто из неког ината,
Његов циљ је био разарање и само разарање, па је то рашким краљевима олакшавало рат са њим. Водећи своје људе увек на најопаснија места, не служећи се никаквим замкама и ступицама, он је једноставно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Само је опистодомос, простор, где се чувало државно благо, опустео: пелопонески рат и македонска најезда добро су га испразнили, али се жртвеници још пуше и живот тече својим током.
Од како је млади карташки војвода Ханибал почео да осваја по Хиспанији, може сваког часа букнути рат између Рима и Картаге, а од тога нека нас Зевс сачува.
Идућих година доћи ће до кобних сусретаја звезда. Претстоје нам свађе, немири и страшни дуги рат.“ Сви заћуташе. Није, већ одавно, никаква тајна да се у земљи распрострло незадовољство и дигло и против самог
Прошло је девет година после публиковања овог бесмртног дела Кеплеровог. Тридесетогодишњи рат тек што није отпочео.
Али настаде анексиона криза, загрози рат између Аустрије и Србије, ја осетих да нисам на правом месту. А дођоше и друге недаће.
У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље. У то, букну први Балкански Рат. ...Дунавска дивизија прелазила је преко Старца. Њене колоне пузале су као змије по стрмим боковима те планине.
У њој сам радио од јутра до мрака скоро годину дана, а да нико ни закуцао није на њена врата. У Српско-бугарски рат нисам ни позиван.
Тако није било несавладљивих запрека довршењу започетог дела. Али тада букну Светски рат, а ја падох, изненађен тим догађајем на мојем имању у Славонији, у ратно ропство.
Њено тело нисам сагледао. Али сам кроз огртач осетио њену топлоту. Уто се свршио и светски рат. Један бели пароброд, на којем се лепршала енглеска застава, стојао је код Ланчаног моста, под паром, за Београд.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је Бранко утучен и увређен, а он каже: Поздрави Бранка, и реци му да увређено срце не слуша, „увређено срце је готов рат”. И реци му да човек никада не зна шта се заправо с њим догађа.
За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну се млади и јаки.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
роба к себи примити, нити немилосердно на тешке послове њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са
послове њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са сабљом или пушком, буџом или макар песницом.
Каже у колико је сати сека Јуца сама по сокаку увече одила, и рат или мир по свом начину уређује и прави. Њини су служитељи новинари, писмописци пасквиланти, и гдикоје вуцибатине који
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне. Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што
Према поверљивим сазнањима, која је доцније министар полиције прибрао, ми смо цео овај рат и водили зато што је мајци Давида Мешулама требало да напуни један јастук гушчијим перјем.
— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима.
— Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден! — брани своје гледиште Клота. — Ја мислим да би боље било кад би био чиновник!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сломљен годинама, седи старац се вероватно и није занимао за рат и његови појмови нису од мицали далеко од трошне дашчаре у којој су се махнито окретали воденички точкови.
Изишли смо, дакле, на положај, припремили елементе теоријски и чекали... Разуме се, чекали рат... Управо чекали смо да се Бугари утврде, да довуку већи број војске и топова, и да нас напослетку смрве.
Али командант ми рече како су из дивизије наредили да се не сме опалити ниједан метак без одобрења дивизије. — Ама рат је отпочео... потукоше пешадију — буним се ја. — А—ја!... „Дивизија је тако наредила!“ — одговара лаконски командант...
Пешадија вапије за помоћ, а батерије ћуте, јер више команде веле: нека се зна да ми нисмо дали повода за рат... Ето... то ти је оно: „Ил не да ђаво, ил не да Бог.
кару. Сећаш се?... Јест, баш двадесет четвртог октобра. — Командир заћута, па ме значајно погледа. — Замисли... Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу.
— Ех, шта ћете... Да нема тога и Никола Пашић би ишао у рат! — размишља Танасије. Сажалио се Танасије на своје другове, који су седели на киши шћућурени испод маслина.
— Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата? — Отишао у рат — одговори расејано. Онда наједном постави питање: - А зашто овај нема пушку?
Такав је рат. Људи су постали бездушни. Лице капетана Лазара је устрептало, очи успламтеле. Као да му још увек лебди пред очима
— Једино хинин... — Или рат комарцима — додаје Лука. — У томе случају ти да преузмеш команду — дира га командант. — А, не.
Али када смо били у зениту својих жеља и надахнућа, дошла је стварност. И каква стварност! Дошао је рат, да нас са тих сунчаних висина свуче на дно пакла.
од главних путева, изложени мувама и комарцима, готово сасушени на врелом сунцу, мештани се и нису интересовали за рат.
Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором. Али ако се кадгод заврши овај рат и останем жив, кад видим залазак сунца, окренућу леђа... 5. август У току ноћи стигао је детаљан план за напад.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави, Но раније кад ни играти нисмо се сећали. Рат, то је свршено, механичка снага ми се досадила, Надам се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ах-хах! — тресао се трбух главном чистачу. — Ту где ми челичним метлама не успевамо да добијемо битку — он улеће у рат с чуперком од метле.. — Ах-хах, хах-ах! смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли.
— Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену. Истога часа отпоче рат између стене и воде. У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала.
— Али, што звони? — сељак ослушну и сумњичаво заврте главом. — Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат? — нагађали су трчећи ка селу, јер звоно није престајало да звони оштро и опомињуће.
Нареди Царица да све што у њеној Царевини има руке и очи остави свакодневне послове и крене у рат против цвећа. Основан би посебан витешки ред таманитеља цвећа и размиле се по Царевини.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
време да чува спомен на заслужне претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома дуго био једак од основних видова привреде, и да васпитава млађе нараштаје у ратничком, херојском духу.
и земаљског царства настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних видова привреде.
Најпосле су се непријатељства претворила у ускочки рат (1615—1617). „У том рату“ — каже Прелог — „допрли су ускоци до самих Млетака, а главно бојиште било је око Горице и
године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили
Од 1684, кад је почео морејски рат, у тим борбама учествовали су сви котарски ускоци. до краја овог рата ОНИ су имали низ сукоба са Турцима: код Книна,
прошлост у епу идеал реакционарне војне аристократије, локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, рат као занимање феудалца (феудалац презире земљорадњу), прослављање славног рода феудалаца; пето, преувеличавање
Да је у нашој старој епици рат одражен као професија феудалаца, узима се за пример песма Орање Марка Краљевића. Вели се да је то скроз феудална
Занимљиво је како Кравцов није приметио да Марко овде ради исто оно што и толики хајдуци и ускоци. Рат није био само професија феудалаца, него и професија хајдука и ускока, а касније и професија читавог народа.
Као доказ да је рат професија феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића: Има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима
или камени) — крај у северозападној Далмацији, близу Задра коштурница — костурница крајина — област, земља; граница; рат Крајина — област у Босни крајишник — граничар Краљевић Марко — в.
подложни плаћању харача рамазан — муслимански пост рамо — раме раскарити се — забринути се распучити — раскопчати рат (рахт) — коњски накит Рача — манастир на Дрини у области Бајине Баште рашћерати — растјерати редак — ред (мени
давали одличном војнику уз услов да на сваких 3000 аспри годишњег дохотка даје по једног коњаника и да сам иде у рат; одаја, соба типница — врста путничке торбе Тител — место у Бачкој, на ушћу Тисе у Дунав тити (хтити) — хтети
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У Европи је већ бјеснио Други свјетски рат и његов страшни пожар све се ближе примицао домовини наших дјечака, несрећној Краљевини Југославији, неприпремљеној за
домахнуо опроштајни поздрав Јованчету и Стрицу који су стајали на вратима и невесело забрундао: — Дјечаци, оде Ниџо у рат. Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо!
Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат! Пред школом је стајала учитељица Лана исто тако узнемирена.
Небо се поново испупи хуком. Пролазили су нови авиони. — Госпојице Лано, је ли то рат? — Не знам, дјецо. Док су се ђаци збијали у гомиле по дворишту и узбуђено ћућорили, Лана је у свом стану нервозно
Послије кратког времена, она се појави међу дјецом, тиха као мјесечар, блиједа и бијелих усана. — Дјецо, почео је рат! Јутрос је Београд бомбардован.
им још једном, опширно и разговијетно, као да им објашњава најновију лекцију из историје: — Дјецо, јутрос је почео рат. Нијемци су напали нашу земљу. Тукли су Београд авионима.
— Ђаци, нема данас ништа од наше недјељне шетње. Идите кућама и кажите да је рат почео. ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке. Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат.
ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке. Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат. Дјечаци се једва пробијају кроз тај кркљанац журећи у школу. Над главама им непрекидна хука њемачке авијације.
Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат! — потиштено се јави пољар. Рат!
— Рат! — потиштено се јави пољар. Рат! То ли је, дакле, та страшна нељудска неман која из родног краја, из гнијезда њихова дјетињства, истргне вољену и
На старој букви бијелиле су се бразготине од гелера. Лазар Мачак презриво слеже раменима. — Ех, баш је и овај рат нека будалаштина.
Ђоко Потрк нешто се замисли, поче да се смјешка и неочекивано рече: „Лазар Мачак, вешти брат, више вриједи нег сав рат.“ — То ти је добро — сложи се с њим Јованче. Изненада се кроз Гај појави пољар Лијан.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И крошто то би? Кроз велики инат и сваду поповску, с пизме рад међу собом и не мала рат међу њима заподеде се, него баш и душманска!
тога војводе пак и опет ђаво пакосник сваком злу изводац, а добру назубан, кћаше и ту велику да му учини пакост: диже рат голем у оној земљи, те се свадише међу собом она два бега влашки и богдански, до крви.
Тебе злокобник с несрећом неће сусрести, ни пачариза може ти што учинити. Где је понапре злотвор рат заподео и започело је смртно изашло, студар опет мир и живот произлази ти! Господин Бог, ето, бити заподева.