Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ
ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА Да колика је, светица наша, земља! Изађе сунце иза Гојкове ковачнице, обасја липу пред црквом, орах пред
Август, 2000. ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА Уз мозаик Младена Србиновића Дошавши из рата на градски трг, Деспот је од штита направио кантар.
раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата, враћам се кући из рова и рата!
4. Лађо с које се види Јерусалим! Путе којим се враћа блудни син, ратник из рата, с робије робијаш! Чашо вина, хлебе, свето слово! Шљиво крај извора!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој отац имао је више сестара и браће од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину.
Тако су причали моме оцу да су читлуци постали који су до немачке крајине трајали. После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓ десетака,
поставе Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата.
Тако су кнезови после немачког рата казали првом везиру, и Толико су после свагда држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или
(Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804. године, око 20. маја месеца, застао се био с војском у Пожаревцу, где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе; и
све показујем: какве смо зулуме трпили, „и даље би трпили, но дахије пописаше у свој тефтер све који су за цесарскога рата били официри, каплари и солдати, а при том и најбоље калуђере и попове да исеку, и већ мога оца кнеза Алексу,
— Оде, и ми одемо. После неколико дана опет нас у исти дворац зовну, те на њи̓ово питање почнемо од немачкога рата казивати: како су наши оцени у фрајкору војевали и пизму од Турака примили; како су наши кнезови и зашто нашу војску
(Овај арамбаша Јован Врбица, после за Карађорђева рата, имао је добар дар и све је рањене момке у Врбици и по војсци видао и танета из момака вадио; и ја кад сам одлазио у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И добро је, и не ваља! Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била ’рана, увек је било рата. Сад како је, то ја не знам! Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори. Ал’ видећете само да ће Баћушка заокупити!...
! Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније — вели заједљиво поп Ћира — па погађа ’оће л’ бити рата, и ко ће добити батина. — Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер, и полете на противника...
— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер, и полете на противника... Шта је одмах следећег секунда било, дознаћете
Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и откако изиђоше ове сексеруше банке, све горе; па док могу, — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ама побеснили смо ми, ја вам кажем Требало је да се умиљавамо а ми изазивамо и чикамо, после два рата. У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет оспособимо а ми..
— Ево, све ће це, вели, уредити без рата.... слободан превод. — Врага ће се уредити. — Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мени?
Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју
Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема. И онај бле сави
Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да
Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је боље да до њега
Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно
а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио, ти мали ситни и ништавни људи, који се тако боје рата и који још сутра могу постати моји понизни ордонанси и посилни, моје понизне слуге.
је последњих дана редовно чинио, сручи и оспе најстрашнију осуду оних што су криви за све ужасе најстрашнијег, ваљда, рата што га је свет доживео. Тамо пред својим шатором, испружен на трави, лежао је Јуришић и гледао у небо.
Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних неодређених фраза и општих места што их велико и мало сваког час а
да му је отац раније био ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.
несмишљеним сударом из кога се изродио и развио најстрашнији хаос над хаосима, неред у коме ће војнички писци после рата пронаћи најпрецизнији ред ствари, извођен до ситница и на секунде по марљиво спремљеним диспозицијама Главних Станова
Африка
За то време младићи се уче тајни риболова, лова, љубави, рата, крађе, лечништва, ратарства, итд. Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њему је изгледало опасно, што су у Темишвар доведени расцијански пукови из рата, да их ту разоружају и разделе по комитатима Хунгарије.
Статус ин стато? „У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.
говорио је Гарсули, „акта која су остала, од оберста Вука, илити Волкана, што ће рећи Волфганга, Исаковича, из прошлог рата. То је, у ствари, читав историјат побуна и издаја. Требало их је повешати још за време рата на Францеза.
То је, у ствари, читав историјат побуна и издаја. Требало их је повешати још за време рата на Францеза. А, сем тога, па баш и да оду у Росију? Тим боље, остаће овде прост и неук народ, па ће бити лакше са њима.
Ако је Харах баш решио да те подунавске пукове касира, могао је то да сврши одмах после рата, а не сада. Људи су оболели, осиромашили, побенавили, од чекања награда и исплата.
Па и та жеља одселенија остала им је била од Вука, и оне године, када је у Срем био дошао, после турског рата, први пут, росијски посланик из Беча, Возњицки.
Па би се враћао дома, погнуте главе, стидно. Кад се вратио из рата, на Францеза, пре седам година, Трифун се још надао да ће далеко дотерати у тогда славном, Подунавском полку.
Седео је тако нехатно. Као сви који су били у рату, и убијали у рату, и вратили се из рата, и Исакович је имао ту мирноћу пред могућом смрћу. Мир, који коцкари имају, при фараону, ако су навикли на коцку.
Гарсулија, да се зна шта се ради са њима, Исаковичима, и њиховим отпуштеним војницима, њиховим сународницима, после рата. Чуће се до императрице, неправда, безакоње, срамота. Нанета Србима! Хтео је мирно, прву ноћ у Бечу, да проспава.
Али се и она сад појави у Павловом сећању. При крају прошлог рата – за аустријско наслеђе – после закључења мира у варошици Екс, године 1748, једна позоришна трупа, из Беча, залутала
1748, једна позоришна трупа, из Беча, залутала је била чак до Темишвара, при свечаностима, са којима је Аустрија крај рата прослављала.
упита: значи ли то – ин ултима аналисис – да капетан, као бивши, аустријски, официр, мисли да ће Аустрија – у случају рата са Турском – морати да изведе, на ту границу, мноштво трупа? Исакович рече: „Ја, гнäдигстер Граф!
Теодосије - ЖИТИЈА
“ Идите с миром кући, поможени од Бога и без рата, и здрави будите! А благочастиви самодржац Стефан и сви благородни, страшну поуку светога саслушавши, ужасом обузети
И сви благодарећи што их је Бог помогао, клањаху се, и због победе без рата чудом и уједно радошћу испуњени, светости светога дивећи се и хвалећи Бога, сваки својој кући одлажаху.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ За време балканских ратова и за време кратког живота аутономне Арбаније, па и за време Светског рата, Јужни Словени су стално нападали политику АустроУгарске и отворено исказивали своју одлучну вољу, да се са Краљевином
Нова бугарска држава, створена после српско-турског и руско-турског рата 1876—78. године, обрнула се у супротном смислу.
Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока корена код бугарских сељака.
Те су навике олакшале стварање модерних земљорадничких задруга, које су пре рата у Србији биле распрострањеније но ма где на Балканском полуострву.
Чак и за време рата они кадшто уносе ову ноту дружевности, помешану са озбиљношћу и веселошћу. Бирају првога који ће почети напад, онога,
Тек што је земља ослобођена, па и пре, за време дугог рата за ослобођење (1804—1815) сазвана је Скупштина, па је и даље сазивана не чекајући да се има одлука каквог устава.
је војничком организацијом, чији су се многи ратни подвизи манифестовали у балканским ратовима и за време Великог рата. Интелектуалне способности. — То су исте способности које сам обележио као карактеристичне за динарски Тип уопште.
За време рата су братства а не села сачињавала војничке јединице, „чете“. Име села, за које се може рећи да није постојало, почело
“ Да би овај циљ постигли дизали су многе буне. Буна из 1875. год. је довела до српско-турског (1876) и руско-турског рата (1877).
Полиција је организовала погроме Срба и одузимала им имања. У току Светскога рата аустријске су власти вешале или стрељале десетине хиљада босанских Срба.
Нехат и леност су се укоренили код њих. Али су се у случају рата остављали ових навика и постајали врло активни и предузимљиви.
Више се крећу и изгледа да их је много више него пре рата. Отворенији су и слободнији, осетили су се своји; носе оружје и јашу коње.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Да није за време рата одлетела у небо, послала би свој извештај људима, анђелима и ђаволима и јеврејска синагога. Ћутање синагоге погоди ме
Он? Боже драги! Он који је у Караново дошао одмах после првог светског рата, са женом увијеном у крзно и с две мачке. Сада има седамнаест мачака, али жена, више не постоји.
Наравно, био је бос и гô. Сви су у то време били боси и голи. Разносио је новине и млеко по кућама. То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља,
Сви су у то време били боси и голи. Разносио је новине и млеко по кућама. То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља, храброст, пожртвовање
Ја, наравно, не могу да знам, нити то могу да знају такви као ја: ми смо рођени после рата и нисмо крвавили гаће за слободу.
Го и бос он је носио млеко, а она држава пре рата била је грозна... Почех да мислим о Рашиди и о томе како спава у чопору дечурлије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Требала је ту да преживи, са својим ћерчицама, неколико месеци, па можда и година, док јој се муж не врати из рата. Требала је ту да дочека и свој трећи порођај, јер беше у трећем месецу благословеног стања, што признаде мужу тек
Из рата се био вратио угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често јахао са њом. Читаво једно
Не знајући целу стратегијску замисао Карла Лотариншкога, као, уосталом, чак ни све разлоге рата, он није питао ни за имена ђенерала који су се појављивали и враћали у позадину, ни за имена вароши што су се
Место рата у ком је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишов
Две хиљаде грла, кад би их поређали у четворокут, дерало се, крај свих батина, за време целог рата, за гласном виком официра, понављајући: „фелдмаршал‑лајтнант, фелдмаршал‑лајтнант, барон, барон, Јохан, Јохан,
лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити. Ћутљив, видео је све што се око њега дешава и горко се кајао што је уопште тражио виши чин.
главу о повратку у попаљену и поклану, опустелу Сербиу, он је у војсци живео не само у миру, већ и у сва три своја рата, безбрижно и задовољно, очекујући једнако нешто пријатно што ће свима њима да се догоди.
Навикнут да једно мисли и осећа, цео је пук слутио већ да од рата, од великог, страшног рата, у ком ће се прославити, истаћи, више него икад, уздићи се као до небеса, нема ни говора.
Навикнут да једно мисли и осећа, цео је пук слутио већ да од рата, од великог, страшног рата, у ком ће се прославити, истаћи, више него икад, уздићи се као до небеса, нема ни говора.
Почетком месеца јуна, који је, те године, био врло кишовит, прва одељења из пукова Вуичевих, вратише се из рата са Француском. Тада се већ тачно знало за све који погинуше, па се кукало и плакало по свим селима дуж Саве и Дунава.
у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, враћао се из рата. Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим његовим људима које је водио, није стишавао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 85. ⁰²² Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, зима 1987/1988, с. 65. ²³ Стојадиновић, Милица Српкиња, исто, с. 55—56.
Иванишевић, Ф., Пољица, Логос, Сплит 1988. Ивић, Данка, „Басме записане између два рата“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Ивић, И.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
босиоке скривене у крову, за себарки уздахе потајне кад се о краљевићима причају гатке, за њих што и у доба рата, кад им под срцем убијају дете, трудноћу благословеном зову.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО За време рата чувале су ме две дивне, старе госпође. Догодило се тако, некако, да су се одрасли разјурили на све стране да пуцају
Обе старе даме испекле су пуну ванглу уштипака од брашна које је требало да им траје све до краја рата. А била је тек 1943! Свакога јутра одлазио сам на нашу реку и чекао савезнике да се искрцају.
заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у прозор, и како је свети Никола, веровали или не, чак и за време рата остављао разне ствари у ту чизму.
Није то било богзна шта; понеки потпуно окамењени медењак преостао однекуд још од пре рата, »водене« бојице из, такође предратне књижаре »Симон & Катан«, или излизани комплет »Мике Миша«, али ценио сам напор
И када смо ми, деца хладног рата, заиграли свој први аргентински танго »Љубомору«, још су се могли видети гипсани анђели на таваницама како одозго,
спасти заразе; трчаће панично и очајнички, не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака.
не обазирући се на препреке, баш као и њихови очеви после Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака.
Кажу да су професора познавали старији људи и жене још из последњег рата, и да су удовице стизале чак преко брда газећи два дана и три ноћи планинске потоке да га дарују оскорушама, које су
За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела? – Па, имали смо један пре рата, али пошто није било гостију, затворише и њега! – Како стоји са приватним преноћиштем? – Овде ти нико не издаје собе.
»То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света води између часних грађана и курви, што даље од говеђих резанаца од којих се праве најбоље
—Није престајао да се распитује, надајући се да ће бујицом речи некако затрпати заборављени ров из давно изгубљеног рата. —Умро је — рече она. —Заиста ми је жао! Ко сад води посластичарницу'? —Продали смо је.
изабрао је за своје привремено боравиште живописан градић у дубокој унутрашњости, у коме је давно пре последњег рата провео неколико срећних дечачких распуста.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип? — Јест у вријеме рата, а овако, главари суде у племенима и без њега. — А шта је онда гувернадур? — Кâ највећи главар.
Народ гракну: „Ето сад владика прима благо од Русије, па доста и њему и нама!“ Сад, послије овога несрећнога рата, није ни мислити о томе! Племена се закрвила. Али већ сви видимо да се нема куд више, но да треба реда и стеге.
И тако Иво уз владику би цијелог рата на Приморју, служећи га усрдно, а и стављајући „главу у торбу“, као војник, без чега не би никад стекао угледа међу
То толико да њешто рекне, запита: — Дакле, биће рата? — Не велим то, али четовања занаго биће, јер га је лани слабо било због немира међу племенима, а сад се ето вјера
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С. Егзиперија (шест превода на српскохрватском језику после рата!), испуни ме једна врста згађености. Нећу рећи да је Мали Принц дело недостојно сваке пажње.
У Ћопићевом случају то није сасвим тачно: и после рата, напоредо са романима, хумористичким и сатиричним причама, те чисто дечјом књижевношћу, Ћопић се, ретко али снажно ,
(Трешња с краја рата) Довољно је, дакле, да призовемо детињство, па да се у нама зачне једна чистија, слободнија чежња.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За време аустро-турског рата 1788—1791. служио је као војни капелан и становао је у Шапцу. 1796. постао је игуман манастира Фенека, али дошав у
Рођен је у Неменикућама, у садашњем београдском округу, 1780. године. Као дете, за време аустро-турског рата 1788, пребегао је са породицом преко Саве, и тамо стално остао до смрти.
Свакако, словенско осећање код Срба и доцније је јако, и то се видело приликом кримског рата (1853—1856), приликом словенске етнографске изложбе у Москви (1867), томе су сведок братске везе са руском омладином,
Шездесете године су један од најбурнијих и најважнијих тренутака у руском духовном животу. После кримског рата, када се на делу видело колико је црвоточив цео стари друштвени строј и колико ствари има да се мења и ствара у
годину, није био само »једна панорама из наше лепе књижевности« но и манифест нове школе, објава рата свој литератури декламација, фантазија и здравица, свима старим филозофским, књижевним и политичким идејама ранијега
За време српско-турског рата служио је у пресбироу. После смрти Ђуре Јакшића, 1878, дошао је за коректора Државне штампарије.
После неколико младићких стихова штампао је 1886. своју књигу Приповетке једног каплара из српско-бугарског рата, 1885 (друго, попуњено издање, Карловци, 1895).
национални и културни рад добио је силан подстрек, и резултат тих великих напора били су сјајни резултати балканскога рата 1912—1913.
У српски културни и књижевни живот улазе и крајеви који у њему никако нису били представљени. Још пре рата 1912—1913.
1899), Са јадранских обала (Мостар, 1900), Са острва (Београд, 1903), Крај мора (Дубровник, 1911), слике Утисци из рата 1912 (Сарајево, 1914), [Прељуб (Београд, 1914)], два романа: За крухом (Нови Сад, 1904) и Пауци (Београд, 1909) и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У срећним земљама труде се људи да нестане рата, уништавајући националне разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви
— Казуј, дакле! — Играли смо се... — Где? — На Врачару... — Шта сте се играли? — Играли смо се рата. — Срба и Турака? А? — Јок! Играли смо се Бура и Енглеза. — Тукли смо се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гњурам се у дим рата и налазим сурове бојовнике: голубијег срца. Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима.
Почело се то множити послије првог свјетског рата. Стигла братија с разних фронтова, попуцале све стеге и везе, окренуо свијет у „шверц“, па се нашло и пригодно име за
Стара газдинска кућа, отанчала послије свјетског рата, проријеђена шпанском грозницом, није се лако предавала. Још увијек је држала слугу, а то је био сигуран знак да смо и
— Хоће, хоће! — кликну дјед, обрадован госту, па ко то био да био. За недавног рата човјек је толико њих заувијек испратио, па нек се сад бар неко врати. — А је л жив мој Радоја, моја весељачина?
Један газда испод шуме, срећник, имао је, још од првог рата, неког даљњег ујака, или ће бити тетак, који је имао приличну пензијицу као бивши аустроугарски фелдвебел.
Најстарија коју памтим из дјетињства био је један слијепи стари коњ. Посљедње године првог свјетског рата отјеран је у војну комору наш дорат, један од најстаријих коња у читавом крају.
Коњче му је, крајем рата, поклонила нека партизанска интендантура. Шта да се каже, није му било нарочите мане: имало је све четири ноге и ребра
Обична гвожђекања, а ти — хиљадарка. Не би га трпали у топове да то чему вриједи. — А сјећаш ли се онога првога рата, несрећо калајџијска? Зар онда не покупише сав бакар за топове? — подсјећа га сељак.
— Ех, шта је! — уморно ће командант. — Шта био да био, ти ћеш мени одмах по свршетку рата у школу. Нема ни женидбе ни службе, већ само школа, најмање четири годинице.
Више ме овај народ и не зове Сакан, сви ме вабе Џакан. Знаш онога Џакана, Циганина, трговао прије рата коњима? Ето, дотле сам ја дотјерао.
Тамо ми, ваљда, ни покојни ћаћа није стига, а он је прошлог рата, у Седамдесет деветој Јелачић-регименти, обигра пола Европе. — А жив ли је ћалац? — приупита неко из дружине.
— Па збиља, куме Панто, остаде ли ти мени жив овога крвавог рата против окупатора и његових домаћих помагача? — пита кум Петар и у невјерици загледа униформисана дугајлију.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад допеваног рата. Зар не осећате како море мили Овде где се Сизиф са Сизифом грли?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Скоро ће крај рата. Мене још нема ни од корова. За столом седе три старца. Стари Јосиф Висарионович, стари Черчил и још старији Рузвелт.
Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица — експлодира!“.
Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица — експлодира!“.
Новине смо му сносили са тавана, на коме је неким чудом остао сачуван комплет једног годишта „Политике“ — од пре рата. Давали смо му број по број, а када прочита посљедњи, ми му опет уваљамо онај први, па Јово — наново!
Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од уста“, као што често има обичај да каже мој бакута.
Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено
значке, како седе по патосу на свим могућим фестивалима и местима у моди, како се фол јавно грле, како су против рата...
Наравно да су против рата кад би се срушили истог часа да им човек да да понесу пушкомитраљез или нешто слично, а можда би љоснули чак и само
Они против рата? На часну реч, натераће ме да ја једина будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са
Чинио је то и онда када је владала неописива гужва, рецимо чак и тада кад свет просто пошизи због неког рата или епидемије, или приближавања какве глупе комете коју смо за длаку ескивирали у своје време.
мишића Причамо тако на Ади Циганлији о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који је одмах после рата висио стално код „Руског цара“ и пио капуцинер. Шта је било с њим?
Не знам ни сама због чега, кеве ми! Журеви, који су се некада давно, пре рата, како каже маман, звали чајанке, а још раније посела и прела, последња су шанса за пропале новинаре који се држе за
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата? — Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе.
Сваки дан га може потпуно изменити. Синоћ су говорили да би могло доћи до рата. Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то?
Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то? Њему синуше ОЧИ: — Ако би било рата и ако бих из њега изишао жив, никада се више не бих вратио на језеро. — Ја налазим да је рат страховита ствар.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Најзад ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се
лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног
Латин тражи невиђене сласти сви би да се сете тог предивног рата његовог бучног и бескрајног либрета у знаку пљачке и лова и провода са женским Србљем носе скакавце око врата као
изгнанства моја правда им је тешка као непрелазан бедем и светлост из ока сунчаног ослепи их као стрела крај рата је објављен из вечитог града а нико да победи не уме. 4.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара. Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина!
Дисциплина је увек одржавана као у касарни и... још се није имало осећање рата. Људи су прегорели оне прве утиске растанка. Већ навикнути на овај нови живот, почели су да сређују утиске.
Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата. Кад је осматрач, тај баца бомбе, пуца заједно са пешацима, везује телефонску жицу по највећој ватри.
Али га већ претресли. Е, што нисам пешак! — Зар мртвог човека! — Их, штагар сам их опипао за време турског рата! — Танасије се распричао како је претурао лешеве турских војника, мислећи свакако да то мене занима.
— Море ћути, богати, овако фино! Пристајем ја на овакву резерву до краја рата. Док ми стигнемо, а они завршили борбу, и тако покупимо само „шњур“! — вели Душан Поп.
Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата? — Са могућом приликом сигурно, па ће и претећи нешто — смеје се Танасије, гурајући дуван у недра.
Од почетка рата слуша само лупу и пуцњаву топова, гледа мушкарце, коње и мртваце. И решио се сада Александар да „скине мрак с очију“.
— Видели сте после балканског рата — рече Милутин — како многи без руке или ноге просе. А ко је прихватио те људе?...
Нигде једнога не видех целога рата... — Хајдмо! — рече командир и ми се дигосмо. Под самим гребеном угледасмо мртво тело једнога пешака.
— То ти је наличје рата — вели Милутин уча. Силазили смо ка железничкој станици да видимо пролазнике, и уз пут разговарали.
Све ми се чинило као да је некуда отпутовао. Или сам можда огрезао у грозотама рата, па сам отупео према јадима живота. Тако понеки пут ми излети звиждук са усана, па се наједном тргнем.
— Сине, ја се стално молим Богу, да вас сачува... Уздам се у Свевишњега да рата неће више бити. Доста је... Па и они имају ваљда мајке... Била је прибрана када сам полазио.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да га сретнем на улици, мислио бих да је обичан сељак! ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе! ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт! ГИНА: Неће да се смилује ником!
Пржену рибу? Или можда гушчетину и пачетину? СИМКА: Где рекосте гушчетину и пачетину... Пре рата се белела река од гуски и патки! Није се могло тренути после ручка од гакања! А сада нигде перцета, ни за пахуљицу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
„СУМАТРЕ“ 235 ПИСМА ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ
пролог био је написан, и штампан, уз прву збирку песникову, која је изишла у Београду, после првог светског рата, под насловом Лирика Итаке. То је била антологија песникове ратне, родољубиве лирике и ушла је у штампу већ 1919.
Нису све песникове песме из времена првог светског рата штампане, а нису ни све штампане унете у Лирику Итаке. Међутим, пошто су се, у оно доба, слали рукописи редакцијама, и
Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом, у униформи аустријског војника, и официра.
Песник сматра, и данас, Одисеју за највећу поему човечанства, а ПОВРАТАК ИЗ РАТА за најтужнији доживљај човека. Иако његове песме далеко заостају за тим монументалним творевинама у стиховима, ТАЈ
Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника. За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода.
После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих
После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових заслуга. У томе је била њихова тајанствена судбина.
У томе је била њихова тајанствена судбина. Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. Лирика Итаке није била таква.
На том тргу, најлепши четворопрег терала је жена баруна Рајачића, који је, доцније, за време рата, иако је то невероватно, у мађарском парламенту, поздравио октобарску револуцију.
Кад је, у аустријској артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у исто време, и Србија пропала, Берић се бацио са велике висине трећег спрата,
Вели, мојој матери: „Боље пише од мене Мића!“ Кад сам се разболео од шарлаха, донео ми је српски превод Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога може да
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? — упитам. — А не, нема никакве опасности. — Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност када они
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Знао је шта треба рећи о Светој Земљи и поводу ових ратова. Сећа се да је Готфрид Буљонски душа првог рата, али се не сећа ни једнога од осталих учесника у рату...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!
Крижаљком рачуна: Милетина буна, Па све до Царинског рата, — Прва рата. Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година.
Крижаљком рачуна: Милетина буна, Па све до Царинског рата, — Прва рата. Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година.
Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година. Од првог до другог рата — То је камата, Али шта смета Још тридесетак лета? И ту му се рачун ко дим из луле губи ...
година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла писмена објава рата И туђа војска похрлила је на Саву.
Тучом се у главу угони памет, Батине јесу из раја потекле!” — Мисли деда, велики назадњак, Са схватањима од пре рата; Он никад неће постат западњак, Нити се ишчупати из нашег блата: За Божић у Топчидеру сече бадњак, А крсна слава
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.
За то време данска марина је одлучила и предузела шта треба да се један старији, али добар брод, одређен за време рата да диже мине по мору у данским водама, претвори у брод за оцеанографска испитивања, који ће се ставити Шмиту на
После рата њихово село није више на граници државе, па је, бар онде где су они радили, престала потреба криумчарења.
карте Голфске Струје припомогло је и искуство које се имало о померањима и путовањима морских мина за време светског рата.
Посетиоци наших београдских биоскопа сетиће се да су их посматрали првих година после светског рата и дивили им се. На њима су се могле посматрати сцене из подморског живота, шаренило и чудни облици организама, њихова
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А сутра ће, преко нових барикада Костију из рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше топле крви,
Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Стварно не знам. Морам да однесем ове ђуроваче. (Излази) СКИТНИЦА: А ја се напротив вратио из рата. Имо сам чин, био старији водник, па ме по тој ОСНОВИ распореде на ту пољопривредну економију. Тако се и упознамо.
Обучени су у исцепану униформу српске војске из Првог светског рата. Манојло има дурбин, револвер и пелерину. Танаско пушку с бајонетом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Без успеха. — Можда ће Ђисара знати? — сети се неко најстарије становнице града која је памтила шест краљева и три рата. — Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
бомбе, које су прекинуле онај можда привидан али свакако замаман спокој који се у овој улици настанио између два рата, још од тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини прошла
После Другог рата она се ширила и преплитала са крошњама израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у затамњеним данима,
Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић. Нимало млади, дочекивали су добоку ноћ, уз вино.
Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време
Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска рата, био издавач од највећега утицаја у Београду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Све и када су Спартанци и њихови савезници на крају пелопонеског рата покорили и освојили Атену, порушили њене градске зидове и дочепали се њеног злата, она не престаде бити духовно
да путујем у Немачку и да бих желео да се распитам о приликама које онде владају сада, после дугог тридесетогодишњег рата. Вратар ме упутио на њега, јер зна да је онде рођен.
Зато је мој отац мислио да ће у овој царској вароши, поштеђеној од рата, бити боље“. „И ви се у томе нисте преварили?“ „Како се узме.
Мени, који сам, ево, преживео већ два светска рата није се милило да, макар у мислима, преживим и тај светски рат. Жељан мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу
„Да је таква завера оптужених, када би, заиста, била доказана, створена двадесет година пре рата, дакле пре но што се могло знати ко ће бити непријатељи будуће републике, а исто тако да је била давно пре но што је
У тим радионицама вршио је своје опите и учинио многе значајне проналаске. За време првог савезничког рата против Француске стајао је на челу баварске владе и три месеца водио државне послове своје нове отаџбине са пуним
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.
Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику,
И ко данас, после рата, може рећи да је већ готов са својом душевном организацијом, да зна шта хоће и да је то што хоће истинска и највећа
Пред мојим очима пролазе један по један... Заглéдам свакога. Сваки посебице имао је пре рата свој циљ. Сваки од њих загревао се својим личним планом.
Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи? Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним
Умро је у ропству. Ћораво, налетело, па заробљено. — А поп Мијаило? — Он ти је црк'о од грипа, после рата. Оста млада попадија. Па се зацерека и цмокну у прсте. — Шта ти је побратиме? — шапнух згранут овим одговорима.
Сит сам га. Ни већег забушанта, ни досаднијег патриоте. Са енергијом што је скупљао за време рата, гађа сад тешким калибрима. Другу, синко, бољу, поштенију.
студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу — рече он — Човек пева после Рата. — Чујмо га — заграјаше пијанице те се све утиша.
“ И чудио се да нисам знао како је онај господин, у остацима официрске униформе, поп. „Кад је дошао из рата затекао копиле па га сад чува и воле као своје рођено.
све као иначе. Сад није као пре рата, нема говора, сад све пролази, не? Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време
РЕСИМИЋ ДОБОШАР Маршовало се или крвавило и зато рапорт задуго није вршен, а то се уписивало у добре стране рата. Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва
И тако, да није било рата, да није дошао онај ужас који је њој донео спасење, њој би остало само да копни, да полако и сигурно умире, да чека
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико ли нијеме истине на тим лицима ! За вријеме прошлог рата, послије Марне, Вердена, Иперна и других големих касапница, као члан неког одбора походио сам рањенике и избјеглице по
Послије рата, више пута министар војни. А једанпут, у крајње критичној ситуацији, предсједник владе с изванредним овлаштењима, који
од осам или девет година, коме је одузела вид експлозија некакве праскалице начињене од старе ручне бомбе заостале иза рата што су дјеца ишчепркала из јарка.
Провео сам неко вријеме, за минулог рата, у једном избјегличком карантину. Навече бих се довукао до ограде, размакнуо прстима двије бодљикаве жице и протурио
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
незвани, огрнут у приче, Рањене му груди баца посред блата; И црна шамија на дому га виче, И тражи га земљом гробова и рата. Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем.
Ја нисам слутио, у данима туге, Устанак народа и појаву рата: И док крв је текла, осећ'о сам дуге, Отворено, небо, ране сваког брата.
крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата белега.
он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да хвата, Исто тако ни лаж, клевета, ни хвала.
И слобода ниче из великог рата, Из гробова нових долином Вардара; Али та слобода нашег старог брата Пир сатански уне код грешних Бугара.
ПРОСТО ИМЕ Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве.
уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.
уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Покрадени сви храмови и ћивоти. Закована петвековна звона буне, Побегао дух јединства и бог рата; Обесимо све празнике и трибуне, Гојимо се од грехова и од блата. Закована петвековна звона буне.
Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече.
” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Никад нећу заборавити три године проведене у њиховом дому. Ниједна тврђава у току рата није имала строжу дисциплину. Хранили су ме као канаринца.
Уочи рата, када је изложба мојих турбина у овом граду изазвала различите коментаре у техничкој штампи, ја сам предвидео да ће
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Касније сам сазнао да је то био Швајцарац који је служио у војсци Уније за време грађанског рата. Такође сам признао чиновницима да нисам учио никакав занат, али да сам жељан знања и да ме је та жеља довела у
изгледа шегртовање у Европи и, када је то сазнао, назвао га је горим од ропства, које је било укинуто после грађанског рата, само неколико година раније.
Под његовим руководством физичка наука је пружила велике услуге земљи у време грађанског рата, а конгресна повеља Националној академији наука је признање за ове услуге.
Земља, која је огрезла у материјализму, није у стању да развије онај дух који је Америка показала за време овог рата. Зато нека идеализам председника Вилсона, у очима вашим, увек значи само једно - идеализам Америке.
Беседе које је он изговорио за време светског рата пред америчким народом и целим светом, нису ништа друго до придике о америчком идеализму, којим је био задахнут народ
је рекао да верује, судећи по утиску, да је бар тако успешна као што је био мој говор на Принстону на почетку светског рата 1914. године. Тада је он био при крају својих студија у Принстон колеџу.
није у томе видео специјалан случај општег физичког принципа који су савезници добро искористили за време светског рата у борби са подморницама. Приказаћу то укратко: Звук се преноси кроз воду или чврсто тело много боље него кроз ваздух.
Овај физички принцип био је од велике користи за време светског рата у детекцији подморница. И пастири у Идвору су имали много користи од дојављивања кроз земљу.
Српска влада ми је телеграфисала да направим уговор за пет хиљада тона масти. За време рата ја сам био једини њен дипломатски и конзуларни представник у Америци.
значајно ојачати војну моћ, и тако је Националну академију наука одобрио Конгрес и потврдио Линколн у току грађанског рата 1863. године. Та установа је творевина грађанског рата и по много чему је установа која чини део федералне владе.
године. Та установа је творевина грађанског рата и по много чему је установа која чини део федералне владе. Сада ћу говорити како је Национална академија наука, коју
Сада ћу говорити како је Национална академија наука, коју је створила федерална влада за време грађанског рата, створила за време светског рата другу националну научну установу која крунише један велики покрет научника који је
Ћипико, Иво - Приповетке
Код врата Боке, чија два рата чувају подигнуте тврђаве, дјевојка у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна
продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини валови, стижући се, бијеле се, па кад ударе у хриди од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају се прама крају и, враћајући се, са собом у море носе жало.
Једнога поподнева, Марко с рибања око рата на шкољу поврати се раније но обично, па, не нашавши је код куће, озловољен, потражи је.
Поздравља све који за њ упитају и пита је ли још обилат лов срдијела око рата шкоља. За њу не пита! Ко зна зна ли да се удала за Марка!...
Јутарњи лахор престао је, па лађе по пучини чекају свјежи маестрал да духне да их напријед потјера, а око рата рибарице страже рибу, док с краја рибари, опасани дебелим конопом, с натегом потежу мреже.
Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну. Послије кише поче да ведри, а кад дођоше у увалу, нађоше је још зањихану: око рата јој бучи море, но нема оне првашње силе, а мјесечева свијетла зеленкаста пруга из отворене пучине игра на валовима и
— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.
Жене и чобани моле, а веслачи се напиру да чим брже прођу поред крајњега рата од шкоља. Кад га минуше, прво но ће даље да веслају прама шкољићима, куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и
Ја сам још прије у себи осјетио сву милину слободне, скрушене душе.... Па ето и пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор, продор мога завичаја, и тада, на догледу витког звоника, моја је мисао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.
често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.
нешто теже кад треба тумачити и вредновати његову поезију из времена модерне, дакле од почетка века до Првог светског рата. Две су појединости свеједно јасне. И њих ћемо се овлаш дотаћи.
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске.
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске.
Два повратника из рата, песник и „један друг“ из објашњења „Суматре“, у роману Дневник о Чарнојевићу паралелно су развијена као приповедач
Рајић чак с њим у епистоларној форми расправља о могућим односима између Срба и Хрвата по завршетку рата. И једно и друго, фар и расправа о односима у новој држави, заклоњено је или сасвим пригушено у доцнијим издањима
Црњански нам у томе помаже својим сећањима објављеним 1929. године: судбину за време рата и путовање из Русије, па преко Јапана и Енглеске описује код свог пријатеља Сиба Миличића на исти начин као и раније
Она прикрива да је већ тада у зачетку постојало понешто што ће после рата шире развити нови песници. Можда је најзанимљивији пример Дисове слутње из „Тамнице“ о „невиним даљинама“, са којих
код Визнера, па је Куленовић након свог раног првенца и након радикалних стилских ломова и врења после првог светског рата у хрватској и српској књижевности морао да трага за другачијим, властитим „тоном“ и „гласом“, или да заћути.
оног, на пример, поретка наших језичких, књижевних, па и ширих културних вредности, који је после Првог светског рата тако страсно и истовремено танано знао да анализира Станислав Винавер, а након другога рата у много чему на саобразан
је после Првог светског рата тако страсно и истовремено танано знао да анализира Станислав Винавер, а након другога рата у много чему на саобразан начин продужава Зоран Мишић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
српски теоретичари и критичари окупљени око часописа Српски књижевни гласник; значи они који су све до првог светског рата пресудно утицали на формирање књижевне самосвести (метакњижевности).
Али ми такође знамо да су већ након првог светског рата, када је дошло до дубоких промена у српској књижевности, за М. Црњанског, Р. Петровића и М.
и то у облику дневничких записа једног уморнога, болесног и резигниранога аустроугарског војника из првог светског рата, који је дуже боравио на источном или руском фронту и нешто мало на италијанском.
Тим новим песницима етеристима, који су у књижевност улазили при крају првог светског рата, родоначелник је, вели Црњански, Бодлер; они дакле прихватају његове слутње о тајним сагласностима, или везама, као о
у потпуно ћутање, упорно и старачко, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, враћао се из рата.
278 У годинама одмах после свршетка првог светског рата управо је Милош Црњански био истакнути, ако не и најистакнутији поборник новога, „превратног духа” у српској
Петар Рајић - војник који се из рата вратио „уморан од живота” - непосредно приповеда о себи самом, без неког видљивог реда, што и оставља утисак
опет послужио истородним поступком удвајања: срео је, вели, на станици „једног свог доброг друга, који се враћао из рата”, и то управо онда када се и сам песник враћао из рата.
вели, на станици „једног свог доброг друга, који се враћао из рата”, и то управо онда када се и сам песник враћао из рата.
„Добар друг” је, са својом паралелном причом о повратку из рата „преко Јапана и Енглеске”, несумњиво књижевни двојник упоредљив с Чарнојевићем.
Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата. Први пут приметих неку огромну промену у свету”.
као Петар Рајић уместо грозних битака у сећању задржава боју небеса, обале река, падине брегова и багремове: „Место рата у коме је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо-амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића. — Шта?.. — узвикнух изненађено. — Још одмах после рата оставио је горе своја брда и сишао на Косово. Само да га видиш како се населио и изгра– дио!..
Краков, Станислав - КРИЛА
Из мрака су сијала задовољно два ужарена ока грудоболног бунтовника. На пољу је била најлепша ноћ рата, а из шатора је ударало на просуто вино и пијане душе. Васељена је била пуна црвених бакцила.
Хтео је покрета. Са бојишта су непрекидно стизале победничке вести. — Ипак је лепо убијати. И велика опојна визија рата је прошла кроз њега. Само је тамо била радост. Велики бели брод је ишчезао, само се његов дим још вукао над водом.
Петровић, Растко - АФРИКА
За то време младићи се уче тајни риболова, лова, љубави, рата, крађе, лечништва, ратарства, итд. Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ОДЛОМЦИ ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА УСПОМЕНЕ ИЗ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА 1876 ГОДИНЕ И Делиград, З августа уторник, 1876 год.
« Ево шта сам нашао. Наше нападне операције свршене су још крајем месеца јуна, дакле на десет дана по објави рата, и ми смо после десетодневне офанзиве прешли у дефанзиву.
Дању се тамане људи, ноћу људска тековина, дању смрт, ноћу разорење — то је страхобна слика рата. Силазећи у Алексинац чух где це отуд диже граја и гунгула.
Појми ли Черњајев, он који хоће продужење рата пошто пото, колика је то жртва за малену Србију; појми ли он да се код нас не бори војска, већ грађани, народ, очеви и
па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од граната, кора огуљена, лишће чисто спржено димом.
Читао сам доста расправа против рата, али ниједна књига, никакви докази и разлози никад нису могли изазвати у мени онако гнушање против ратова као што
потанак извештај како стојимо са војничком спремом, као и то какви су наши одношаји са другим државама, и у случају рата чему би це имали од које државе надати?
2) Треба ли це спремати за рат? и З) Треба ли да се учини зајам за вођење рата? — »Али да би могли свестрано промерити како да одговорите на ова питања« — тако отприлике рече кнез — »ја ћу вас
Али то је врло незнатно. У случају рата међу нашим војним операцијама не би било никакве свезе и заједнице. Тако је са Црном Гором.
Тако је са Црном Гором. — »Моја вас је влада, даље, уверавала да се можемо надати у случају рата да ће устати и Румунија и Грчка, и да с овим државама имамо присно пријатељство. Ја тако не мислим.
— »За Аустро-Угарску моја вам је влада говорила да би нам у случају рата та држава била наклоњена, да би пропуштала све наше војне набавке и чинила нам све пријатељске олакшице, које може
Ни сад не може бити друкчије. По томе, у случају рата ми се пре можемо надати да ће нам Аустро-Угарска сметати но помагати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми смо извучени из једне борбе. Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу. За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика. Долиј мотору бензина, и терај даље.
А са наше стране ниједна пушка није опаљена... Разуме се, за то нико неће да одговара. За такве подухвате за време рата каже се само лаконски: „Експеримент није успео.“ Пет стотина мртвих људи... Маленкост!
— Ништа — вели равнодушно Влајко. — Шта смо могли да радимо?... Погинуо и свршено. Од почетка рата он ми је био седми командир који гине.
Иако је некада био националиста, сада је постао огорчен противник рата, који ће, говорио је, ма како се завршио, изменити менталитет целога поколења. То је извесно.
Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Потпоручник Милан, мој друг из пука на почетку рата... Одавно се нисмо видели.
Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка. Сада су у њима официри и војници реконвалесценти српске
А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице. — Редак је такав. У хиљаду један од тих старих војника ако је жив — вели наш друг пешак.
— Не знам шта ће бити у далекој будућности. Али сматрам, погрешно је веровање неких, који мисле да ће после овога рата настати пропаст света. Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин.
— Учитељ. За време мира учим децу како се рукује оловком и пером, а за време рата пушком и бомбама — говорио ми је идући стално напред. - Уосталом, данас смо сви једнаки. Бранимо отаџбину.
Две године гинемо на овим положајима, и ни маћи. Објашњавам му да исход рата не зависи од нас, већ од наших савезника. А они су моћни и силни.
— А овде се код једног истакнутог митраљеза налази један коњички поручник. Али не од оних легалних. Пардон. За време рата нисам имао част да их видим. Него један од оних, који је по казни преведен у пешадију...
Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене... Навикли смо да посматрамо орлове, а тамо се роје ајкуле. Џаба га било!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па у дневнику, у узбудљиво доба кримскога рата, бележи даље овако: „Е, богами! право имају људи што на, ,Списатељку’ вичу!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске. Ширење изражајних могућности књижевног језика ишло је напоредо с појавом и разгранавањем
Тако се цео период који обухвата од 90-их година прошлог века па до Првог светског рата означава термином који је заједнички за већину средњоевропских и јужнословенских књижевности - модерна.
Између два рата, а и касније, И. Секулић је један од најбољих есејиста и тумача књижевности. Мање склон иновацијама Милутин Ускоковић
Оно је било и део програма нових књижевних покрета, чији су манифести преплавили европске књижевности најпре уочи рата, а онда и после рата.
програма нових књижевних покрета, чији су манифести преплавили европске књижевности најпре уочи рата, а онда и после рата.
Он није дао значајније писце. Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата. У чисто књижевном погледу били су конзервативни. Обнављали су неке превазиђене обрасце.
књижевност Почетком трећег и најдужег периода, који обухвата савремена књижевност, означио је исто толико крај једног рата колико и промена друштвеног система. Други светски рат подједнако је био разоран за српски народ као и Први.
Најпре је то Свадба Михаила Лалића (1914-1992), писана у реалистичком маниру, с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој равни.
То је први модерним проседеом писан роман с тематиком из последњег рата (у приморском залеђу Задра). Десница је још пре рата писао приповетке ослањајући се на традицију српских писаца у
Десница је још пре рата писао приповетке ослањајући се на традицију српских писаца у Далмацији. Затим је његова проза постајала све
в. Сустизање водећих књижевности, тј. убрзани развој, постоји и у српској све до завршетка Првог светског рата, када се она непосредно укључује у јак интернационални покрет књижевне авангарде.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У ракији даје се коњу који болује од »ваљавице« (СЕЗ, 14, 351). Гатање по телфи од кафе постало је после рата популарно. КЕСТЕН Каѕтаніе (цаѕтанеа веѕца). Кестен (питоми).
ДОДАТАК ЧАЈКАНОВИЋЕВОМ »РЕЧНИКУ« ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ (ПРЕГЛЕД ВЕРОВАЊА ОБЈАВЉЕНИХ ПОСЛЕ ИИ СВЕТСКОГ РАТА И НАПОМЕНЕ) И УЗ ПОЈЕДИНЕ ЧЛАНКЕ У »РЕЧНИКУ« Аљма.
Бели лук. У веровањима објављеним после ИИ светског рата, као и у ранијим, б. л. има изванредно место. Где год се говори о веровањима било у којој прилици, ту је и б. л.
« (Ігри та пісні, Українська акад. наук, Київ, 1963, 420 ид). Босиљак. У веровањима објављеним после ИИ светског рата има веома угледно место (као бели лук, јабука, пшеница) и исту улогу као у Чајкановићевом »Речнику« (в. нпр.
ватре »за оне који су умрли без свеће« (ибід., 465). Бусен. После ИИ светског рата објављена су занимљива веровања о б. у вези с млеком, причешћивањем, мртвачким култом.
Врба. У многобројним веровањима објављеним после ИИ светског рата в. има улогу коју је Чајкановић описао, са ретким друкчијим појединостима у врачању и гатању.
Већ између два рата, а нарочито после последњег, упоредо с променама које је изазвао индустријски развој, из године у годину све брже
У Такову и Великој Иванчи игра се зове: конопљарица. У Такову (до И светског рата свуда, а после местимично) то је веома омиљена игра, која се састоји из низа призора: оре се земља и сеје се к.
Ћипико, Иво - Пауци
А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра. Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бледи као утваре, леже они по својим ћелијама, око њих кисело смрдљиво блато, пустош као после рата. Нигде ништа од живих бића. Осим њих.
Јања! Била је то жена колико може да се викне. Кирча је најтеже од нас подносио дуго време на Кули, то време без рата, шугаво, досадно промицање дана у ленчарењу и залудном расипању снаге и воље.
Но разбојници су напали без реда, очигледно ненавикли на овакву врсту рата. Хрлили су у чопору, верући се као помахнитали уз незграпно склепане лестве од јасикових облица.
Време убијања и време лечења, време рушења и време грађења, време љубљења и време мржње, време рата и време мира.“ Молитве су дакле за мир. Он увек тако. Из тешкоћа се извлачи смутљивим загонеткама и двосмислицама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И јунско вече спушта мрак, Копрену немо свија Трепери звездâ бледи зрак, И блага ноћ се нија. Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И анђô мира, с миља свог, Сребрну харфу скида. О, звони, харфо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Средином првог века пре Христа стиже и до нас вест да је велика александриска библиотека за време рата изгорела до темеља. Ми постасмо, са наших 200.000 свезака, највећа библиотека на свету.
Моја ловачка пушка коју сам врло волео заплењена је, за време светског рата, као опасно оружје, у тренутку када мене, као држављанина Србије, одведоше у ропство и заведоше ме у списак
моје очевине, који је био довољан да њиме пребродим десетогодишњи период моје ванредне професуре и све невоље светског рата и послератних прилика. Првог октобра 1909 год.
И после мога одласка у Београд, ја сам сваке године овамо свраћао, али од светског рата ми се не видосмо, јер сам пролазио кроз Беч увек у лето, када библиотека не ради.
Зато им морадох данас опширно испричати шта сам све за време рата претурио преко главе. Сажалителни изрази њихових доброћудних лица показаше ми јасно да је наше пријатељство остало
маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа олују рата. Пред мојим затвореним очима пролетао је цео мој живот, као какав филм, одмотаван огромном брзином.
Овде има старих историјских споменика. За време светског рата наишло се овде, на утоку Црне реке у Вардар, при копању војничких ровова, на остатке античких грађевина.
Ја сам гледао његов постанак и развитак, а колико сам пута био овде, то не могу више тачно да израчунам. Од рата, проводим скоро свако лето овде. Сада је власник овог великог имања син мога покојног друга.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Најзад мир, паланачки мир, аустриско-паланачки мир, где давно и давно није било ни побуне ни рата; и још и онај карактеристични паланачки мир који нестаје кад се паланка истински престаши од нечега крупног и ретког,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се, наш се пораз није само на овоме завршио. Последице великих светских судара осећају се тек после рата. И мада ми, према начину на који је образована, чинимо утисак једне неуставне владе, ипак вас уверавам да смо ми
— А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима. — Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден!
Када је у Немачкој, у току дуготрајног рата, запретила оскудица хране, када су се немачки научници озбиљно бацили на то да измисле и хлебац од хартије, тада је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Први пут од почетка рата. Њихово расположење могло би се свести на двоје: или енергична офанзива, па ма сви изгинули, или да их распусте кућама.
Али седи Краљ је добро познавао психологију рата, и меланхоличним гласом одговори: — Без савезничке помоћи, пуковниче, такве се заповести не издају.
смо упали у Бугарску, па их разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилишу, да концентришу, да нас нападну, без објаве рата. И да би наша трагедија била потпуна, ми чекамо да нас разлупају, да бисмо уверили Европу како смо ми невини...
— смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани...
На сваком кораку сретамо познанике из разних пукова, с којима се нисмо видели још од почетка рата. А на Еспланади свира маринска музика и даме шетају.
А каплар Вучко удавио се у реци Маћи. Јанкуља су убили Арнаути. Од сто тридесет, колико је било на почетку рата, у батерији је остало свега тридесет. — Ех, шта ћете... Да нема тога и Никола Пашић би ишао у рат!
Капетан Душан бунио се једнога дана: — Молим те, остави... Онај мој Милисав целога рата дизао лафет од двеста кила, па сад треба да млатра рукама. — Кипислцауф!... Сад смо гимнастичко друштво — вели Лука.
часа доцније, они су брзо радили механизмом његовим и нишанским справама као да су поред тих оруђа били од почетка рата.
Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска. После две године рата, тешког прелаза преко Албаније и мора, огромних мука и патњи, стајали су војници као изгнаници пред вратима своје
Сунце је залазило и коси зраци падали су нам право у лице. Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором.
Њихова лица била су тамна као земља. Сва тројица су имали припасане сабље, што је било необично видети за време рата. Пришли су команданту одлучним кораком, у исти мах заузели став „мирно“, и поздравили.
Просто речено, командант је тај који треба последњи да погине. Оваква наређења за време рата постала су голе фразе. Много штошта се и не догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Илијади и Одисеји, у Махабхарати и Рамајани, на пример, богови не само да одлучују о исходу рата него и сами учествују као помагачи овога или онога јунака.
После рата који се завршио примирјем у Сегедину (1444) Турци су вратили Ђурђу читаву његову област (и градове Голубац и Крушевац)
Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама познат као Сибињанин
Бока је постала хајдучко гнездо у другој половини XВИИ века, у доба дуготрајног млетачко-турског рата. То су Црногорци и Херцеговци који су дошли у Боку да заједно са Млечићима ратују против Турака.
— због тешког живота под Турцима — ускочили на млетачко земљиште и узели видно учешће у два млетачко-турска рата: у кандијском (1645—1669) и морејском (1684—1699). Млетачка Република „што није дозвољавала Аустрији — чинила је сама“.
Неколике наредне године биле су испуњене ситнијим чаркама. Од 1653. Ао краја кандијског рата одиграле су се многе жестоке борбе: код Книна, Гламоча, Удбине (где је, 1654, погинуо Илија Смиљанић, син Петра
Од 1684, кад је почео морејски рат, у тим борбама учествовали су сви котарски ускоци. до краја овог рата ОНИ су имали низ сукоба са Турцима: код Книна, Гламоча, Сиња, Ливна, Дувна (где је, 1687, погинуо Стојан Јанковић) и
1 Иво Сенковић (или Иво Сењанин) је историјски Иван Влатковић, поглавица сењских ускока. „У време аустро-турског рата 1593—1606. он се“ — каже В. Чубриловић — „надалеко прочуо са својим другом Јуришом.
Одликовао се у многим борбама против Турака за време дуготрајног кандијског рата. У једној од тих борби (код Обровца, 1666) пао је у турско ропство и провео у Цариграду четрнаест месеци.
У периоду мира између кандијског и морејског рата имао је задатак да као најистакнутији ускочки старешина спречава нападе ускока на Турке.
По избијању морејског рата, с успехом је предводио котарске ускоке и одликовао се у низу сукоба с Турцима. Погинуо је у нападу на Дувно 1687.
„Ослободилачка борба у Црној Гори“ — каже Б. Павићевић — „започета црногорским устанком у току морејског рата (1684—1699) ушла је на почетку XВИИИ вијека у фазу борбе за политичку еманципацију од турске власти и за независност
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Настајало је једно друго дјетињство, опрљено мразом рата, дјечаштво малог бунтовника, некадашњег вође одметника из Прокина гаја.
ИИИ Десетак дана послије објаве рата друмовима почеше да наилазе гомиле разоружаних војника. Пролазили су, потиштени, распасани и обрадатили, а на сва
Јованче је непрестано замишљао да се и Николетина Бурсаћ, она отресита и крупна момчина, мора баш тако вратити из рата: наоружан, мрк и одлучан. Кад би се десило друкчије, чинило се дјечаку, он би одмах умро од туге.
су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и смрти.